Развијати хришћанску скромност
Развијати хришћанску скромност
1. Које изјаве показују да су неки људи из света цениш вредност скромности?
СКРОМНОСТ је врлина коју су некада ценили мудри људи овог света. Зато се каже „Скромном човеку ретко не успева да одобровољи оне са којима разговара, јер нико не завиди човеку који изгледа да није
задовољан са собом“. Или: „Скромност је светло које сија; припрема ум да прими знање и срце на истину“. Нескромна особа није, вероватно, без предрасуда.
2. Како су испољили скромност неки истакнути људи?
2 И опет, неки људи који су били запажени по својим открићима, испољавали су скромност. Алберт Ајнштајн је изјавио једном да „се манифестује један дух у законима свемира — дух који је далеко супериорнији од људског духа и пред којим морамо, ми, са својим скромним снагама, да будемо понизни“. И Сер Исак Њутн, кога многи сматрају најистакнутијим научником свих времена, једном је приметио: „Ако сам видео даље од других, то је зато што стојим на раменима дивова“. Сличан такав став ума имају, очигледно, хирурзи који су оперисали Јеховине сведоке. Након што су успешно обавили веома тешке операције без примене трансфузије крви, рекли су пацијентима, који су били сведоци, да заслугу треба приписати Богу, а не њима хирурзима.
Примери скромности
3. а) Шта ће нам помоћи да развијамо скромност? б) Шта се може рећи о Мојсију и скромности?
3 Шта ће нам помоћи да развијемо ову веома пожељну, да, веома потребну особину — скромност? Очигледно, ако применимо све што је речено у претходна два чланка о дрскости и скромности, помоћи ће нам да развијемо скромност. Да развијемо скромност помоћи ће нам још и то ако размотримо како је моћни Јехова употребљавао скромне слуге. Како би Бог могао да употреби људе који би тражили хвалу и скретали пажњу на себе, уместо на свог Творца? Мојсије је то учинио само једном — додуше, под великим притиском и провокацијама: Па ипак, коју цену је морао да плати за то! Али, да је Мојсије заиста био скроман може се видети из тога што се у почетку снебивао да иде код фараона. Штавише, у Писму пише да је ’Мојсије био надалеко најкроткији човек од свих људи на лицу земље’ (4. Мојсијева 12:3; 2. Мојсијева 4:10—17).
4. Како су Елијуј и Јосиф испољили дужну скромност?
4 Још један добар пример скромности био је млади Елијуј. Стрпљиво је чекао да прво кажу своју реч старији, Јов и његова три пријатеља, па тек би онда говорио. Елијуј није имао надмоћно држање, него је све хвале упутио свом Творцу (Јов 32:4—11, 21, 22; 36:9). Јосиф, син од патријарха Јакова, такође је испољио дужну скромност када је био изведен пред моћног фараона и кад су га упитали да ли може да протумачи фараонов сан. Јосиф је приписао Јехови заслугу за тумачење снова (1. Мојсијева 40:8, упореди са Данилом 2:26—30).
5. Зашто је за Јехову Бога била важна Гедеонова скромност?
5 Размотри и Гедеонов случај. Када је добио од Бога задатак да га изврши, скромно је рекао да је његов род најмањи у Манасијевом племену, а да је он последњи у кући свога оца. Дакле, Гедеон је био за Јехову само оруђе којим се је послужио да би савладао Мидијанце, јер је Бог одлучио да му се припише слава за победу. У таквој ситуацији могао је да послужи исправно само човек који је заиста скроман (Судије 6:14—16; 7:2—7).
6. а) Зашто се Јехови допала молба младог краља Соломуна? б) Који је још млади Јеховин слуга испољио одговарајућу скромност и у ком погледу? в) Како могу ставови младог Елијуја, Соломуна и Јеремије да утичу на релативно младе или мање искусне Јеховине сведоке?
6 Исто тако је испољио скромност и млади Соломун када је тек био постављен за краља. Када га је Бог упитао у сну шта би хтео да има, Соломун је одговорио скромно: „Ја сам мали дечак . . . Дај дакле слузи својему срце послушно, да може судити народу твоме, и разликовати добро од зла; јер ко може судити народу твом, који је тако тежак“? Јехови се веома допала Соломунова скромност, тако да му није подарио само мудрост, него и велико богатство и славу (1. Царевима 3:4—14, НС). Јехова је учинио Соломуна, услед његове скромности, најмудријим од свих људских владара. Јеремија је испољио сличну скромност, што се тиче своје младости, када га је Јехова позвао да буде његов пророк (Јеремија 1:6—8). Да ли си релативно млад или неискусан сведок Јехове? Ако да, сигурно ћеш показати да си мудар ако, као млади Елијуј, Соломун и Јеремија, испољиш дужну скромност.
7. Како Павлове речи из 1. Коринћанима 2:1—5 пружају објавитељима краљевства добар пример скромности?
7 Вредно је запазити и скромност апостола Павла. Мада је био високо образован фарисеј а касније га је Јехова Бог много употребљавао, Павле се није разметао својим предностима. Рекао је сам: „И, кад сам дошао к вама, браћо нисам дошао да вам претераном (вештином) говора или мудрошћу објавим свету тајну Божју. Јер сам одлучио да међу вама не знам ништа друго осим Исуса Христа, прикованог за стуб. И дошао сам к вама у слабости, и у страху, и у великом дрхтању, те мој говор и моје проповедање није се састојало у наговорљивим речима мудрости, него у доказивању духа и снаге, да се ваша вера не темељи на људској мудрости, него на Божјој снази“ (1. Коринћанима 2:1—5, НС). Неки Јеховини сведоци су дошли из редова високо—образованих. Али, они испољавају као: Павле, скромност када објављују добру вест и тако мудро следе апостолов добар пример.
8. Како је Исус пружио најбољи и највећи пример скромности?
8 Највећи и најбољи пример скромности је, наравно, Исус Христ. Каква је разлика између Божјег сина и онога који је постао сотона, ђаво! Христ није био никада нескроман и није тражио да се изравна са Јеховом Богом (Матеј 4:8—10; Филипљанима 2:5—8). Исус је био потпуно задовољан да буде помоћник и говорник свог Оца (Приче Соломунове 8:30; Јован 1:1). Док је био на Земљи, говорио је у ваше наврата о својој подложности Богу (Јован 5:19, 30; 7:28; 8:28, 42). Одрекао се личне заслуге и скренуо пажњу на Јехову (Марко 10:18). И када је био пред највећим испитом, Исус је испољио став: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша, али не како ја хоћу него како ти“ (Матеј 26:39, др Чарнић). Нема сумње, Исус нам је оставио добар пример у погледу скромности. Дабоме, сва Божја духовна створења и сви људи треба да буду скромни.
Скромност има смисла
9. Зашто има смисла за Божје слуге да буду скромни, према 1. Коринћанима 4:6, 7?
9 За нас је логично бити скроман; то има смисла. Да почнемо с тим — зар нисмо сви несавршени? Ко то може порећи! (1. Царевима 8:46). Сви ми грешимо. Наша искуства су ограничена и наше знање никако није бескрајно. Још више од тога, све што имамо добили смо. Дакле, апостол Павле је подстицао своју браћу у вери да не иду преко онога што је написано да се, како је писано, „не надимате због једнога а против другога. Јер, ко чини да се разликујеш од другога? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш, као да ниси примио“? (1. Коринћанима 4:6, 7, НС). Оно што јесмо увелико зависи, очигледно, од генетског наслеђа, околине и нарочито од Божјег провиђења.
10. Од чега зависи успех у светој служби и. како треба да утиче на нас ако смо свесни те чињенице?
10 Штавише, зар није чињеница да све зависи од Јеховиног благослова, ма каквог успеха ми имали у светој служби? Ево примера: ма колико тешко радио ратар, време је веома важан чинилац код раста усева. И псалмиста је добро запазио: „Ако Господ (Јехова) неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ (Јехова) чувати града, узалуд не спава стража“. Апостол Павле је истакао ту исту мисао у вези са радом хришћанских слугу: „Ја сам посадио, Аполо је залио, а Бог је дао1 да узрасте. Зато нити је што онај који сади, нити онај који залива, него Бог који даје да узрасте“ (Псалам 127:1; 1. Коринћанима 3:6, 7, НС). Да, ако размислимо о томе, морамо се сложити са чињеницом да свима нама приличи да будемо скромни без обзира на наше способности, наша достигнућа или на нашу имовину.
Шта нам помаже да развијамо скромност
11. Како ће нам помоћи љубав према Јехови Богу да будемо скромни?
11 Једна од особина које ће нам помоћи да будемо скромни јесте љубав — несебична љубав. Ако ценимо све што је Јехова Бог учинио, што чини и што ће још учинити за нас, волећемо га, заиста, свим срцем, свом душом, свим умом и свом снагом (Марко 12:30). Нећемо се хвалисати сами собом. На послетку, хвалисавост је супротност од скромности. Уместо тога, увек ћемо говорити и поступати у дужној скромности, тако да не привучемо пажњу на себе него на Јехову Бога, и допустићемо да се сва слава и част њему припишу. Тада ћемо следити савет: „Мудри да се не хвале мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богат да се не хвали богатством својим. Него ко се хвали, нека се хвали тијем што разумје и познаје мене да сам ја Господ (Јехова) који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ (Јехова)“ (Јеремија 9:23,24).
12. Како нам може помоћи добар однос са Богом да будемо скромни?
12 Одржавање блиског односа са Јеховом помоћи ће нам, такође, да будемо увек скромни. Од нас се очекује да скромно ходимо са Богом својим (Михеј 6:8). Онолико колико су стварни за нас Створитељ, његова величина, његово величанство и његове особине, толико ћемо се скромно понашати. Ми желимо да имамо исти душевни став као Мојсије, ’који је остао чврст као да види Невидљивог’ (Јеврејима 11:27). Као да смо мала деца и хватамо руку свог небеског Оца. Ако се редовно хранимо из Јеховине речи и ’устрајемо у молитви’, да, ’молимо се непрестано’, то ће нам помоћи да имамо тај диван блиски однос са Богом (Римљанима 12:12; 1. Солуњанима 5:17).
13. На који начин може нам помоћи жеља да имитирамо Исуса Христа да будемо скромни?
13 Ако волимо свог Учитеља, Исуса Христа, ценимо све што је учинио за нас, и знамо шта значи полазити његовим стопама, исто ће нам то помоћи да будемо скромни, Какав диван, племенити, несебичан и савршени пример нам је оставио Исус! Уколико схватимо озбиљно обавезу да полазимо његовим стопама, утолико ће нам то помоћи да будемо скромни. Како то? Тако што ћемо схватити колико смо далеко од потпуног имитирања њега. Можда смо задовољни собом када се упоређујемо са неким другима. Али, да ли имамо основу да будемо задовољни у поређењу са Исусом Христом? Уместо тога, треба да осећамо као апостол Павле — да будемо болно свесни чињенице да не чинимо оно што заиста хоћемо и да тако често чинимо оно што нећемо. Ниједан хришћанин који је дубоко свестан колико далеко је од тога да буде имитатор Исуса Христа, неће осетити потребу за хвалисањем (Римљанима 7:13—23).
14. Како нам може помоћи братска љубав да будемо скромни?
14 Исто тако, љубав према осталим сведоцима Јехове и члановима своје породице помоћи ће нам да будемо скромни. Као што пише у једној краљевској песми: „Љубав има око за добро. Љубав изграђује братство“. Да, Љубав ће нас навести да ценимо добре особине код других. Али, како нам може помоћи да будемо скромни? Нескромност вређа друге, доводи их у нелагодан положај. Пошто им не желимо да увредимо оне које волимо, искрена братска љубав навешће нас да будемо скромни. Нескромност изазива недметање, ривалство или наводи неке да се осећају мање вредним. Али, ’љубав се не хвали, не надима се’, она је скромна (1. Коринћанима 13:4).
15. Како нам може помоћи самосавладавање да будемо скромни?
15 Самосавладавање, плод Божјег светог духа, исто нам је од помоћи код развијања скромности (Галатима 5:22, 23), Да ли постоји заиста веза између те две особине? Дабоме да постоји. Често је човек склон да каже или учини себичне или себи ласкаве ствари, понекад само зато што поступа импулсивно. И чим је рекао или учинио то, схвата да је погрешио. То је зато што је људско срце превртљиво, опако, подмукло (Јеремија 17:9, БА, СТ). Али ако се самосавладавамо, направимо паузу промислимо и помислимо како ће наше речи или наши поступци утицати на друге, помоћи ће нам да испољимо одговарајућу скромност. На пример: без да пуно промишљамо, склони смо можда да узмемо најбољи или највећи комад меса, колача или воћа када нам се принесе или понуди храна за време ручка. Али, самосавладавање и промишљеност помоћи ће нам да одолимо том импулсу. Исто то важи код нескромног заузимања најбољег места на некој гозби. Као што је Исус показао у причи, може нам се догодити да нас замоле да пређемо на мање значајно место. Међутим, ако мало промишљамо и ако смо скромни нећемо правити такве грешке које доводе нас и друге у неприлику (Лука 14:8—11).
16. Зашто нам може помоћи вера у Јехову да будемо скромни?
16 Други плод духа који ће нам помоћи да развијамо скромност јесте вера у Јехову, која произлази из доброг односа према њему. У палој људској природи је укорењен страх од губитка добрих ствари у животу — било материјалних, интелектуалних, емоционалних или духовних. Али вера у Јехову задржаће нас од дрског или нескромног гурања напред. Уместо тога, препустићемо ствари Јехови у руке. Ако смо скромни, бићемо у стању да чекамо док Бог не среди ствари или се побрине да добијемо признање или унапређење. Давид је испољио скромност пре но што је постао краљ. Могао је да преузме ствари у своје руке, јер је био помазан за краља. Давид је могао да постане одмах владар у Израелу тиме што би убио краља Саула, али Давид то није учинио—скромно је чекао да му Јехова да краљевство и Јехова је то учинио у своје одређено време (1. Самуилова 24:2—6; 26:10, 11).
17. На које све начине може способност уживљавања да нам помогне да будемо скромни?
17 Способност уживљавања је још једна помоћ за постизање скромности. Значи морамо бити у стању да се са неким саживимо, ставимо у његов положај. На пример, ако је неки скупштински старешина нескроман, може себи дозволи да у више наврата прекорачи време када држи говоре на скупштинским састанцима. Али, ако има способност уживљавања, биће у стању да се саживи са другим старешинама који су заинтересовани да имају довољно времена за своје тачке програма. Скромни старешина ће мислити и на духовну браћу и сестре који неће схватити зашто се прекорачује време састанка без икаквог оправданог разлога. У ствари, способност уживљавања помоћи ће неком да буде скроман свуда, а не само у хришћанској скупштини. Способност уживљавања је помогла апостолу Павлу да је ’био Јеврејима као Јеврејин, онима под Законом као и да је сам био под Законом; слабима био је као слаб’ и тако даље — све ради добре вести. То је значило да је био скроман, показавши својим слушаоцима да не мисли да је бољи од њих (1. Коринћанима 9:19—23),
18. Шта се може рећи у корист хришћанске скромности?
18 Стварно, хришћанска скромност има много штошта за препоруку. Какву пустош је проузроковала нескромност у току историје! Испољавати скромност има смисла, заиста, за хришћане. Захваљујући њој можемо бити у добрим односима са Богом, осталим Јеховиним сведоцима, својом породицом и са другима. Скромност ће нам и лично помоћи, постаћемо задовољни и нећемо бити разочарани. Божја реч нам увелико помаже да будемо скромни на мудар начин. И зато, докажимо праву мудрост развијајући и испољавајући хришћанску скромност.
Како би одговорио?
□ Како су испољиле скромност неке младе особе забележене у Библији?
□ Како је Исус Христ оставио највећи и најбољи пример скромности?
□ На који начин могу нам помоћи љубав према Јехови и добар однос са њим да развијемо скромност?
□ Како нам може помоћи жеља да имитирамо Исуса Христа да будемо скромни?
□ Зашто нам може помоћи братска љубав да будемо скромни као обожаваоци Јехове?
[Питања за разматрање]
[Слика на 28. страни]
Редовно узимање хране из Божје речи и ’непрестана молитва’ помоћи ће нам да развијемо скромност