Ширећи Божју реч у плашљивом свету

1. Какво беспримерно стање страха у свету је прорекао највећи пророк свих времена?

 ИСУС ХРИСТ, највећи пророк свих времена, прорекао је у вези са ером промене света, која је наступила избијањем Првог светског рата, 1914, душевно стање које ће владати међу народима: „Људи ће падати у несвест од страха и очекивања онога што иде на настањену земљу, јер ће небеске силе бити уздрмане“ (Лука 21:26, 27, НС).

2. Ко су ти који не дају места страху и зашто не?

² Међутим, ма колико то чудно изгледало, има и оних који се не плаше и не падају у несвест услед осећања беспомоћности. То су Јеховини сведоци који се сада налазе у 205 земаља. Они чине оно на шта је Исус побудио: „Кад се ово почне збивати, усправите се и подигните главе, јер је близу ваше избављење“ (Лука 21:28, НС).

3. Зашто није било месијанско Краљевство успостављено у Јерусалиму, у Израелу, и зашто нису Друштво народа и његов наследник одвратили опасност атомског доба?

³ Данас је више него икада, потврђена чињеница да су се ’одређена времена народа’, ’времена незнабожаца’, навршила у другој половини 1914. и да је тада било успостављено на небу обећано Краљевство Јехове Бога под Исусом Христом да влада усред својих непријатеља (Лука 21:24, НС; Караџић). Дакле, месијанско Краљевство није успостављено, све до овога дана, у земаљском Јерусалиму, Такође је логично да Друштво народа није успело да буде „политички израз Божјег краљевство на Земљи“. Уједињење нације, наследник Друштва народа, изневериле су након више од 35 година рада, молитве хришћанства; нису одвратиле опасност атомског доба.

4. Против чега је збиља, Друштво народа, представљало заверу?

⁴ Већ од времена предлагања оснивања једног друштва народа, при крају Првог светског рата, Јеховини сведоци су неустрашиво упозоравали да ће пропасти такви од људи начињени сурогати оног правог наиме, Јеховине краљевске владавине под Христом. Свој начин поступања управљали су по пророчанству из Исаија 8:12: „Не зовите уротом све што народ овај уротом зове; не бојте се чега се он боји и немајте страха (СТ). Тај план скован од људи заиста представља ’заверу’ да, заверу против драгоцених интереса Божјег краљевства под Христом (НС). Како би, онда, могао имати благослов и подршку од Краља над краљевима, Јехове Бога?

5. а) Каквог је укуса био „Свитак књиге“, упркос његовом садржају, када га је Језекиљ јео? б) Какво искуство доживљавамо када стављамо Божју реч у уста како бисмо служили као Божји сведоци?

⁵ Порука о Царству коју још увек објављују Јеховини сведоци јесте, стварно, изазовна у свету који је друкчије оријентисан. Они проживљавају искуство слично ономе што је пророк Језекиљ проживљавао када је био заробљеник у земљи Вавилону, неколико године пре 607. године када су Вавилонци уништили Јерусалим. Језекиљ је, као и касније апостол на острву Патмосу, добио „свитак књиге“. Пророк нам каже: „Беше исписана на предњој страни и на полеђини. У њој беху написана нарицања, јецања и јадиковања“ (Језекиљ 2:9, 10. НС). Након што је послушао Божја упутства и појео тај „свитак књиге“, Језекиљ коментарише: „И беше ми у устима сладак као мед“ (Језекиљ 3:1—3, НС). За све нас данас јесте слатка предност—без обзира на садржај те Речи, чак и на нарицања, јецања и јадиковања—да ставимо у уста Божју Реч, тако да бисмо служили као Божји носиоци поруке (упореди са Псалмом 19:7—10). Од послератне 1919 године наовамо Јеховини сведоци хвале откривену Божју реч након што је једу. Она их јача, као што је дословни мед окрепио Јонатана (1. Самуилова 14:26, 27).

6. Зашто се захтева храброст док се дан Божје освете примиче, и у шта могу бити уверени Јеховини сведоци?

 ⁶ Пошто ће убрзо доћи „дан освете Бога нашега“, од Јеховиних сведока се захтева храброст да укажу на ’нарицање, јецање и јадиковање’, што ће захватити цело људско друштво у блиској будућности (Исаија 61:1, 2). Људи који траже олакшање у овом угроженом свету нису расположени да слушају такву вест из уста Јеховиних сведока. Али, пошто их Бог шаље да шире његову Реч, они могу бити уверени да ће их подржати све до дана његове освете.

7. Како је Јехова помогао Језекиљу да дорасте свом задатку?

⁷ Није пријатно када људи одбијају да слушају, али пазимо на оно што је Бог рекао Језекиљу: „Али те дом Израелов неће слушати, јер они неће мене да слушају, јер је сав дом Израелов тврда чела и упорна срца. Ево отврднућу теби образ према њиховом образу, и отврднућу теби чело према њиховом челу. Учинићу твоје чело као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и ако су дом бунтовни . . . Иди к робљу, к синовима свога народа, говори им, и послушали они или не послушали реци им: Овако говори Господ (Јехова), Вечити“ (Језекиљ 3:7—11, БА).

8. Како се класа Језекиља нашла у страшној ситуацији после Првог светског рата и шта би било да је свештенство послушало?

⁸ У сличној страшној ситуацији се нашао остатак оних хришћана који су били рођени Божјим духом да би постали духовни синови и који су били помазани његовим духом да би били сведоци од њега постављени. Они чине класу Језекиља у 20. веку. Као ни Језекиљ, тако ни они нису устукнули пред застрашујућим лицем професионалних свештеника хришћанства, са импресивном службеном одећом, који можда тврде да су духовни Израелци. Да су ти религиозне вође смекшале своје лице и пригнуле послушно уво ка поруци о Царству, пошто је објављује помазани остатак од 1919, хришћанство се не би упустило у други светски рат, који је примио далеко веће размере и проузроковао веће штете широм света него први.

9. Како су остатак и његови помазани следбеници били дорасли свом задатку?

⁹ Чак ни данас, када опасност од атомског рата постаје све већа упркос Уједињеним нацијама, религиозне вође нису промениле лице према објавитељима Царства. Дакле, чланови помазаног остатка, као посланици Царства, и њихови предани, крштени сарадници из свих народа морали су да отврдну своје лице попут дијаманта с обзиром на круто религиозно противљење. Они и даље истрајно и неустрашиво говоре Божју реч.

10. Из којег разлога би требало да свештенство и парохијани саслушају Јеховине сведоке, и ко ће чињеницу морати, ипак, да признају такви верници?

¹⁰ Нарочито, свештеници хришћанства и њихови парохијани требало би да разумеју поруку и савет Јеховиних сведока. Оно што имају да кажу сведоци ваде из саме Библије, коју верници такозваног хришћанског света, како тврде, прихватају и коју њихова библијска друштва растурају на многим језицима. Управо је тако, како је Јехова Бог рекао Језекиљу: „Шаљем те синовима дрска лица и тврда срца и реци им: Овако говори Јехова Господ. И послушали они или не — јер су дом: бунтовни—сигурно ће знати да је пророк у њиховој средини“ (Језекиљ 2:4, 5, НС).

11. Какве особине је хришћанство испољило према остатку опуномоћеном од Јехове и како је Јехова оспособио остатак да спроведе у дело овај изазовни задатак?

¹¹ Дрско лице и тврдо срце показао је такозвани духовни Израел, хришћанство, помазаном остатку кога је Суверени Господ Јехова задужио да разноси ту; коначну поруку за време ’свршетка овог поретка’ (Матеј 24:3, 14). Свемогући Бог је знао да може усадити неустрашивост у савременог двојника Језекиља, што ће охрабрити остатак да се прихвати овог изазовног задатка и спроводи га у дело.

12. Коју лажну оптужбу, зато, одбија Јехова и који ће га значајни догађај оставити чисте савести?

¹² Беспрекорни Бог је хтео да уклони сваку могућност да буде оптужен за немарност и да је пропустио да да дужно упозорење угроженима. Обруч околности стегнуће се око нас до те мере да ћемо разоткрити шта заступамо. Они који нису обратили пажњу на упозорење биће присиљени да признају да је Јеховин пророк међу њима. До тога ће доћи када буде Вавилон велики, светско царство криве религије, отишао у вечно уништење од руку политичких сила са којима је вршио бесрамни духовни блуд. То ће оставити Бога чистог обожавања потпуно чисте савести.

13. Којег се обећања, датом помазаном остатку, држао Јехова, и захваљујући томе, у којем погледу служи тај остатак као добар пример ’другим овцама’?

¹³ Слобода или неустрашивост говора, коју до сада испољава помазани остатак, постоји  захваљујући томе што се Јехова држи свог обећања: „Ево отврднућу теби образ према њиховом образу, и отврднућу теби чело према њиховом челу. Учинићу твоје чело као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се, и ако су дом бунтовни“ (Језекиљ 3:8, 9, БА). Тако ојачан, остатак служи као охрабрујући пример великом мноштву ’других оваца’, за које је Исус Христ, врсни пастир, обећао да ће се сакупити на страну његовог помазаног остатка (Јован 10:16; Откривење 7:9—17). Те ’друге овце’, као Јеховини сведоци, постале су храбре као лавови.

14, 15. а) Због које разлике, која постоји између Јеховиних сведока и осталих људи, трпе затвор многи сведоци, унутар н изван земље хришћанства? б) Како се ефекат таквог затварања на слободне Сведоке разликује од онога што се, можда очекивало?

¹⁴ Јеховини сведоци не подржавају Вавилон велики. Зато, и унутар и изван земаља хришћанства имају браћу у хришћанској вери која трпе затвор због своје строге неутралности. То није улило страха оним сведоцима који су још на слободи и нису затворени, већ се поново догађа исто оно што се десило у случају хришћанске браће апостола Павла у Риму. Код суђења се Павле позвао на римског цезара за правду, и судија му је досудио: „На цезара си се позвао, пред цезара ћеш ићи“ (Дела апостолска 25:10—12, НС). Тако је Павле, био пребачен у оковима у Рим и тамо стављен у тамницу, чекајући на суђење. Под таквим околностима је писао својој драгој и љубљеној хришћанској браћи у граду Филипима и, између осталог рекао:

¹⁵ „Да већина браће у Господу, добивши поуздање од мојих окова, показује све већу храброст, да без страха говоре Реч Божју“ (Филипљанима 1:14, НС).

16. Коју су особину показали Јеховини сведоци на слободи одмах после Првог светског рата, упркос томе што су њихова хришћанска браћа била у затвору н зашто је потребна и данас иста особина?

¹⁶ Нешто се слично догодило и при крају Првог светског рата, године 1918, када су се нашли у затвору, под лажним оптужбама, чиновници и чланови особља главног седишта  Удружења Куле стражаре, Библије и трактата. Сада је наступио мир и браћа која су била на слободи предузела су одмах храбре кораке да обезбеде отпуштање те браће. 1919. били су отпуштени из затвора и суд је прекинуо њихов случај. Дакле, добили су ослобађајућу пресуду од свих лажних оптужби. Храбрије, неголи икада раније, прихватили су се дела проповедања добре вести о успостављеном Божјем краљевству под Христом, уз пркошење Вавилона великог и његових љубавника. Данас, када има далеко више Јеховиних сведока у затвору неголи. за време Првог светског рата, њихова браћа на слободи преузимају на себе да ’говоре без страха Божју Реч’.

Ко слушањем постиђује хришћанство

17. а) Шта је Јехова рекао Језекиљу што се тиче оних који би били склони да слушају? б) На кога је прво, усредсредио напоре помазани остатак н како је, после тога правовремено обратити пажњу на оне који су били више склони да слушају?

¹⁷ Занимљиво питање је било—ко су слушаоци? На то је Јехова рекао Језекиљу: „Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, чије речи не би разумео, . . . Кад бих те к њима послао, они би те слушали“ (Језекиљ 3:5, 6, БА). Пророк је био дужан да и даље говори Божју Реч свом народу, онима из израелског народа који су били у заробљеништву у земљи Вавилону. Тако је и помазан остатак духовног Израела, до средине четврте деценије 20. века, усредсредио своје напоре на сакупљање последњих чланова духовног Израела у „тор“ ’малог стада’, коме је небески Отац дао Краљевство. Они ће владати са његовим Сином на благослов откупљеног човечанства (Лука 12:32). Правовремено су, онда, поново размотрили речи Божјег Сина из Јована 10:16 и њихову везу са Откривењем 7:9—17.

18, 19. Зашто је била потребна неустрашивост да би се 1935. идентификовало ’велико мноштво’ са тим ’овцама’ које треба да чине „једно стадо“ са помазаним остатком?

¹⁸ У Јовану 10:16 рекао је Исус, Божји син: „Имам и друге овце, које нису из овога тора; и њих треба да доведем, па ће слушати глас мој и биће једно стадо, један пастир“ (НС).

¹⁹ Да би слушали глас ’једног пастира’, захтевало се сада неустрашивост од оних који је требало да се уврсте у ’друге овце’. Јеховини сведоци су били извргнути жестоком прогонству од руку националистичких снага под Адолфом Хитлером, уз подршку римокатоличке цркве, којој је припадао нациста Хитлер. Дакле, с обзиром на позадину света, председник Удружења Куле стражаре неминовно је морао да има снажну веру, убеђење и неустрашивост када је истакао 1935 да је ’велико мноштво’ из Откривења 7:9—17 требало да се састоји из ових проречених ’других оваца’ и да треба ове да чине ’једно стадо’ заједно са горњим помазаним остатком који је био у ’овом тору’. Он је морао да ’говори без страха Реч Божју’. И тако је говорио.

20. Како су се одазвали они који су постали ’друге овце’ и до којих размера је порасло данас то „стадо“?

²⁰ На то су се одазвале стотине и стотине од самог почетка и те су се особе безусловно предале Јехови Богу преко његовог ’јединог пастира’ и симболизирале то предање јавним потапањем у воду; И до сада, упркос прекида у Другом светском рату, те ’друге овце’ чине „стадо“ од два и по милиона и више чланова, у 205 земаља. Многе од ових земаља не припадају такозваним хришћанским земљама, рецимо, Јапан где има годишње у просеку више од 70 000 преданих објавитеља поруке о Царству, Кореја са више од 30 000 и Нигерија са више од 100 000.

21. Чијем је одазивом, на позив ’једног пастира’ постиђено хришћанство?

²¹ Мора се признати: хришћанство тврда лица и тврда срца јесте постиђено таквим одазивом на позив ’једног пастира’ у оним земљама где је говорни језик можда тежак и нешто  неразумљив за оне у хришћанству, нарочито, религиозни језик њихових религија. Они који су постали Христове ’друге овце’ показују похвалну храброст пошто не гледају шта свет мисли и сакупљају се око ’једног пастира’, као Вође и Спаситеља, којег им је Бог дао. Неустрашиво, као и њихов Пастир, говоре Божју Реч.

22. У каквом душевном стању, с обзиром на свет, треба Јеховини сведоци да говоре Божју реч?

²² Страшљив став света се погоршава. Под утицајем демона, народи марширају ка бојном пољу од Армагедона да би ступили у коначну одлучну битку. Јеховини сведоци ће стајати безбедно по страни и гледати како њихов Бог побеђује. Преживевши битку над свим биткама, придружиће се радосној небеској војсци и хвалиће надалеко непобедивог Бога, Јехову, и његовог снажног фелдмаршала, Исуса Христа (Откривење 16:13—16). Сада није време за повлачење! Само напред, ви, уједињено стадо Јеховиних сведока, и ’говорите без страха Реч Божју’ све док земља не буде пуна познања славе Јеховине као што воде покривају море (Исаија 11:9; Језекиљ 47:1—5).

Да ли си запазио?

□ Који доживљај је имао Језекиљ у Вавилону и како тај доживљај налази савремену паралелу?

□ Зашто треба Божји народ, с обзиром на став свештенства, да неустрашиво шири Божју реч?

□ Како је Јеховин предани народ објавио поруку народу ’неразумљивог језика’?

□ Какав став треба ти да покажеш сада и у будућности?

[Питања за разматрање]

[Слика на 27. страни]

Јеховини сведоци су неустрашиви упркос неодобравању и тврдоћи свештенства.