Божје име у хришћанским списима

КАДА је Исус назвао Бога својим Оцем, Јевреји који су га слушали знали су о коме говори. Видели су Божје име у свицима Хебрејских списа, који су стајали на располагању у синагогама. Такав свитак је пружен Исусу у синагоги у његовом граду Назарету. Прочитао је одломак из Исаије, где се два пута спомиње име Јеховино (Лука 4:16—21).

Исусови први ученици видели су такође Божје име у Септуагинти — грчком преводу Библије, коју су први хришћани употребљавали при поучавању и писању. Додуше, једно време се мислило да се Божје име није појављивало у Септуагинти, али сада се тачно зна да се то име толико поштовало, да, се тетраграматон (научни израз за четири слова којима је написано Божје име на хебрејском (преписивао хебрејским словима директно у текст на грчком језику.

Аквила је писао, још у другом веку, Божје име хебрејским словима у грчком тексту. У трећем веку је Орегон питао да „је у највернијим рукописима то ИМЕ написано хебрејским словима“. Јероним, преводилац Библије, писао је у четвртом веку: „У извесним грчким списима још увек налазимо Божје име од четири слова (т.ј. יהוה) изражено старим словима“.

Др Паул Е. Кале пише: „Сада знамо да у грчком тексту Библије (Септуагинта), уколико је био писан од Јевреја и за Јевреје, није било преведено божанско име речју ky’rios (Господ), већ је у такви.м манускриптима остављен тетраграматон, исписан хебрејским или грчким словима“ (Д Кеиро Ђенеза, стр. 222, 224).

Шта то значи? То значи да су Исусови слушаоци, било да су говорили хебрејски или грчки, наилазили на име Божје када су читали Писмо. Због тога је једино разумно да су следили обичај који су запазили, када су цитирали  ставке из Хебрејских списа, и стављали у текст Хришћанских грчких списа Четири хебрејска слова за Јеховино име.

У Џернел ов Библикел Литеречур писао је Џорџ Хауард, ванредни професор религије на Универзитету у Џорџији: „Пошто се тетраграматон још увек налазио у примерцима грчке Библије, која је чинила Св. писмо прве цркве, разумно је веровати да су писци Н(овог) З(авета) задржали тетраграматон унутар библијског текста када су цитирали из Писма“ (1977, св. 96, бр. 1, стр. 77).

Замењено Божје име

Изгледа да је касније божанско име било испуштено и из Септуагинте и из „Новог завета“, када нејеврејски хришћани нису више разумели хебрејска слова. Зато пише др Кале: „Хришћани су заменили тетраграматон речју ky’rios (Господ) када нису више разумели хебрејска слова“ (Д Кеиро Ђенеза, стр. 224).

Колико је важан био тај губитак? Професор Хауард изјављује: „Ово уклањање тетраграматона створило је, по нашем мишљењу, конфузију у мислима првих паганских хришћана у погледу односа између ’Господа Бога’ и ’Господа Христа’“ (стр. 63 из раније наведеног чланка).

На пример, у Псалму 110:1 пише: „Реч Јеховина Господу мојему“. Ове речи су цитиране у Матеју 22:4. Пошто је име Јеховино било испуштено, код већине савремених превода тај ставак гласи: „Господ рече Господу мојему“. Дакле, за чланове хришћанских цркава била је изгубљена дефинитивна разлика између Јехове („Господ“) и Исуса („мој Господ“).

Следити библијски пример употребе Божјег имена доноси велике предности: 1) Помаже нам да гледамо Бога као особу, а не само као силу. 2) Помаже нам да му се још више приближимо. 3) Одстрањује конфузију, изоштрава наше мишљење о њему и доводи наше мисли ближе ономе што заиста научава Библија.

[Слика на 7. страни]

Божанско име написано хебрејским словима налазило се у раним грчким преводима хебрејских списа