Да ли може икада јединство доћи од овог света?

ДА ЛИ БИ се икада могао остварити сан о јединству у свету напорима овог света? Је ли могуће да један од водећих елемената у светским збивањима може да усмери човечанство ка том циљу?

Овај свет је могао хиљаде година да експериментише различитим владавинама, као и економским и друштвеним системима. Да ли је иједна од тих владавина представљала погонску снагу за јединство? Да ли би могла једна од њих да преокрене трагично стање нејединства у којем се налазе људске породице? Ако не, шта или ко би то могао да учини?

Опис досадашње политике

Политичко вођство представља снажну силу у људским збивањима. Али, на жалост, историја јасно показује да оно није представљало снагу за уједињење људи. Напротив, после хиљаде година дугог — свих могућих политичких идеологија, свет је сада, више него икада, раздељен. Сада постоје више независних нација и различитих типова политичких система него икада у историји.

Ако би људска владавина представљала снагу за уједињење света, сигурно би морала да се покаже до сада као таква. Уместо тога, сваки век је био обојен крвљу проливеном у низу ратова, којих је било на хиљаде. Далеко од сваког поступног напретка ка јединству у савремено доба—наш 20. век се показао као век у којем влада најпоразнија подељеност. У овом веку су била вођена два грозна светска рата која су покосило око 70 милиона живота. И као да то још није довољно, у недавно објављеној књизи Рат у миру изјављује се да је, од II светског рата наовамо, погинуло око 35 милиона људи у отприлике 130 војних сукоба у више од стотину земаља. И то, замисли, у време такозваног мира!

Основни разлог за такво жалосно стање јесте политичка и национална лојалност људи. Оне су довеле до потпуне подељености и неразумевања људске породице. Зато је историчар Арнолд Тојнби рекао да је национализам „уистину главна религија“, јер га многи обожавају у послушности. Тојнби је изјавио да такво обожавање суверених држава доводи одговарајуће чланове у непријатељски положај „јер је та религија израз самољубивости“. И он је мишљења да је „самољубивост извор свих раздора“.

Политичке подељености су сада далеко катастрофалније јер је човечанство зашло дубоко у нуклеарно доба. Свака нација стрепи од нуклеарног рата, нарочито када се узме у обзир капацитет данашњег нуклеарног оружја. У Судбини Земље пише Џонатан Шел: „Оно што се догодило у Хирошими било је мање од милионитог дела холокауста на садашњем нивоу светског нуклеарног оружја“.

Шел је додао: „Према томе, политика је потпуно везана за упадљиву апсурдност — с једне стране, гради будућност, с друге стране, припрема да је уништи. Сваки пут политичар подиже глас и говори о стварању бољег света за нашу децу и унуке . . . опасност гашења тога састоји се у томе ако му се противуречи поразним побијањем: али можда више неће бити деце или унука“.

Исус Христ је у пророчанским речима прорекао управо ту ситуацију за наше дане. У Луки 21:25, 26 читамо: „Страх ће обузети народе на Земљи, тако да неће имати излаза од хуке и морских валова, људи ће падати у несвест од страха и очекивања онога што иде на настањену земљу“ (НС). То је заиста одговарајући опис садашње подељености која влада међу људима!

С обзиром на такве страшне изгледе, поставља се питање: да ли би могао Осми библијски  краљ да уједини људску породицу пошто то не може да оствари ниједан људски систем? Одговор је одричан. Зашто? Зато што је Осми библијски краљ, у стварности, одраз нашег разједињеног света. Генерални секретар ОУН признао је: „Заиста смо далеко залутали од Повеље Уједињених нација“. Приметио је да резолуцијама тог дела „све више пркосе или их игноришу они који сматрају да су довољно јаки да то чине“. Закључио је и указао на последицу тога: „Опасно се приближавамо новој међународној анархији“. Дакле, по његовом извештају, чак и службеници ОУН сумњају у веродостојност те организације као главног носиоца уједињења човечанства.

Ако искрено сагледамо чињенице, морамо признати да историја показује да ниједан политички систем несавршених људи није кадар да уједини човечанство, ма колико били искрене вође. Отуда нам се саветује у Божјој инспирисаној речи, у Псалму 146:3: „Не уздајте се у племените ни у сина земаљског човека, у кога нема спасења“ (НС).

Криза у привреди

Да ли бисмо могли да гледамо на било који привредни систем овог света као на снагу која уједињује, тако да би цела људска породица могла да има користи од могућности земље да рађа обилно? И опет нам историја даје негативан одговор. Ниједан од људских привредних система није никада створио модел за уједињени прилаз том проблему, тако да би се служило најбољим интересима читавог човечанства. Сваки привредни систем је донео велико незадовољство и тегобе милионима.

Последњих година су у светској привреди наступале кризе за кризом. Дугови земаља у развоју су веома порасли, а њихова моћ плаћања није. И дугови најразвијенијих земаља достигли су астрономске размере. Сиромаштво је огромно. Милиони су незапослени. Сваке године милиони умиру од глади или болести изазване неухрањеношћу. За многе сиромашне људе широм земље потврдила се истинитост Божје пророчанске речи из Откривења 6:6: „Мерица брашна за дневну надницу“ (The New English Bible). Да, на многим местима је дневна плата једва довољна за векну хлеба.

Упркос повременим побољшањима после рецесија или депресија, економска слика изгледа и даље онако како се извештава у Њујорк тајмсу: „Светска привреда је суочена са најозбиљнијом претњом за њену кохезију и просперитет у послератном периоду. Инфлација, рецесија, велика незапосленост и изванредне трговинске и комерцијалне уцене стављају под огроман притисак водеће личности и институције међународне економске сарадње. Уредник француских новина Андре фонтен изјавио је: „Не налазим ниједну владу у свету која би данас била кадра да изађе на крај са тешким привредним проблемима нашег времена. То је зато што су они заиста светски проблеми и ниједна земља их не може решити сопственим снагама“.

То је суштина проблема. За решење привредних проблема света потребно је предузети уједињене, свеопште мере. Али сувише много различитих себичних интереса је уплетено да би лидери овог света пружили било какво трајно решење.

Расту социјални проблеми

Социјални проблеми такође одражавају све веће нејединство међу људима. Мржња и предрасуде, криминал и насиље, тероризам и оружани сукоби на свим континентима — јесу симптоми болесног света. Живот је постао нарочито опасан у многим великим градовима. Када је један полицијски службеник у Италији покушао да охрабри једног затвореника рекавши му да ће можда бити ускоро пуштен, изненађујућа је била реакција тог затвореника. О томе се извештава у Ла Национе: „Не марим да изађем одавде. Времена су тешка. Радије остајем у затвору. Сувише је лако бити убијен напољу“.

Постоје такође људске слабости које разједињују породице и нарушавају квалитет живота у сваком облику политичког система. Разводи бракова су скоро свуда у порасту; ка неким местима скоро половина од новосклопљених бракова завршава на тај начин. Такође, бекство од стварности у облику прекомерног пића има утицаја и на Истоку и на Западу. То има за последицу да људи који возе аутомобиле под утицајем алкохола сваки дан додају жртве светском покољу које броје око 300 000 мртвих годишње.

 Невоља злоупотребе дроге нанела је жалости милионима. Све веће сексуалне слободе довеле су до огромне жетве страшних венеричних болести, од којих су неке сада отпорне на сваку врсту лечења. Друга пропратна појава је талас нежељених трудноћа и абортуса.

Ситуација је управо таква каква је проречена у једном библијском пророчанству за ово доба. Оно гласи: „А ово спознај, да ће у последње дане настати критична времена са којима ће се тешко излазити на крај“. У овом пророчанству се набрајају такве прилике које те подсећају на оне о којима читаш свакодневно у новинама. У њему се примећује да ће људи бити ’самољубиви, љубитељи, новца, охоли, непослушни родитељима, нелојални, који немају никакве природне привржености, који нису спремни на договор, без самосавладавања, који више воле ужитке него Бога’ (2. Тимотеју 3:1—5,НС).

Социјални проблеми се још погоршавају тиме што се троши годишње 800 милијарди долара за наоружање. Што износи преко две милијарде долара дневно! Док милиони деце, као и многи одрасли, умиру сваке године од неухрањености. Дакле, не можемо избећи чињеници: социјални проблеми и неједнакости се повећавају. Стотине милиона разочараних и угњетаваних људи немају никакве наде. И ниједан друштвени систем овог света не може решити те проблеме пошто се не приступа уједињено решавању тих проблема.

До сада је очигледно да ниједан политички, економски или друштвени систем овога света не може послужити као снага за уједињење човечанства. Али, шта је са религијама овог света? Можемо ли на њих гледати као на фактор уједињења? Заправо, на шта можемо гледати као на снагу која би ујединила ово жалосно подељено човечанство? Следећа два чланка позабавиће се тим питањима.

[Слика на 7. страни]

Стотине милиона гладује