Које име употребљаваш за Бога?

Знаш ли које се име у Библији појављује више од било којег другог имена? Да ли би рекао Давид? Аврам? Или Исус?

Ако би ти неко од тих имена пало на памет, тада ће те веома занимати ова серија, јер се најважније име у Библији појављује више пута од свих ових имена заједно.

У ЈЕДНОЈ РЕЛИГИОЗНОЈ публикацији истиче се да ако неког волимо, зовемо га по имену. Нећемо рећи: „Човече, волим те“. Или: „Жено, волим те“. Уместо тога, рећи ћемо: „Јоване, волим те“. Или: „Марице, волим те“. Затим се у тој публикацији поставља питање: „Које име можемо дати Богу да би нам постао још личнији и приснији“?

Цела страница је посвећена том питању, али нигде се не спомиње име којим Бог себе назива. Затим се закључује: „Од нас зависи које ћемо име изабрати када се присно обраћамо Богу“. Али, зар не би било боље употребити име које је Бог изабрао за себе и које се у Библији спомиње на хиљаде пута?

Да ли Бог има заиста име?

Да, има га. Првобитни језици Библије су били хебрејски и грчки и у њима се реч „бог“ није увек односила на правог Бога. Та реч је могла, као и у нашем језику, да се примени на лажне богове и идоле. Како би, онда, могао прави Бог и Створитељ да се разликује од богова које су људи начинили? Употребом личног имена. Међутим, многи људи данас не знају Божје име, а још мање има оних данас који га употребљавају.

У ствари, можда још никада ниси наишао на име Божје у својој Библији. Зашто ниси? Зато што имаш превод Библије чији су преводиоци можда променили то име. Можда се не слажу са писцима Библије које је Бог инспирисао да употребе на хиљаде пута то име у Хебрејским списима.

У енглеском преводу Библије Отхерајзд Вержен, дуго употребљаваном од читалаца који говоре енглески, Божје име се не спомиње скоро 7 000 пута, колико се спомиње у хебрејском, већ само четири пута — у 2. Мојсијевој 6:3; Псалам 83:18 и Исаији 12:2; 26:4. Има и других превода у којима се уопште не појављује Божје име (на пример наш превод Даничић—Караџић). Они су испустили Божје име из његове личне књиге!

Очигледно је ово ИМЕ било важније од речи којим су га преводиоци заменили, тако да неки преводиоци пишу те речи замене великим словима, да би ставили до знања обавештеним читаоцима где се Божје име појављује у оригиналу. У једној познатој енциклопедији се објашњава: „Треба имати у виду да се хебрејско име Јехова обично преводи на енглески речју ГОСПОД (неки пут БОГ), и пише се мањим великим словима“. Дакле, када видиш реч „ГОСПОД“, тако написану, преводилац ти даје до знања да се у оригиналу на том месту налази Божје властито име, ЈЕХОВА (Мек—Клинтокова и Стронгова Енциклопедија, из 1981, том IV, стр. 811).

Било да си наишао у Библији на ово име или ниси, оно се налазило у оригиналном хебрејском тексту. Немачки библичари Кајл и Делич истичу да се израз „Јехова Елохим“ (Јехова Бог) појављује 20 пута у мање од 50 ставака 2. и 3. главе 1. Мојсијеве. Они изјављују „да се употребљава са особитим наглашавањем,  да би се истакла чињеница да је Јехова прави Елохим“ или Бог. (Коментари он д Оулд Тестамент) од Кајла и Делича, из 1973, (том I стр. 72, 73).

У ствари, Исусово име значи „спасење од Јах (Јехове)“. И ти изговараш скраћени песнички облик Јеховиног имена кад год кажеш „алелујах“. Можеш потражити у неком речнику шта значи „алелујах“ и наћи ћеш да значи ’хвалити Јах’ или ’хвалите Јехову’.

Запази, Јехова је Божје лично име. ОН је изабрао да буде по том имену идентификован. Да ли би хтео да знаш како употреба тог имена може да продуби твоје цењење према Богу и његовој намери? О томе се говори у следећим чланцима.