Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како можемо сачувати своју „прву љубав“?

Како можемо сачувати своју „прву љубав“?

Како можемо сачувати своју „прву љубав“?

1. Да ли је Божји народ, као целина, изгубио љубав ’коју је испрва имао’, у току ових последњих дана?

 „ТВОЈ народ ће се добровољно понудити у дан твоје војне силе” (Псалам 110:3, НС). Божје слуге су данас — као што прориче то пророчанство — енергичне у вршењу воље Божје и држе се чврсто своје прве љубави према Јехови. Јеховини сведоци, као организовани народ, задржали су одушевљење и ревност за његову службу скроз током овог тешког ’свршетка поретка’ (Матеј 24:3, 14).

2, 3. а) Зашто може појединац да изгуби своју ’прву љубав’? б) Шта треба да радимо ако приметимо да се код нас развија такав став?

2 Али, ипак је могуће да хришћанин појединац изгуби љубав коју је имао у почетку. Свакодневни проблеми могу да га наведу да заборави на велике ствари које је Јехова учинио за њега. Можда се уморио од чекања да се остваре Јеховине намере и можда су почеле да га привлаче материјалне предности које свет пружа, или осећа потребу да утроши више него некада времена на рекреацију. Хришћанске одговорности, као похађање састанака или конгреса, припремање говора и учествовање у служби проповедања постају му можда тегобне.

3 Ако приметимо да се код нас развија такав став, треба да следимо савет који је Исус упутио скупштини у Ефесу, и да поново развијемо ’љубав коју смо испрва имали’, настојећи да ’чинимо пређашња дела’ (Откривење 2:4, 5). Треба да схватимо да морамо поново задобити пређашњу ватрену љубав према Јехови и ревност и одушевљење за његову службу. Како можемо то да учинимо?

Развијај љубав према Јехови

4. Како можемо да подржавамо добар став псалмисте? (Псалам 119:97)

4 Инспирисани псалмиста је рекао: „О, како љубим закон твој! По цео дан бавим се њиме“(Псалам 119:97, НС). Како је то диван начин размишљања о Божјем закону! Далеко више је награђујуће служити Јехови тим ставом него стално себе приморавати да чинимо оно што знамо да је исправно. Треба да развијемо жељу да чинимо оно што је право, да то радимо зато што желимо (Псалам 25:4, 5).

5. а) Шта нам је Павле препоручио да бисмо заштитили своју духовност? б) Како можемо да сачувамо делотворност тога?

5 Сотона би хтео да нас натера да изгубимо ’прву љубав’, јер је он највећи непријатељ наше духовности. Апостол Павле је побудио Ефежане да се обуку у „потпуно оружје Божје“ (Ефесцима 6:13). У то оружје спадају четири важне хришћанске карактеристике: истина, правда, вера и нада у спасење (Ефесцима 6:14—17; 1. Солуњанима 5:8). О тим карактерним обележјима учимо када дођемо први пут у скупштину. Али, метално оружје може да зарђа ако се не одржава. Тако и ми, ако не одржавамо та битна обележја, попустиће наше духовно оружје и неће нас више одговарајуће штитити. По сваку цену морамо спречити да се то догоди.

Проучавај и размишљај

6. Како је један пионир решио проблем да одржи своју духовност док је био у затвору?

6 Мисионар Стенли Џоунс био је 1958. бачен у самицу једног затвора у Кини и тамо је остао седам година. Како је могао да сачува јаку љубав према Јехови док је био изолован од своје хришћанске браће и није имао чак ни Библију? Он извештава да је записао све библијске ставке којих је могао да се сети и њима додао сваки библијски цитат који је могао да нађе у ’религиозним ’ ступцима новина које је понекад добијао. Тако је изградио резервоар библијских ставака који су чинили основу за лични студиј и програм размишљања. Пошто је био опкољен људима који су се противили његовом веровању, знао је да ће му брзо ослабити вера ако му срце и ум не буду и даље били испуњени Божјим мислима.

7. На које притиске наилазимо и како морамо да заштитимо себе од њих?

7 Тачно је да се већина нас не налази у затвору. Али, већину времена смо изложени на чину мишљења овог света. Забава коју овај свет нуди, иако се директно не противречи хришћанским начелима, сигурно не садржи такве особине као што су истина, правда, вера и нада у спасење. Дакле, ако не проводимо време утврђујући своја срца и мисли, постаћемо вероватно духовно слаби и наша љубав ће охладити.

8. Какав благослов долази на онога који проучава Божју реч и размишља о њој?

8 Ако проводимо време утврђујући себе помоћу личног студија и размишљања о томе, би ћемо као човек који ’ужива у закону Јеховином’и чита га тихим тоном дан и ноћ. Псалмиста каже за таквог човека; „Он је као стабло засађено покрај вода текућица што у своје вријеме плод доноси; лишће му никад не вене, све што ради добрим уроди“ (Псалам 1:2, 3, СТ).

9. Како можемо да развијемо склоност према проучавању Библије и размишљамо о њој? (Псалам 77:11, 12)

9 Реалистички говорећи, многи од нас по природи нису склони проучавању. Па ипак, ако то желимо, можемо да тренирамо себе да уживамо у проучавању. Помисли на некога који почиње да се бави трчањем. У почетку ће га, вероватно, болети мишићи. Постепено ће се његово тело привићи на то и ускоро ће, ако буде истрајао, уживати у трчању. Павле је рекао Тимотеју: „Вежбај се у побожности као свом циљу“ (1. Тимотеју 4:7, НС). Проучавати Библију јесте део побожности (Приче Соломунове 2:1—6). У почетку ће нам бити потребна дисциплина да бисмо прионули на то. Али, ускоро ћемо осетити право занимање за учење нових видова или стицање дубљег разумевања нечега што већ знамо. Наше проучавање ће нам тада причињавати право задовољство (Псалам 119:103, 104).

10. Зашто се градиво за проучавање појављује више него једном у помоћним средствима за студирање?

10 Неко можда мисли да не мора више да проводи време у личном проучавању пошто зна основне науке Библије. Можда се чак жали када се слично градиво појави више него једном у публикацијама за проучавање Библије. Међутим, у Библији пише о потреби понављања или подсећања (Псалам 119:95, 99; 2. Петрова 3:1; Јуда 5). Ако се не подсећамо на истину, Божја праведна начела, своју веру и наду у спасење, друге ствари утицаће на наше срце.

11. Које су неке од ствари о којима је Павле расправљао у писму Ефесцима?

11 Размотри Павлово писмо упућено Ефежанима. Подсетио их је на то у каквој ситуацији су се налазили пре него што су постали хришћани и говорио је о организацији којој су сада припадали (Ефесцима 2:12; 4:4—6; 17, 18). Споменуо је Јеховину дивну намеру у вези са човечанством и човекову улогу у тој намери (Ефесцима 1:8—12; 2:4—6). Подсетио их је још на хришћанска начела која ће им помоћи да буду успешни у породици и скупштини (Ефесцима 4:1, 2; 5:21—6:4).

12. Зашто је Павле рекао Ефежанима оно што су већ знали?

12 Нешто од тога што је Павле писао било је можда ново за ефеске хришћане, али много тога што им је писао чули су сигурно раније. Али, Павле је хтео да их подсети на све то и можда нам пружи свежи увид у те ствари. Тако је помогао Ефежанима да обнове духовно оружје и ’разумеју шта је ширина, и дужина, и висина, и дубина’ (Ефесцима 1:15—17; 3:14—19).

13, 14. а) Како ће нам помоћи проучавање и размишљање? б) Који даљи предмети спадају у ’ратну опрему од Бога’?

13 Нас ће освежити лично проучавање и обогатити наше разумевање многих основних тачака, као и помоћи да схватимо дубље ствари Божје речи (1. Коринћанима 2:10). Тако ће нас ’ратна опрема од Бога’ заштитити од сотоне и неће дозволити да изгубимо ватрену љубав према Јехови и његовом Сину.

14 Апостол Павле је, између осталог, споменуо још два обележја нашег духовног оружја, о којима још нисмо расправљали. Рекао је да хришћани треба да ’обују ноге опремом добре вести мира’ и приме ’духовни мач, који је Божја реч’ (Ефесцима 6:11—17, НС). Како нам та обележја помажу да сачувамо’љубав коју смо испрва имали’?

Остани активан у проповедању Царства

15. На који необичан начин је успело једном мисионару у затвору да ’обилно буде запослен у делу. Господњем’? (1. Коринћанима 15:58, НС)

15 Када је 1958. године мисионар Харолд Кинг био осуђен на четири и по године затвора у Кини, суочио се са истим проблемом који је имао Стенли Џоунс: како да одржи живу ’прву љубав’ и предање Јехови. Он извештава: „Да бих одржао живим своје цењене за духовне ствари, припремио сам програм за ’проповедничку’ активност“. Израдио је неколико библијских тема на основу библијских ставака којих се сећао и проповедао имагинарним особама. Држао је, коначно, библијске студије са имагинарним особама. До каквог резултата је то довело? Када је био пуштен из затвора, био је спреман и жељан да опет проповеда правим људима!

16. Из којег важног разлога би требало да будемо запослени у Јеховиној служби?

16 Он је применио на необичан начин важну истину: да бисмо остали духовно здрави, морамо да будемо запослени у Божјој служби. Апостол Петар је рекао: „Стога упрегните свој ум за делатност“ (1. Петрова 1:13). И апостол Павле је опоменуо: „Будите постојани, непомични и увек обилно запослени у делу Господњем знајући да није узалудан ваш мукотрпан рад у вези са Господом“ (1. Коринћанима 15:58, НС).

17. Шта је вредно запазити у вези верних хришћана у скупштини у Филаделфији?

17 Док су хришћани у Ефесу допустили да охлади ’љубав коју су испрва имали’, вредно је запазити да су хришћани у другој оближњој скупштини били запослени и њихова љубав је била још увек јака. Исус је рекао верној скупштини у Филаделфији: „Знам твоја дела. Види, учинио сам да су пред тобом отворена врата која нико не може да затвори“ (Откривење 3:8, НС).

18. Која активност ће нам помоћи да сачувамо живу ’прву љубав’?

18 Која дела ће помоћи савременим Јеховиним сведоцима да сачувају ’љубав коју су испрва имали’? Између осталог, дела која су сагласна са Исусовом заповешћу: „Зато идите и начините ученицима људе из свих народа“ (Матеј 28:19, НС). Харолд Кинг је схватио колико је то важно. Тако је било и са апостолом Павлом. Зато је Павле саветовао Ефежанима да ’обују ноге опремом добре вести мира’ и да се опреме ’духовним мачом који је Божја реч’.

19. Како развија нашу ревност проповедање иако је и оно само доказ наше ревности?

19 Постоји блиска веза између ревности и дела проповедања и прављења ученика. Заиста, ревност ствара у нама жељу да вршимо то дело. Али и обратно, проповедање ће стимулисати нашу ревност. Након што је проповедао Самарићанки, Исус је рекао својим следбеницима: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао“ (Јован 4:34, НС). Изграђивало га је да научава истину која га је хранила. Слично је и са нама када говоримо другима о Божјем Царству; тиме утискујемо себи у мисли и срца важне чињенице и развијамо вештину у брањењу истине (1. Петрова 3:15). Штавише, пошто нас Божји дух подупире у овом делу, постајемо ’горљиви духом’ и гледамо како и на друге делује (Римљанима 12:11, НС).

20. Како проповедање и лично проучавање повезано делују да нас одрже јакима?

20 Да ли проповедање другима може да замени лично проучавање? Не. Нужно је подржавати равнотежу између те две активности. Ако једемо много телесне хране а не вежбамо, може, на крају, због тога да пати наше тело. С друге стране, ако много вежбамо а мало једемо, можемо, на крају, да ’сагоримо’ физички. Исто тако је, ако се само упуштамо у лично проучавање а не проповедамо другима, постаћемо, вероватно, неуравнотежени. Апостол Петар је повезао ’делатност’ са ’трезвеношћу’ (1. Петрова 1:13). Ако проповедамо другима, а лично не проучавамо нарочито ако проповедамо људима који на то не реагују позитивно — може нам се десити да ’сагоримо’. Међутим, ако одржавамо лично проучавање и тада идемо да говоримо другима оно што смо научили, остаћемо духовно здрави.

Искористи време

21, 22. а) Коју велику препреку је сотона поставио да не бисмо одржали своју ’прву љубав’ б) Како је препоручио Павле да Ефежани савладају ту препреку и зашто би требало да следимо његов савет?

21 Стенли Џоунс описао је један од највећих проблема са којим се суочио у затвору и том приликом рекао: „Располагао сам толиким временом“. Његов проблем је управо супротан ономе који имају многи Јеховини сведоци. Већина од нас болује од хроничног недостатка времена. Зашто је то тако? Апостол Јован је рекао „Сав свет лежи у власти онога који је зао“ (1. Јованова 5:19, НС). Сотонин свет држи људе стално запослене тако да имају ретко прилике да размишљају, а камоли да проучавају. Нисмо део овога света, али сигурно осећамо последице њиховог начина живота. Користећи се утицајем овог света тај ’злобник’ би волео да нас држи тако запослене да више не бисмо имали места за службу Богу.

22 Павле је сагледао тај проблем и дао Ефежанима вредан савет: „Дакле, строго пазите како живите — не као немудри, него као мудри, искоришћавајући погодно време, јер су дани зли. Зато престаните да будете неразумни, већ и даље запажајте шта је воља Јеховина“ (Ефесцима 5:15—17, НС). Ако пропустимо да искористимо време да вршимо „вољу Јеховину“, вероватно ће животни притисак у овим ’злим данима’ проузроковати да наша љубав охлади.

23. Која ће нам врста личног проучавања и проповедничке делатности помоћи да ’прву љубав’ сачувамо живу?

23 Тачно је да неки хришћани имају велике обавезе или су болесни и тако су њихове могућности ограничене у погледу онога што могу да чине у Божјој служби (Лука 21:1—4). Али, све што можемо да чинимо треба да чинимо’свом душом’, што је у складу са саветом који је Павле дао хришћанским робовима (Ефесцима 6:5, 6). У личном проучавању нећемо никада уживати ако уграбимо за то само неколико минута времена између два телевизијска програма. Нити ћемо службом проповедања сачувати живе ’прву љубав’ и ревност ако идемо сваки месец само симболично у службу, један или два сата, тек толико колико нам остане времена између многих часова посвећених рекреацији (упореди са 1. Тимотејом 4:8).

Молитва за помоћ

24. Шта је Павле још споменуо у Ефесцима да ће битно помоћи нашој духовности?

24 Завршавајући разлагање о „потпуној ратној опреми Божјој“, Павле је побудио браћу у вери да приме „мач духовни, који је Божја реч, док се сваким обликом молитве и мољењем моле у духу сваком приликом“ (Ефесцима 6:17, 18, НС). Ако у молитви одржавамо близак однос са Јеховом, нећемо изгубити ’прву љубав’, чак ни онда када морамо да подносимо многе притиске или служимо, као Јован, већ много година у овом поретку. Павле је рекао у другом писму: „У свему сам јак кроз онога који ми снагу даје“ (Филипљанима 4:13, НС).

25. Које припреме је Јехова, укратко речено, начинио да би нам помогао да избегнемо губитак ’љубави коју смо испрва имали’?

25 Већина од нас се умори с времена на време. Али порука коју је Исус упутио ефеској скупштини показује да можемо и морамо да избегнемо губитак ’љубави коју смо испрва имали’. Као што је Јехова помогао Ефежанима преко Павла, Тимотеја и других, тако и нама данас преко своје организације. Добро чинимо ако, за узврат,’тренирамо’ да уживамо у проучавању, размишљамо и ’упрегнемо свој ум’ за добро дело проповедања другима о ономе што учимо, те се још молимо Јехови за помоћ да издржимо у вршењу његове воље. Зато, као што је апостол Павле рекао Галатима, „не малаксавајмо чинећи добро; јер ћемо у своје време жњети—ако не клонем“. (Галатима 6:9, др Чарнић)

Како би одговорио?

□ Шта би могло да се догоди са нашом љубави према Јехови ако не планирамо време за проучавање и размишљање о Божјој речи?

□ Зашто је за нас вредно да не проучавамо само нове истине, него и истине и начела о којима смо раније чули?

□ Зашто је важно да проповедамо другима да бисмо одржали ’прву љубав’?

□ Како проучавање и служба проповедања делују узајамно да бисмо остали духовно здрави?

□ Зашто не треба никада да занемаримо молитву док настојимо да одржимо „љубав коју смо испрва имали“?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Студирање може причињавати задовољство, и одржава свежом нашу љубав према Богу.

[Слика на 18. страни]

Ако разговарамо са другима о истини, јачамо своју љубав према Јехови.