Питања читалаца

◼ Да ли је Исус „Бог“ на кога се осврнуо Павле у Јеврејима 1:8?

Не. Тежина доказног материјала показује да је то Јехова. По преводу Нови свет, Јеврејима 1:8 гласи: „За сина пак каже: Бог је твој (Синовљев) престо заувек“. То показује да Исусов престо, његов положај или ауторитет као владар, потиче од Јехове, Свемогућег Бога.

Међутим, они који верују у тројство дају предност преводу Стварност или Даничић—Караџић преводу, где Јеврејима 1:8 овако гласи: „А сину: пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека“. Дакле, они мисле да се овде показује да је Исус једнак Свемогућем Богу. Зашто то није исправно?

Прво, узми у обзир садржај. У многим преводима, или у главном тексту или на маргини, читамо у Јеврејима 1:9: „Помаза те, Боже, Бог твој“. Из тога се јасно даје видети да онај на кога се односе речи из ставка осам није Бог, него један који обожава Бога и кога је Бог помазао.

Друго, треба запазити да су у Јеврејима 1:8, 9 цитиране речи из Псалма 45:6, 7, које су најпре биле упућене људском краљу Израела. Сигурно је да писац тог псалма није мислио да је тај људски краљ био Свемогући Бог, а ни писац Јеврејима није мислио да је Исус Свемогући Бог. Библичар Б. Г. Вескот коментарисао је то и рекао: „Тешко је могућно“ да се реч אלוהים (‘Elo·himʹ, Бог) може применити у оригиналу на краља ...отуда у целини, изгледа да је најбоље усвојити у првој реченици овај превод: „Бог је твој престо (или твој престо је Бог), то јест ’твоје краљевство се темељи на Богу’“.

Дакле, преводиоци превода Нови свет, као и многи други преводиоци, имали су добар разлог да преведу Јеврејима 1:8 овако: „Бог је твој престо“. (Види An American Translation, Moffatt; такође и маргиналије у American Standard Version и The New English Bible). То разјашњава да „Син“, Исус Христ, има Оца који је виши од њега.

◼ Да ли „кукољ“, из Исусове приче о пшеници међу кукољем, обухвата и оне који су недавно отпали?

Не, строго говорећи они нису „кукољ“.

У Матеју 13:24—30, 37—43 налазимо ту причу и Исусово објашњење. „Син човечји“ је посејао на „њиви“, која је свет, „добро семе“, које представља „синове царства“, праве помазане хришћане. Затим је ђаво посејао „кукољ“ који би изгледао као, „пшеница“, а у ствари су, то „синови зла“, очигледно, имитација хришћана који постоје у исто време као и прави хришћани слични пшеници. Таква се ситуација нарочито развила после смрти апостола (2. Солуњанима 2:6, 7). Током векова  било је много оних који су само тврдили да су хришћани, међу њима су били и свештеници који су ширили лажне науке.

Исус је рекао да ће се „кукољ“ сакупити и у ’ватру бацити у доба жетве, свршетка овог поретка’. Неки су, можда мишљења, да је издвојен као „кукољ“ мали број особа које су недавно отпале. Али, Исус није рекао да је „кукољ“ некад био „пшеница“ која се покварила. „Кукољ“ је био као такав посејан и остаје „кукољ“, што одговара генетском правилу да биљке рађају, ’свака по својој врсти’ (1. Мојсијева 1:11, 12). Треба да задржимо на уму да је Исус прорекао да ће се појавити нарочито врста лажних или имитационих хришћана, када је говорио о „кукољу“. Он није говорио о појединцима из класе „пшенице“ који би могли да се покваре и постану попут трулих стабљика пшенице.

Отпадници из времена апостола и њихови савремени двојници нису предочени по „кукољу“. Ипак, Библија показује да такви отпадници нису „од наше врсте“, да их Бог осуђује и да треба да их избегавају лојални хришћани. Свима који постану отпадници и не покају се до краја овог поретка догодиће се исто што и „кукољу“, наиме, биће ’бачени у ватру’ или вечно уништење (Титу 3:10; 1. Јованова 2:18, 19; 2. Јованова 9—11).