Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ко ти је заиста ближњи?

Ко ти је заиста ближњи?

Божја реч је жива

Ко ти је заиста ближњи?

Један учитељ Божјег закона датог Израелцима устаје једног дана и куша Исуса питањем: „Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни“? Када је Исус одговорио да мора да љуби потпуно Бога и да љуби ближњега свога као самог себе, учитељ закона пита: „Ко је заиста мој ближњи“? Исус одговара на то питање причајући следећу причу:

Неки Јудејац путује из Јерусалима у Јерихон, прича Исус. Човек пада у руке разбојницима, који му све узимају, туку га и остављају га полумртва. Ситуација је очајна, пошто ће човек умрети ако му се не помогне.

Исус наставља да прича и каже да случајно силази истим путем неки јеврејски свештеник. Шта он чини? Не стаје ни за часак! Без икаквог милосрђа у срцу, прелази на другу страну пута и продужује пут.

После неког времена долази на то место Левит, још један човек који има предност да служи у Божјем храму. Али ни он нема милосрђа у срцу. Исто прелази на другу страну пута и не зауставља се да помогне.

Гле! Ко то помаже испремлаћеном Јудејцу? То је неки Самарићанин. То је изненађујуће јер су Јудејци и Самарићани непријатељи. У Библији пише: „Јудејци се не мешају са Самарићанима“ (Јован 4:9, БА).

Самарићанин му не превија само ране и не ставља га само на своје кљусе, него га води у гостионицу, и остаје тамо неко време и стара се о њему. И затим, вади новац у вредности од две наднице и даје га гостионичару, па каже: „Побрини се за њега, и ако потрошиш на то више, платићу ти приликом свога повратка“

По завршетку приче, Исус се окреће учитељу Закона и пита га: „Шта мислиш који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке“? Учитељ Закона одговора: „Онај који му је учинио милосрђе“. На то Исус каже: „Иди па чини и ти тако“ (Лука 10:25—37, др Чарнић).

Какву дивну поуку можемо сви ми да извучемо из овога! Без обзира на расу, боју коже, националност или друштвени положај, људи су наши ближњи. И ако хоћемо да добијемо вечни живот, морамо да их волимо и чинимо им љубазна дела.