Четврта књига Мојсијева позива да се поштује Јехова

ЈЕХОВА БОГ заслужује да га свесрдно поштују његови обожаваоци. Морају да га слушају и лојално сарађују са његовим постављеним слугама. Та потреба је веома добро наглашена у библијској књизи Четврта Мојсијева.

Ова књига се зове још и Бројеви и то, име је добила на основу два пописа или бројања Израелаца, о којима се извештава у главама од 1 до 4 и у 26. глави. Четврту Мојсијеву, као и што само име показује, писао је Мојсије 1473. пре н.е. у Моавским равницама. Обухвата углавном период од 38 година и 9 месеци, досежући уназад до 1512. пре н.е. (4. Мојсијева 1:1; 5. Мојсијева 1:3).

Извештај Четврте Мојсијеве подељен је на три дела: догађаје на Синајском брду (1:1—10:10), затим у пустињи (10:11—21:35) и Моавским равницама (22:1—36:13). Али, чему могу да нас поуче ти догађаји? Налазе ли се у 4. Мојсијевој начела која могу користити данас Јеховиним сведоцима?

Поштовање Бога наглашено у садржини

Израелци су на подножју Сионског брда већ око годину дана када Јехова заповеди Мојсију да изврши попис. Осим Левита, сви мушкарци од 20 година и старији били су пописани и њихов број је износио 603 550. Бог узима Левите, уместо прворођенаца, за службу у Шатору од састанка. Дају им се упутства у вези поретка код марширања, где Јуда, као најбројније племе, треба да преузме вођство. На заповест Божју, пописују се затим и Левити и додељују им се свете дужности (4. Мојсијева 1:1—4:49).

Јехова заповеда карантин, затим даје законе у вези случајева љубоморе у погледу женске верности и закони о заклетвама које су полагали Назиреји. Дају се неке појединости у вези службе у шатору од састанка. Кад је подигнут шатор и посвећен олтар, племенски поглавари су донели драгоцене приносе. Након што је Мојсије добио узорак од Јехове у визији, дао је да се начини свећњак. Када су биле упаљене његове светиљке и Левити били очишћени, могли су почети да служе (4. Мојсијева 5:1—8:26).

Понављају се упутства, везана за Пасху. По чудесном облаку који је стајао над шатором од састанка знају да ли треба да се улогоре или да крену на пут. По заповести Јеховиној улогорили би се и по заповести Јеховиној кренули би на пут. Две сребрне трубе употребљавају се за сазивање скупштине и у друге сврхе (4. Мојсијева 9:1—10:10).

20. дана другог месеца друге године па изласку из Египта, облак над шатором од састанка почиње да се креће и Израел креће на пут. Наступају случајеви неоправданог жаљења. Један од њих је вика за месом и ту долази до изражаја похлепност када их Јехова снабдева препелицама. Марија и Арон жале се на свог брата Мојсија и Марија, за казну, добија привремено губу. Како би то требало да нас подстакне да поштујемо од Бога дати ауторитет (4. Мојсијева 10:11—12:16)!

Шаље се дванаест ухода у Обећану земљу и они се враћају 40 дана касније са укусним воћем. Али десет ухода указује много пажње величини становника и њиховим утврђеним градовима, тако да обесхрабрени Израелци желе да се врате у Египат. Узалуд им верне уходе Исус Навин и Халев налажу да верују Јехови. Када људи говоре како ће каменовати Мојсија, Арона, Исуса Навина и Халева, Бог каже да ће их ударити помором и истребити читаву нацију. Али, Мојсије интервенише и Јехова наређује да ће народ лутати по пустињи 40 година све док не изумиру они од 20 и више година. Ту се једино изузимају Исус Навин, Халев и племе Левијево. Израелци покушавају, затим, да продру у Обећану земљу, али доживљавају страшан пораз (4. Мојсијева 13:1—14:45).

 Потом добијају различите законе везане за приносе, повреду суботе и употребу реса на хаљинама. Па онда говоре Кореј, Датан, Авирон, Он и 250 поглавара против Мојсија и Арона. Шта има за последицу то велико непоштовање? Јехова уништава ватром Кореја и 250 људи, док остали бунтовници гину пошто се земља огвори под њима и прогута их заједно са породицама и поседима. Већ следећег дана Израелци гунђају против Мојсија и Арона и због тог недостатка поштовања 14 700 умире од зла које је Јехова пустио на њих. Да би учинио крај гунђању и показао да је изабрао Арона из Левијевог племена, Бог даје да процвета Аронов штап. Затим услеђују прописи о дужностима свештеника и Левита и правила о очишћењу народа од било какве нечистоће (4. Мојсијева 15:1—19:22).

У Кадису виче народ за воду. Пошто Мојсије и Арон пропуштају да посвете Јехову, за чудесно добијање воде, говори им се да неће ући у Обећану земљу. Народ напушта Кадис и долази до брда Ора, где Арон умире, а његов син Елеазар постаје првосвештеник. Израелци побеђују краља Арада. Касније, говоре против Бога и Мојсија и овог пута Јехова шаље на народ отровне змије за казну. Оне које су змије ујеле могу се излечити само ако погледају у змију, од бакра, коју је Мојсије, по Божјем наређењу, начинио и ставио на мотку. После тога, Израелци побеђују аморејског краља Сиона и васанског краља Ога, и освајају њихову земљу (4. Мојсијева 20:1—21:35).

Као следеће, описују се догађаји на Моавским равницама. Моавски краљ Валак изнајмљује Валама да прокуне Израелце, али их он, уместо тога, три пута благосиља. Валам помаже да обожаватељке Вала наведу Израелце на неморал и идолопоклонство. Јехова убија 24 000 преступника пре него што Финес зауставља невољу тиме што убија једног неморалног Израелца и једну Медијанку (4. Мојсијева 22:1—25:18; 31:15, 16).

После извршеног другог пописа и постављеног преседана у погледу ћеркиних права на наслеђе, Мојсију се указује прилика да види Обећану земљу, па затим он одређује Исуса Навина за свог наследника. Дају се упутства за дневне, недељне, месечне и годишње приносе, као и у погледу заветовања, Израелци се још освећују Медијанцима зато што су их навели. да згреше Богу (4. Мојсијева 26:1—31:54).

Племена од Рувима, Гада и Манасије добијају у наследство земљу источно од Јордана, али под условом да учествују у освајању земље западно од Јордана. Ту је и попис многих места где су логоровали Израелци од изласка из Египта па до Моавских равница. Онда добијају Израелци заповести везане за боравак у Обећаној земљи. Између осталог морају да униште све предмете криве религије и истерају становнике. Одређују се границе земље, именују се племенски поглавари да помажу Исусу Навину и Елеазару код расподељивања земље и додељује се 48 градова Левитима. Одвојено је шест градова — уточишта и дају се упутства како треба поступати са убицом у случају убиства без предомишљања. На крају се дају закони о удаји кћери — наследница (4. Мојсијева 32:1—36:13).

Док читаш четврту књигу Мојсијеву, можда си импресиониран тим што се у њој наглашава поштовање према Јехови и онима који су постављени да сносе одговорност међу његовим народом. Али, можда застајеш код неких тачака и питаш се како их треба разумети. Зато ће бити занимљива следећа питања и одговори.

Догађаји на Синајском брду

• 5:11—31 — Шта се, у ствари, догодило жени која је била крива за прељубу?

Никаква патња није била проузрокована самом водом. Али се пила пред Јеховом који је знао да ли је жена крива за прељубу. Ако је била он би учинио да јој отекне трбух и спадне бедро. Очигледно се овде бедро употребљава еуфемистички за органе за размножавање (упореди са 1. Мојсијевом 46:26). Реч „спасти“ указује на то да ће ти органи закржљати, те тако неће моћи доћи до зачећа. То је сагласно са чињеницом да је требало да жена затрудни од свог мужа ако није била крива.

• 8:25, 26 — Да ли начело закона о повлачењу из службе Левита важи данас и за Јеховин народ?

Свештеницима су помагали сви способни мушкарци из три главне породице Левијеве. Временом су Леви постали многобројни, али број места за службу у светилишту био је ограничен. Без сумње је Јехова, и из обзира према старости а и да би спречио претрпаност таквих службених места, дао упутства да се Левити, када напуне 50 година, повуку из обавезне службе, иако су они и даље могли добровољно да помажу. Међутим, то се не поставља као правило за духовне Израелце  и њихове сараднике, јер се они не налазе под Законом (Римљанима 6:14; Ефесцима 2:11—16). Ако неки хришћани услед старости не би више био у могућности да извршава одређену дужност, може га се преместити у неку другу службу коју може да обавља. За Јеховине сведоке нема повлачења (или пензије) из проповедања добре вести о Царству.

Лутајући од места до места

• 12:1 — Зашто су Марија и Арон говорили против Мојсија због његове жене Хусанке?

То није био само приговор на Мојсијеву жену. Прави мотив је била жеља за већом влашћу, нарочито код Марије. Мојсијева жена Сефора једно време није била са њим, али му се сада придружила, и Марија се прибојавала, да ће јој Сефора преотети место „прве даме“ у логору (2. Мојсијева 18:1—5). Тако је придобила Арона да јој се придружи критикујући Мојсија због женидбе са Хусанком и доводећи у питање Мојсијев јединствени положај пред Богом. За то је Јехова казнио и Марију и Арона, али чињеница да је Марија добила губу, вероватно, указује на то да је она била подстрекач. Арон је показао исправан став тиме што је признао кривицу и молио у корист губаве Марије (4. Мојсијева 12:10—13). Сефора је била ћерка Медијанца Рагуила (1. Мојсијева 25:1, 2; 4. Мојсијева 10:29). У Авакуму 3:7 поистовећује се ’земља Медијанска’ са Хусаном у облику паралелизма. Отуда је очигледно да је Хусан друго име за Медијан или да се односио на оближњу земљу. Штавише, нека арапска племена су се звала Хуси или Хусими. Дакле, изгледа да „Хусити“ нису били ограничени на Хамове потомке преко Хуса, већ да се то име примењивало и на неке становнике Медијана. Зато је и Сефора могла да се зове Хусанка.

• 21:14, 15 — Која је то била „књига о ратовима Јеховиним“?

Без сумње је то био поуздани историјски извештај о ратовима Јеховиног народа. Можда је започињала са Аврамовом успешном акцијом против четири краља која су заробила Лота и његову породицу (1. Мојсијева 14:1—6). Свето писмо се осврће на разне неинспирисане списе, од којих су неке писци Библије употребили као изворни материјал (Исус Навин 10:12, 13; 1. Царевима 11:41; 14:19, 29).

На Моавским равницама

• 22:20—22 — Пошто је Јехова рекао Валаму да пође са Валаковим људима, за што се онда наљутио када је пророк пошао са њим?

Јехова је рекао Валаму да не може да прокуне Израелце, али тај похлепни пророк је отишао у намери да то ипак учини, те тако био награђен од моавског краља Валака (2. Петрова 2:15,16; Јуда 11). Из тог разлога се Бог разгневио на Валама. Наравно, Јехова није одобравао никакво проклињање Израела. Међутим, Валам је, као Кајин, био тврдоглав и није поштовао Божју вољу(1. Мојсијева 4:6—8) Е1акон што је Јехова свако намерно проклетство претворио у благослов, изопаченост је Валама натерала да саветује Валаку да употреби Моавке и Медијанке да заведу Израелце и наведу их у обожавање Вала (5. Мојсијева 23:5; 4. Мојсијева 31:15, 16; Откривење 2:14). Услед тога се Бог разгневио на Израел и побио 24 000 људи. Касније је похлепни Валам умро од руку оних које је хтео да прокуне (4. Мојсијева 25:1—9; 31:8). Какво упозорење против похлепости!

• 25:10—13 — Како се испунило ово обећање везано за свештенство?

Првосвештенство је изгледа остало у лози Финесовој све до времена првосвештеника Илије, потомка Итамара. До промене је вероватно дошло услед привремене неподобности Финесове лозе. Међутим, краљ Соломун је на место Итамаровог потомка Авијатара ставио за првосвештеника Садока, који је био Финесов потомак (1. Царевима 1:1—14; 2:26, 27, 35). Колико се види из историјских извештаја, очигледно је да је првосвештенство остало у лози Финесовој још много година после тога.

• 30:6—8 — Може ли муж хришћанке да поништи њене завете?

Не, јер се Исусови следбеници не налазе под Законом. Јехова сада поступа појединачно са особама у погледу завета и хришћански муж није овлашћен да их поништи или забрани. Наравно, не би требало да хришћанка склапа завете који су у супротности са Божјом речи или дужности које има према свом мужу по Библији (Проповедник 5:2—6).

Од велике вредности за нас

Четврта књига Мојсијева пружа вредну спону у ланцу догађаја који доводе до успостављања Божјег царства. Такође указује на Исуса Христа. На пример: животињске жртве и употреба пепела црвене јунице указивале су на далеко већу припрему очишћења Исусовом жртвом (4. Мојсијева 19:2—9; Јеврејима 9:13, 14). Догађај са бакреном змијом предочавао је Јеховину дивну припрему за вечни живот преко Христа (4. Мојсијева 21:8, 9; Јован 3;14, 15).

Четврта књига Мојсијева може нам помоћи да избегнемо идолопоклонство и сексуални неморал. Упозорава нас на опасност гунђања против Бога, особа које је он поставио и против његових припрема. Овај узбудљиви извештај треба, свакако, да нас подстакне да одамо највеће поштовање свом љубазном Богу, Јехови.