Шта се догодило са поштењем?

ЈЕДНО предузеће у Сједињеним Државама је пало под стечај. Више од 60 година се бавило. продајом семена за баште. Његови заступници су били млади дечаци и девојчице који су писмено наручивали семе, продавали га својим суседима и део зарађеног новца слали предузећу. Зашто је предузеће пало под стечај? Зато што су била непоштена деца која су га заступала. Превише њих није враћало семе или је задржало новац који је добило продајом тог семена.

Шта би закључио из чињенице да је предузеће, ослањајући се на поштење деце, могло да послује 60 година, а сада било присиљено да обустави рад? Зар не изгледа као да деца сада више нису поштена као што су некада била? Међутим, нису само деца непоштенија. Средовечне особе се још увек сећају времена када су могле без бриге да остане незакључана улазна врата од куће или да оставе бицикл на тротоару, а да га нико не украде. Али на многим местима више није тако.

У упитнику који је издао часопис Сајколоџи Тудеј већина, од хиљаде који су одговорили на њега, признала је мање или веће непоштење. Деведесет и три посто признало је да повремено вози брже него што је дозвољено. Шездесет и осам посто је узело прибор из канцеларије или други материјал. Шездесет и седам посто је преписивало на испитима или школским вежбама. Четрдесет и пет посто је варало свог брачног друга. Многи су. поднели лажне пореске пријаве, нису пријавили на царини робу подлежну царини, бесправно се користили телефоном из предузећа и водили међумесне разговоре или подвалили код обрачунавања трошкова.

Одакле толико непоштење?

Наводе се многи разлози за непоштење. Ево овде неколико.

Родитељски пример: Када је трговинско предузеће семена писало родитељима деце која су му дуговала новац, често је добило писмо у овом стилу: ’Ви сте велико предузеће; вама не треба новац, већ само покушавате да преварите моје дете’. Није тешко увидети да су та деца научила да буду непоштена.

Зато што је лако: Одговарајући на горе поменути упитник, један млади ученик је написао: „Увек је присутан притисак да се надмаши и постигне високи успех, чак и када сам спреман за испит, могу да преписујем. . . . Ученици преписују јавно и очигледно и многи наставници чине мало или ништа против тога. Укратко речено: чиним то јер могу да се извучем без икаквих последица“.

Сиромаштво: Сиромаштво — или страх од сиромаштва — без сумње увелико води крађи и превари, мада су, изгледа, били људи поштенији у предратним годинама економске кризе, упркос надалеко проширеном сиромаштву. А многи непоштени људи су све друго а не сиромашни. Размотри један случај из Јапана. Пронађена је група мушкараца која је варала железничку компанију. Пронашли су начин на који су могли да плате мање него што је требало  за пут до куће, након дана проведеног у игрању голфа. Да ли су варали због тога што су сиромашни? Тешко да је то био случај. Међу њима је био и председник једне компаније!

Похлепа: Писац једне новинарске рубрике писао је: „Ова гола похлепа за новцем крива је за моралне проблеме нације“.

Рђав пример: Тај исти писац рубрике писао је: „Погледајте, ако баш хоћете, наше лидере. Наши конгресмени напуштају, захваљујући новцу предвиђеном за подмићивање и разноврсним друштвеним предностима, оно што они са задовољством називају државном службом, недолично богати, са масним пензијама. А шта је са нашим вођама индустрије? Финансијски магнат није изумро. Тешко се може наћи и један шеф корпорација који није зарадио свој новац продавајући Америку без покрића“.

Клима непоштења: У извештају часописа Њусвик писало је; „Многи Американци који се гласно жале на проневере по канцеларијама јесу и сами ситне варалице. Сиромашни Американци поткрадају систем социјалног благостања, а средња класа и грађани са високим примањима поступају са рачунима издатака као са ’формуларима за превару’ и мање пријављују федералној пореској администрацији остварене приходе. У овом друштву свако узима“.

Без обзира на узроке — како ти гледаш на непоштење? Да ли ти се свиђа када те неко слаже или превари? Радујеш ли се што плаћаш вишу премију за осигурање услед проширеног варања осигурања или што плаћаш више цене да би се покрили губици настали крађом по радњама или крађом радника? Да ли би пристао да те вара жена или муж? Вероватно не би. Али, то је што се управо данас догађа, и сви смо погођени на један или други начин. Коме можеш да верујеш у оваквом свету? Зар мора тако да буде?