Уједињено човечанство — шта би то могло да значи?
Уједињено човечанство — шта би то могло да значи?
„БИЛО хиндуисти или католици, Јевреји или лутерани, квекери или муслимани, будисти, менонити или мормони — ако се исто толико посветимо и ревнујемо за остварење небеског права овде на Земљи, колико се трудимо да се квалификујемо за живот после ње — помисли само у каквом сјајно чистом, незараженом и дивном свету бисмо ми живели“.
Тим речима је изразио амерички новинар Мел Елис жељу многих људи данас. Они желе да живе у лепом свету. Па ипак, и даље подржавају своје религиозне, политичке, економске и социјалне разлике—управо то што је проузроковало током историје тако велику, мржњу, раздор, и проливање крви.
Земља би се могла увелико преобразити када би људи имали јединствене намере. Одмах би престали ратови. Изрази као „трка у наоружању“ и „арсенали нуклеарног оружја“ припадали би прошлости. Никада више не би било осакаћених људских тела и душевних повреда у рату. Породице не би биле скрхане болом услед губитка драгих особа у оружаним сукобима.
Сума новца уложена у оружје и војне припреме износи сада годишње око 800 милијарди америчких долара. Када би се све то уложило у мирољубиве сврхе, какав преображај би настао чак и усред садашњих несавршених услова!
Помисли на неопходне станове, болнице, школе, основне санитарне потребе, чисту воду и друге ствари које би се тако могле обезбедити. И све би то довело до потпуне запослености оних који би радили у корист човечанства. Такође би било довољно хране за све када би читава људска породица радила за опште добро. Уредник Француских новина Андре Фонтен изјавио је: „Има довољно богатства за све када бисмо га само употребили у корист човечанства“.
Дакле, помисли шта би значила уједињена људска породица. Значила би љубазну сарадњу уместо бездушне конкуренције; саосећајност уместо слепе мржње, изграђујући мир уместо бесмисленог насиља; међусобно поштовање које уједињује уместо раздорног национализма.
Али, како би могле да уследе икада такве промене? Сигурно је да такве промене морају најпре да уследе у људској савести. А да би се променила свест, мора да се потпуно промени морално и духовно образовање не би ли се људи ослободили свих утицаја који их раздвајају. Али, одакле би се могло добити такво јединствено образовање? Од политичких, економских, религиозних или школских система овог света!
Библија нам даје на то јасан одговор речима пророка Јеремије: „Добро знам, Јехова, да пут човека није у његовој власти, нити је човеку који ходи у власти да управља кораке своје“ (Јеремија 10:23, НС).
Овај закључак поткрепљују и речи Марка Тиа, директора Међународног института за истраживање мира у Норвешкој. Он је изјавио: „Данашња међународна ситуација је карактеристична по дубоким кризама које прожимају скоро све сфере људских активности: економску и друштвену, политичку и војну, духовну и моралну. Конфликтне ситуације се умножавају, насиље је у порасту и примена силе је постала уобичајени инструменат политике и дипломатије. . . . Још несигурнија је постала равнотежа између мира и рата.
Зар није очигледно да људи сами од себе не могу да пронађу одговоре на то пошто немају мудрости да управљају своје кораке
према свеопштем јединству? Неки могу, додуше, да помисле да сада претерујемо и да би људи могли, једног дана, сами да створе јединство. Међутим, шта показују чињенице?Да ли нам пружају основу за наду да би један или више елемената овог света дали погонску снагу за уједињење света? Ако, не, шта би дало ту снагу?
[Слика на 4. страни]
Помисли шта би се све могло учинити чак и данас ако би се новац уложен у наоружање искористио за изградњу мирољубивог света!