Хришћанска скромност — доказ мудрости

„На основу незаслужене доброте, која ми је дана, кажем свакоме који је међу вама — да не мисли о себи више но што ваља мислити, него да мисли тако, да има здрав разум, свако по мери вере коју му је Бог доделио“ (Римљанима 12:3, НС)

1. Које чињенице показују да се скромност данас не цени?

 КОЛИКО мало има данас оних који цене скромност и испољавају је! Ово је доба огорченог ривалства и јаке конкуренције. Расе, народи, племена, удружења и појединци у свету — сви желе да буду најбољи, да буду на врху. Нико не жели да буде скроман. Тај дух је захватио чак и породични круг, што се може видети у бунту младих и покрету за ослобођење жена.

2. Зашто не смеју да имају Јеховини сведоци став према скромности као свет?

² Али, пут света није пут правих хришћана. Не, Јеховини сведоци увиђају да су обавезни да следе највећи пример скромности који је свет икада видео — Исуса Христа, Божјег сина. За Исусову скромност јесу типичне његове примедбе: „Не може Син да чини ништа сам од себе“. „Што ме називаш добрим? Нико није добар осим јединога, а то је Бог“ (Јован 5:19, НС; Лука 18:19, НС). Да, сви који тачно полазе стопама Исуса Христа, морају да буду скромни. Штавише, сви који су такви неће изгубити ништа, већ ће сагледати да награђује пут хришћанске скромности и да је заиста доказ мудрости.

3. На које се све начине, опште узевши, употребљава израз „скромност“?

³ Израз „скромност“ може значити „ограничење у величини, количини или обиму“. Или може да се односи на оно што је чедно, то јест „без неотесаности, грубости и непристојности“. Затим, опет може да нагласи „свесност нечијих граница“ или „одсуство таштине или сујете“. a Апостол Павле је, под божанском инспирацијом, побудио своју браћу у вери да буду скромни, јер је писао: „На основу незаслужене доброте, која ми је дана, кажем свакоме који је међу вама—да не мисли о себи више но што ваља мислити, него да мисли тако, да има здрав разум, свако по мери вере коју му је Бог доделио“ (Римљанима 12:3, НС). Да, потребно је да мислимо о себи. Али, не смемо да мислимо превише о себи, придајући превелики значај својим природним способностима или стеченим предностима.

Разлика између скромности и понизности

4. а) Где се појављује у Библији хебрејска реч преведена са „скромност“? б) Шта морамо да закључимо с обзиром на њено значење у Причама Соломуновим 11:2?

⁴ У многим преводима Библије скромност је побркана са понизношћу. Хебрејска реч преведена са „скромност“ појављује се само у Причама Соломуновим 11:2 (НС) и Михеју 6:8 (НС). Шта она значи? Може да означи скромност, пристојност, чедност или личну чистоћу. Међутим може да се односи и на свесност нечијих граница. У Михеју 6:8 ова хебрејска реч могла би да има оба значења јер тамо нас се подстиче да ’скромно ходимо са Богом својим’. Али тако није са ставком из Прича Соломунових 11:2, где читамо: „Кад дође дрскост, дође и срамота; а у скромних је мудрост“ (НС). Овде је скромност стављена насупрот дрскости. Као супротност дрскости представљена је овде скромност, у смислу—превише се не дрзнути, бити свестан својих граница.

5, 6. Како може да се прикаже, на примеру Јехове Бога, разлика између понизности и скромности?

⁵ Постоји разлика између понизности и скромности. На пример, псалмиста Давид је рекао за Јехову Бога: „Понизност твоја учиниће ме великим“ (Псалам 18:35, НС). Свакако, Јехова је био вољан да се понизи, учини мањим, те запази Давида и стрпљиво поступа  с њим да би овај постао велики краљ у Израелу. Дакле, о Јехови читамо и следеће. „Ко је као Јехова, Бог наш, који у висинама себи прави стан? Он се сагиба да гледа на небо и земљу“ (Псалам 113:5, 6, НС). Нема никакве сумње — Створитељ је толико високо узвишен да мора да се сагне да би запазио оно што је на небесима и Земљи.

⁶ Али, можемо ли рећи за Јехову да је скроман у смислу да је свестан својих граница? Сигурно не! Како бисмо могли говорити о границама у погледу Бога, пошто је он неограничен у мудрости и моћи, апсолутно беспрекоран, савршен у правди и чиста персонификација љубави? Апсолутно нико не може да се упореди са њим (Исаија 40:12—31).

7. а) Зашто се може рећи да човек може бити понизан, али не и скроман? б) Како се то види на примеру апостола Петра?

⁷ С друге стране, могућно је да су људи понизни, а да ипак нису скромни. Могу бити понизни, скрушена срца, а ипак не употребљавају способност бистрог размишљања, да би постали свесни својих граница. Рецимо, апостол Петар је био сигурно понизан човек. Када је видео како је Исус учинио чудо, који је показао да има власт и над живим створењима у мору, Петар је пао Исусу пред ноге и рекао: „Иди од мене, јер сам грешан човек“ (Лука 5:8, НС). Али, читамо да су и Исус и апостол Павле укорили Петра. Нигде не запажамо, међутим, да се Петар вређао на такве укоре (Матеј 16:21—23; Галатима 2:11—14; 2. Петрова 3:15, 16). Петар је, без сумње, био понизан апостол и био смерног духа. Али, да ли је био заиста скроман у том смислу што би био свестан својих граница? Не увек, да је био такав, не би упорно тврдио да неће ни по коју цену напустити Учитеља, чак и када би га напустили сви остали апостоли—да би после тако бедно затајио, одрекавши се Исуса три пута (Марко 14:29, 30, 66—72).

Јади проузроковани нескромношћу

8. Зашто се може рећи да су сви настали проблеми у свемиру потекли од нескромности?

⁸ Нескромност није нанела јаде само апостолу Петру, већ се може рећи да су сви јади у свету — да, у свемиру — потекли од нескромности. Како то? Због нескромности је извесно анђеоско створење постало сотона, ђаво. Пропустило је да спозна своје границе као створеног појединца. Није био задовољан са положајем који му је Јехова доделио па је желео да буде раван Богу. Касније, тај поносити став дошао је до изражаја када је ђаво понудио Исусу сва царства света у замену за један једини чин обожавања. Али, Исус је подсетио тог кушача да обожавање припада само Јехови Богу. Нескромност Сотоне, што је био и јесте правац дрскости, нанела је ђаволу срамоту и на крају, одвешће га у уништење (Матеј 4:8—10; Јеврејима 2:14).

9. У ком погледу је Ева испољила нескромност?

⁹ Нескромност је исто тако упропастила Еву, ’мајку свих живих’ (1. Мојсијева 3:20). Привукла ју је идеја да буде као Бог, знајући сама шта је добро а шта зло. Зашто? Зато што није сачувала скромност. Да је задржала скромност, могла је да каже, у ствари, кушачу: ’Зашто бих желела да будем као Бог? Савршено сам задовољна са положајем који ми је Бог доделио, да будем помоћница савршеном Адаму. Осим тога, боље је да о томе питам Адама, пошто ми је он рекао да је забрањено јести плод с тог дрвета’. Али не: Ева је престала да буде скромна у односу на свог Творца и свог мужа. Нескромност  је Еву коштала живота и навела њеног мужа да крене самоубилачким путем. Зар није скромност важна. Да, и те како је важна (1. Мојсијева 3:1—19).

10. Зашто је свима нама тешко да будемо заиста скромни?

¹⁰ Изгледа да смо сви ми наследили од својих првих родитеља склоност за испољавање нескромности, Бог је рекао после потопа да су ’нагнућа човечијег срца зла од младости његове’ (1. Мојсијева 8:21). Дакле, када је краљ Давид био изненађен тешким гресима, могао је да моли Бога: „У преступу и порођајним боловима рођен сам и у греху ме заче мајка моја“ (Псалам 51:5, НС). И зато је Јехова Бог, преко пророка Јеремије, могао да каже: „Срце је преварније од свега другога и безнадежно. Ко га може знати?“ (Јеремија 17:9).

11. Зашто се могу приписати нескромности прилике које владају широм света?

¹¹ Многе невоље у свету су последица нескромности! Она погађа све расе, народности, сва племена и чак, све чланове породица. Ни народи из Источног а ни народи из Западног блока нису вољни да признају своје границе. Свако жели да буде на врху. Народи једне расе сматрају себе вишим од народа друге расе. У ствари, често долази до раздора између неких афричких племена само зато што свако племе покушава да докаже своју тобожњу надмоћност.

12. а) Какве штете настају услед нескромности мужева? б) Чему води нескромност многих жена?

¹² А шта је са нескромношћу унутар породичног круга? У многим случајевима је дошло до неслагања између мужева и жена услед нескромности. Услед свог физичког и економског преимућства мужеви су често склони да играју улогу паше или поступају као шефови, на велику несрећу породице. Без сумње је такав став делимично одговоран за појаву покрета за ослобођење жена, који оптужује мушки шовинизам. А шта је са женским родом, нарочито са удатим женама? Нескромне жене су често пожњеле многе несреће, па и растурене домове (Галатима 6:7, 8). Такве жене су игнорисале основни библијски захтев да „буду подложне својим мужевима“ као Господу“ (Ефесцима 5:21—23, 33; 1. Коринћанима 11:3, 7—10). Међу женама у свету је веома упадљива и проширена нескромност у погледу честитости. Тиме што се размећу својим телесним  шармом у начину говора, одевања и понашања, те жене морају да сносе део кривице за преовлађивање промискуитета, брачне неверности и растурених домова.

13. Какве плодове доноси данас нескромност међу младима?

¹³ Док имамо примере скромности међу савременим омладинцима, код других се запажа шокантно одсуство те особине, Зато што не испољавају ту особину, многи млади су нестрпљиви са одраслима или критикују грешке које су починиле особе старије генерације. Али, какву мудрост показују неки млади с обзиром на злоупотребљавање дрога, пијанство, несмотрену вожњу и упуштање у неморално живљење? Да су ти млади скромни, слушали би старија и извлачили би користи од добрих савета који могу пружити искусне особе.

Хришћанска скромност—уистину мудра!

14. Зашто се скромност тако добро уклапа у наш однос са Јеховом Богом?

¹⁴ Заиста, је ,пут мудрости испољавати хришћанску скромност. Пре свега, то има за резултат бољи однос са Јеховом. У ствари, Бог захтева од нас да скромно ходимо са њим (Михеј 6:8). Штавише, скромност нама највише приличи када помислимо на огроман јаз између нас и нашег свесилног и вечног Творца. Народи су за њега као превлака прашине на теразијама, као кап из ведра! (Исаија 40:15). Скромност ће нас навести да се плашимо да чинимо оно што се не допада Јехови Богу, а то је свакако ’почетак мудрости’ (Псалам 111:10).

15. Како може помоћи скромност једном хришћанском брату?

¹⁵ Скромност подстиче, такође, добар однос са осталим сведоцима Јехове. Она неће дозволити хришћанском брату да се гура напред да би добио службене предности. Скромност ће му помоћи да буде увек свестан својих граница, недостатка знања и искуства у неким областима, у поређењу са другима. Скромност ће га навести да се више брине да побољша своје духовне способности, а не да постане слуга помоћник или старешина. Ако настави да до краја искористи сваку прилику да прошири своје знање и да буде од помоћи својој браћи у вери, може заиста бити добро изненађен када га се предложи и именује за одговорни положај у скупштини. Не једном је то био случај.

16. Зашто је пут мудрости за хришћанку ако је скромна?

¹⁶ И за сестре у скупштини је скромност пут мудрости. И то не само у питању чедности, чија се важност не оспорава (1. Тимотеју 2:9, 10; Титу 2:3—5). Свесна својих граница и улоге која јој је додељена у скупштини, мудра хришћанка биће скромна и контролисаће свој језик. Пазиће да не буде претерано говорљива и да не критикује начин рада постављених старешина (упореди са Јудом 8, 9, 16).

17, 18. а) Зашто треба млади да буду скромни према родитељима? б) Који библијски пример је овде наведен из којег видимо да је мудро следити савет старијих?

¹⁷ Слично је и са младима: ако су скромни доказују да имају мудрост. Млади који се скромно понашају постају драги другима. Божја реч с правом заповеда да поштују свог оца и мајку и да их слушају у ’свему’ (Колошанима 3:20; Ефесцима 6:1—3). Од младих се захтева скромност да то чине и не мисле да су мудрији од својих родитеља. И зар не дугујеш својим родитељима захвалност? Донели су те на свет. Од тада па све до сада брину се да имаш храну, одећу, кров над главом, да стекнеш образовање, уживаш у рекреацији и добијаш духовну поуку. Према томе, зар не би требало да те наведе поштовање да будеш скроман према њима?

¹⁸ Ако си скроман и имаш поверење у родитеље и прихваташ њихове савете, полазиш путем мудрости. Они су сигурно мудрији од тебе јер имају више искуства. У свету влада метеж, али не због незнања него због недостатка здраве мудрости. „Ето одбацише чак реч Јеховину и какву мудрост имају“? (Јеремија 8:9, НС). Чак и у личним стварима, рецимо, када треба да изабереш партнера за живот, бићеш мудар ако скромно одаш дужно поштовање суда својих родитеља, пошто те они воле и најбоље ти мисле. Могу да ти пруже далеко бољи савет но твоји вршњаци. Сигурно, они ти неће ласкати, али ће то бити боље за тебе. У Библији пише да је краљ Ровоам у старом Израелу изгубио вођство свог краљевства због нескромности. Одбацио је савете старијих људи који су били саветници његовог оца и изабрао да следи ласкаве савете својих вршњака младих људи који су са њим расли. Они су били неискусни и кратковиди као и он сам (1. Царевима 12:1—24).

19. Како нам скромност може добро доћи у служби сведочења?

 ¹⁹ Хришћанска скромност добро ће нам доћи када сведочимо о имену Јехове Бога и његовом Царству, било формално или неформално. Ако бисмо говорили с великом самопоузданошћу, можда бисмо на неке слушаоце оставили утисак, али многе бисмо, на тај начин, одбили. Увек треба да скрећемо пажњу на Јехову Бога и његову Реч, а не на себе. Ту увелико одговара овај савет: „Него држите светим у својим срцима Христа као Господа, свагда спремни за одбрану пред сваким ко тражи разлог наде која је у вама, само с благошћу и дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15, НС). Скромност ће нам помоћи да будемо благи и показујемо дубоко поштовање.

20. а) Шта смо, до сада, научили о скромности и нескромности? б) Које питање остаје?

²⁰ Из претходног можемо јасно да видимо какве штете је нанела човечанству нескромност. Такође смо видели да је пут мудрости, несумњиво скромност. Ове мисли треба да нам помогну да развијемо скромност. Али, какву даљну помоћ можемо наћи за развијање хришћанске скромности?

[Фуснота]

Да ли можеш да се сетиш?

□ Зашто не смеју Јеховини сведоци да имају став према скромности онакав какав има свет?

□ Како може бити неко понизан, али не и скроман?

□ Зашто свима нама пада тешко да будемо заиста скромни?

□ Зашто је сасвим прикладно да будемо скромни у свом односу са Јеховом?

□ Како нам може помоћи скромност у служби сведочења?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Исус је скромно радио оно што му је Отац наредио

[Слика на 24. страни]

Хришћанска скромност доводи до доброг односа са Богом и са осталим сведоцима Јехове