Да ли треба употребљавати то име?

МНОГИ људи не употребљавају са лакоћом Божје свето име. Предани Јевреји налазе то име у својим Библијама, али сматрају да га не треба изговарати. Многи други верници устручавају се да га употребљавају.

Међутим, сав израелски народ је чуо једном како Бог изговара своје име. Чули су како се исправно изговара. На Синајском брду чули су то име осам пута у десет заповести, које су биле изречене са неба (2. Мојсијева 20:2—17).

Ако је преводилац Библије коју ти поседујеш употребио Божје име тамо где се појављује у оригиналном хебрејском тексту, тада ћеш видети да те заповести почињу следећом изјавом: „Ја сам Јехова, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства. Немој имати других богова пред лицем мојим“. у енглеском преводу Библије Д Ливин Бајбл овај ставак гласи овако: „Ја сам Јехова, Бог твој . . . Немој обожавати другог бога осим мене“ (2. Мојсијева 20:2, 3, НС). Ако преводиоци Библије коју ти поседујеш нису употребили Божје име, можда су написали реч „ГОСПОД“ великим словима да би показали да се то име појављује у оригиналном тексту.

У Писму нигде не пише да се то име не треба употребљавати. Бог је рекао да се његово име не употребљава „узалуд“ или „на недостојан начин“. Али, то не значи да не треба да употребљавамо то име. Него то значи да Јеховине слуге не треба да чине оно што би осрамотило његово име (2. Мојсијева 20:7).

Мојсије, који је био употребљен да напише ову заповест у Библији, није схватио да то значи да не треба употребљавати Божје име, јер је он написао то име много стотина пута у Пентатеуху, првих пет књига Библије. Уместо да не употребљава то име, Мојсије је рекао: „Чуј, Израеле! Јехова је Бог наш, Јехова је један. Зато љуби Јехову, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом“ (5. Мојсијева 6:4, 5, НС).

Библија не показује да је то име остало сакривено или да се није изговарало. Него показује да је било у општој употреби током многих векова. У Библији су наведене Евине речи где је употребила то име (1. Мојсијева 4:1). Мојсије каже да је праведни Аврам употребљавао то име, да је Аврам призвао ’име Јехове, Бога који бескрајно дуго постоји’, па ипак је та чињеница сакривена у многим савременим  преводима Библије (1. Мојсијева 21:33).

Аврам је спомену Јеховино име када је говорио са содомским краљем. Сара га је споменула у разговору са Аврамом. Аврамов слуга га је редовно употребљавао. Јаков, његова жена Рахиља и њен отац Лаван, сви су они употребљавали Божје име (1. Мојсијева 14:22; 16:2; 24:35, 42, 44; 28:16; 30:24, 27, 30).

Мојсију је било заповеђено да употребљава Божје име. Мојсије и Арон су га употребљавали када су разговарали са неверним фараоном а и фараон га је споменуо када им је одговорио. Рекао је: „Ко је Јехова да послушам глас његов и пошаљем Израелце да оду“? (2. Мојсијева 5:1—3; 3:15).

Народ још вековима касније није сматрао да не сме да изговара Јеховино име. Спомињали су га у разговору са Самуилом и Самуило га је исто употребљавао када им је одговарао (1. Самуилова 12:19, 20). Праведни краљ Давид је јавно певао: „Објавићу име твоје браћи, усред скупштине хвалићу га. Који се бојите Јехове, хвалите га“! (Псалам 22:22, 23, НС).

Велики пророк Исаија није сматрао да то име треба игнорисати. Употребио га је више од 400 пута у библијској књизи која носи његово име.

Исаија није рекао својим јеврејским читаоцима да не употребљавају Божје име. Него је рекао: „Захвалите се Јехови! Призивајте име његово. Објавите народима дела његова. Напомените да његово име треба високо да се узвиси! Свирајте песме Јехови, јер је изванредно деловао, нека се зна по свој земљи“ (Исаија 12:4, 5, НС).

Звучи ли било шта од овога као да је то моћно име било сакривено? Није било употребљавано? Или било замењено неком другом речи? Преводиоци који испуштају Божје име из његове властите књиге немају, очигледно, цењења за то име, као што су имали за њега богобојазни Аврам, Сара, Јаков, Мојсије, Арон, Самуило, Давид и Исаија.

Ни пророци, који су касније живели, нису крили то име.сматрајући га сувише светим за употребу или мислећи да писци Библије, нису били у праву и да то име треба заменити неком другом речи. Њихове поруке су врвеле оваквим изразима: „Чујте реч Јеховину“. Овако  говори Јехова над војскама, Бог Израелов“. „Овако говори суверени Господ Јехова“ (Јеремија 2:4, НС; 19:15, НС; Језекиљ 21:28, НС).

Нити је употреба тог имена била ограничена на религиозне теме. Нити су га само употребљавали учитељи, него је и обичан народ употребљавао Божје име у свакодневним разговорима. У Библији пише да је Воз рекао својим радницима на пољу: „Јехова да је с вама“. А они су му одговорили: „Да те благослови Јехова“ (Рута 2:4, НС).

Археолози су пронашли потврду библијских изјава да је народ употребљавао то име. 1930—их година нађена су Писма из Лахиса, делови грнчарије, за које се верује да датирају из времена освајања Вавилонаца (седми век пре н.е.). У њима су у више; наврата употребљени овакви изрази: „Нека ЈХВХ (Јахве или Јехова) да мом господару да чује овог дана добре вести“!

Чак су и неизраелци знали за Божје име и употребљавали га. Гаваонци су рекли Исусу Навину: „Твоје слуге су дошле у име Јехове, Бога твога, јер смо чули за славу његову и за све што је учинио у Египту“ (Исус Навин 9:9, НС). У десетом веку пре нове ере Израелов непријатељ Миса, краљ моавски, написао је то име на Моавском (Мисином) стубу, пронађеном 1868 и сада изложеном у музеју у Лувру у Паризу.

Ове чињенице не треба да нас изненаде. Мојсије није навео на помисао да је то приватно, тајно име које не треба употребљавати. него је рекао народу: „Сви народи земље мораће видети да се име Јеховино призива нада те“ (5. Мојсијева 28:10, НС). Како би то било могућно ако пак обожаваоци не би употребљавали његово име?

То име није остало неизговорено, већ је било почаствовано, вољено, поштовано. Употребљавало се код давања имена местима и чак код давања имена људима. Аврам је назвао место где је хтео да жртвује Исака „Јехова — јиерх“ (1. Мојсијева 22: 14, НС). И следећа имена се налазе међу добро познатим библијским именима чије значење укључује Јехову или Јах, скраћени песнички облик имена Јехова: Језекија, Исаија, Јосија, Немија, Авдија, Захарија и Софонија. Људи употребљавају и данас Божје име када дају име деци. У ствари, можда и твоје име садржи Божје дивно име! Да ли знаш неког који се зове Јоил? Његово име значи „Јехова је Бог“. Или Јонатан? Оно значи „Јехова је дао“. Јошуа значи „Јехова је спасење“. И свако ко има веома распрострањено име Јован, има име које значи „Јехова је био милостив“.

Дакле, упркос веровању неких људи да је Божје име сувише свето да би се изговарало, и других да га треба игнорисати, никако се не може испустити из Библије. Садрже га сва та библијска имена која су се употребљавала током многих векова, када људи нису само знали за свето Божје име ЈЕХОВА, него га и употребљавали у молитви, обожавању и свакодневном разговору.

 Али, шта је са Хришћанским списима, често називаним Нови завет? Име Јехова садрже имена Исус и Јован, као и реч „алелујах“, али зашто се оно не појављује чешће? Одговор на ово важно питање добићемо у следећем чланку.

[Оквир на 5. страни]

Како се изговара то име?

Пошто се хебрејска реч יהוה није више употребљавала у религији, изгубљен је њен првобитни изговор. Неки библичари дају предност имену „Јахве“, али нема начина који се може утврдити који је изговор исправан.

Међутим, имена се често изговарају различито на различитим језицима. На српскохрватском се зове Стефан, први хришћанин који је умро за своју веру, док га французи зову Етијен. Исус се звао на хебрејском Је’шу’а или Јехохшу’а на грчком И’е’соус!

Чињеница да ми не изговарамо Исусово име — или име било које друге особе — тачно онако како се изговарало на првобитном језику не тера нас да испустимо то име. Једноставно га изговарамо онако како се каже на нашем језику.

Зато пише у књизи Еид то Бајбл Андестендинг (Помоћ за разумевање Библије): „Пошто се за сада не може са сигурношћу установити правилан изговор, изгледа да нема разлога у енглеском напустити добро познати облик ’Јехова’ у корист неког другог предложеног изговора. . . У енглеском име ’Јехова’ означава правог Бога, преносећи ту мисао далеко боље од било којих данас предложених супститута“ (стр. 885).

[Слика на 6. страни]

ОНИ СУ ЗВАЛИ БОГА ИМЕНОМ

Аврам

Сара

Рахиља

Давид

Самуило