Посетите обласне конгресе „Множење Краљевства“ у 1984!

НИКО боље од Јехове не схвата потребу Божјих слуга на Земљи да се састану на већим скуповима. Зато је он уредио за Израелце у старо доба да се састају трипут годишње у Јерусалиму, месту које је он изабрао. Тамо су слушали како се чита закон Јехове Бога, примили опомене и радовали су се, без сумње, да причају једни другима како их је благословио Јехова Бог (2. Мојсијева 23:14—17; 34:23; 5. Мојсијева 16:16, 17; 2. Дневника 8:13).

Израелци се, међутим, нису окупљали само на те празнике, већ и поводом нарочитих  прилика, као поводом посвећења храма краља Соломуна — када су прославе трајале 14 дана — и отварања поново израђених зидина Јерусалима у време Немије (1. Царевима 8:65, 66; Немија 12:27—43).

Дакле савремени Јеховини сведоци следили су добар библијски пример, одржавајући конгресе већ више од сто година, у ствари, од године 1879. Већ најмање 37 година састајемо се, као Израелци у старо доба, трипут годишње — двапут на покрајинским састанцима и једном на обласном националном или међународном конгресу.

Какви одушевљавајући извештаји су стигли са прошлогодишњих обласних конгреса „Јединство краљевства“! Браћа су схватила као никада досад, своје свеопште, јединство. У многим земљама број присутних достигао је највише бројке. На пример: у афричкој држави Замбији, са 57 034 објавитеља, забележено је укупно 417 122 присутних на 24 конгреса. Што значи да је на 15 становника те земље дошао један посетилац конгреса! Зар овакви извештаји не буде у нама жељу да присуствујемо овогодишњим конгресима „Множење Краљевства“. Непотпуни подаци показују да је на 401 конгресу широм света било: укупно 3 276 942 присутне особе и да се крстило 38 832 нова сведока.

Откуда потреба за састајањем

Зашто је потребно да се окупимо за три дана; и духовно јачамо? Петар нас подсећа: „Кад се све то тако распада, какви морате бити у светом владању и побожности ви који очекујете и пожурујете долазак Божјег (Јеховиног) дана“ (2. Петрова 3:11, 12, др Чарнић).

Из године у годину искушења и притисци су све већи и наводе нас да одступимо од тог ’светог владања’. Може се чак рећи да из дана у дан постаје свет све насилнији, злобнији, изопаченији, покваренији, назаднији и неморалнији. И средства јавног информисања, која су свакоме на домак руке, пружају за то доказ — новине, часописи, радио, филмови и телевизија. Нарочито они који морају да буду у контакту са светским људима да би зарадили за живот или стекли образовање, осећају да је њихова духовност стално на удару.

Штавише, какав притисак се врши на нас да одступимо од ’дела побожности’, од двоструког дела проповедања добре вести о Божјем Царству и прављења хришћанских ученика! Комерцијални свет врши притисак на нас и доводи нас у искушење да постанемо материјалистички настројени — да утрошимо много времена, енергије и средстава да бисмо постигли такозване добре ствари у животу, те би нам тако остало мало времена и енергије за свету службу. У том погледу, индустрија за разоноду, изгледа, представља још већу опасност за Божји народ. На то нас је Исус добро упозорио када је рекао: „Чувајте се да; вам срце не отежа од прекомерног јела и пића и од брига овога света, и да вам тај дан не дође изненада. Јер ће доћи као замка . . . Бдите дакле једнако, и молите се да бисте били достојни . . . стати пред Сина човечјега“ (Лука 21:34—36, БА).

Наш програм за обласни конгрес „Множење Краљевства“ намењен је да пружи потребну помоћ свим Божјим слугама, тако да заиста могу да живе по Јеховиним праведним начелима и да се још боље него икада раније опреме за проповедање Царства и прављење ученика.

Већ сада планирај посету

Нарочито желимо да задржимо у сећању да ти конгреси трају три дана — почињу у петак пре подне. Када упоредимо прошлогодишњи број присутних у петак са оним у недељу, појављује се питање да ли би могли неки од нас да уложе веће напоре, те да буду присутни на почетку конгреса у петак пре подне. Једна од врхунских тачака прошлогодишњег конгреса било је предавање „Музика која хвали Јехову“, у ком нисмо само чули одушевљавајуће саопштење да ће изаћи нова песмарица, него и изводе из девет дивних мелодија, и тако осетили унапред укус какав ће бити та нова песмарица.

Већина нас има годишњи одмор сваке године. Зар не би могло више нас да планира и укључујући у свој одмор читави конгрес? Или ако то није могуће, зар не бисмо могли да жртвујемо плату за два дана у корист велике духовне гозбе? У Хондурасу су нека браћа изгубила радна места само зато што су затражили слободне дане да би посетили конгрес. Једна сестра је затражила да добије два  слободна дана да би посетила конгрес „Јединство краљевства“ и због тога јој је претило отпуштање са посла. О томе је чуо један адвокат, чија жена је сведок, и нашао јој после конгреса боље плаћени посао.

У Годишњаку за 1984. се извештава да је више од 30 000 браће из Шпаније и Португалије путовало чак у Белгију на конгрес, у време када се конгреси нису могли одржавати у њиховим земљама. Такође читамо о потешкоћама са којима морају да се суоче браћа из Аљаске да би посетили конгресе. У годишњаку се такође описује какве напоре је уложио један брат са острва Самое да би посетио конгрес на острвима Фиџи: „Није био млад, него стар; не јак, него болешљив; није имао здраве удове, него згрчено стопало; није добро видео, него је био на једно око слеп. Новац му је био потребан да посети конгрес, а да би новац имао, морао је да сакупља кокосове орахе. Одједанпут је носио око 15 кокосових ораха и то око 4 километра далеко, где их је гулио, исекао језгро и ставио да се суши. Затим је продавао комаде језгра кокосовог ораха или копру“. Требало му је добре четири недеље да заради довољно новца за пут. И ми треба да будемо тако решени да посетимо овај конгрес!

Треба увек да мислимо и на то да наши конгреси не служе само нашој духовној изградњи, већ често пута дају огромно сведочанство онима изван Божје организације. Запази, рецимо, шта је писао један репортер у новембарском издању (1983) грчког часописа Галаксиас о нашем конгресу „Јединство Краљевства“ у Атини. Након што је дао прилично опширну репортажу о програму за сваки дан, прокоментарисао је:

„Било да ко прихвата напоре Јеховиних хришћанских сведока или не, посета стадиону Аполо за време програма Јеховиних хришћанских сведока била је догађај који је оставио на посетиоце дубоки утисак. . . . Нико не може порећи да је њихова вера извршила дубоки утицај на њихов лични живот, или другим речима, да они живе по својој вери. Иако имају ревност, нису фанатични. Воле Бога, али воле и људе“.

Нека сваки хришћански сведок Јехове, као и сви остали љубитељи истине и правде уложи све своје напоре да присуствује конгресу „Множење Краљевства“ — и то од почетка до краја!