Пређи на садржај

Пређи на садржај

Хришћанске свадбе које доносе радост

Хришћанске свадбе које доносе радост

Хришћанске свадбе које доносе радост

1, 2. Како већина људи реагује на реч „свадба“ и зашто? (Матеј 19:4—6)

 ОЧЕВИДАЦ апостол Јован извештава: „Беше свадба у Кани галилејској Мајка Исусова беше онде и позваше на свадбу Исуса и његове ученике“ (Јован 2:1, 2; The Jerusalem Bible).

2 Како реагујеш на те речи из Јована 2:1, 2? Не би било изненађујуће ако би на то одговорио срдачно, јер реч „свадба“ асоцира нас на нешто радосно. Како читамо у 1. Мојсијевој 2:18—24, прва свадба је била у рају, када су људи били без греха. Ту свадбу савршеног човека и савршене жене уредио је и признао наш Створитељ. Имала је узвишени тон и дала срећан пример за будуће свадбе.

3. Какав дух доводи Библија у вези са свадбама, али која се потешкоћа појавила? (Јеремија 7:34).

3 Твоја радовања свадбама слаже се са оним што читамо у Божјој речи, у Псалму 45:15 описују се учесници у краљевској свадби: „Довешће их с весељем и клицањем; ући ће у краљеву палату“ (НС). У Библији се клицање одржава и у симболичним освртима на венчања (Матеј 22:2—4; 25:1—40; Откривење 19:6—9). Да, премда је то озбиљан корак — пар улази у свету брачну заједницу — свадбе треба, ипак, да остану у сећању као радосни, достојанствени догађаји. Међутим, извештаји из целог света показују да многим свадбама управо то обележје недостаје, што ствара проблеме и жалост пару и разочарава званице. То је био случај чак и код неких свадби Јеховиних слугу. Зашто?

4. а) Зашто се већина свадби одржава јавно? б) Шта је Исус рекао за венчања у наше време?

4 У већини земаља парови могу да се венчају у оквиру приватне свечаности која испуњава легалне захтеве. Ако се пар одлучи за такву малу свечаност, други не треба да их критикују или да мисле да се они нечега стиде. Можда им се то једноставно више допада и такав начин венчања може имати заиста предности. На пример, у финансијском погледу — припремајући се за интензивније учествовање у Јеховиној служби (Лука 12:29—31). Па ипак, већином се одржавају свадбе јавно, са много пријатеља и рођака. Тако измењени статус пара постаје надалеко признат у околини. Ако се ту ради и о религиозној церемонији или библијском говору, унесен је и духовни елеменат. И други могу да поделе радост са паром. То су позитивне стране таквог венчања. Али, велике свадбе изазивају опасности, поготову данас када свет само мисли на ’женидбу и удају’ и ’не примећује’ скори крај злог поретка (Матеј 24:37—39).

5. Ко све треба да буде заинтересован за Божји савет о свадбама?

5 Ако предвиђаш у својој будућности радосну хришћанску свадбу, извесне ствари заслужују твоју пажњу. Али и сви ми који смо можда гости или учесници хришћанских свадби можемо, такође имати користи од разматрања библијског савета на ту тему.

Проблем претераности

6. Какве проблеме могу створити велике свадбе?

6 Велика свадба је за многе светске људе симбол њиховог престижа, видљиви доказ материјалне или друштвене супериорности. На жалост, чак и хришћани могу бити упетљани у настојања да оставе утисак на друге раскошном одећом или савршено обављеним припремама (Галатима 5:26). Неке хришћанске старешине у Западној Африци осудиле су „јаку тенденцију да се ’мајмунише’ свету у обичајима, разметљивом парадирању и необузданом забављању“ на свадбама. Тиме се умањује достојанство и радост који су прикладни у животу оних који више не ’живе по телу вршећи прохтеве тела’ (Ефесцима 2:3). Уместо да су радосне успомене, такве свадбе често постају повод за ’разузданост, непријатељства, љубомору, свађе, зависти, лумповања’ дела тела (Галатима 5:19—21).

7. Шта може навести неке да пожеле раскошне свадбе?

7 Када је Птоломеј VI Филометор удао своју кћерку за Александра Баласа из Сирије, историја говори да „је у Птолемаиди величанствено прославио њезину удају, како пристаје краљевима“ (Макабејци I 10:58, СТ). Па и данас многи, са ограниченим средствима, сматрају да морају они (или њихова деца) да се венчају ’уз велику помпу, како пристаје краљевима’. Путем рекламе су се можда упустили у такво фантазирање. Трговци који виде у великим, китњастим свадбама стечене интереса потхрањују визију о млади која је „краљица за дан“, као да и којекакве штампане позивнице, фотографије, цвеће или прстенови гарантују савршену свадбу. Они желе да те наведу на помисао да овај пут заслужујеш најбоље — па могао ти то себи приуштити или не. Ово „упадљиво излагање својих средстава за живот“ припада свету који пролази (1. Јованова 2:15—17, НС). Неке хришћанске старешине коментарисале су: „Запажа се такмичарски дух. (На пример) под утицајем светских обичаја, млада и њене пратиље мењају по четири или пет скупих костима“.

8. а) Шта сазнајемо из библијских ставака о свадбеној одећи? б) Какву свадбену одећу су изабрали неки хришћани и зашто?

8 Библија не сугерише да свадбе морају бити спартанске, аскетске. Рецимо, читамо о ’младожењи који попут свештеника ставља себи накит на главу и о млади која ставља на себе накит’ (Исаија 61:10, НС; Псалам 45:13, 14; Исаија 49:18; Јеремија 2:32; Језекиљ 16:9—13; Откривење 21:2). Описује се да је симболична Христова невеста ’обучена у блиставо, чисто, фино ланено платно’. Дакле прикладно је да млада и младожења (и њихова пратња) носе чисту, атрактивну одећу, али не морају да имају одећу која ствара финансијске проблеме. Неки су парови намерно изабрали одећу која је знатно јефтинија од оне коју би могли да себи приуште. Зашто? Да би избегли одећу која би можда изазвала страхопоштовање код гостију, али и нелагодност, или умањила једноставно достојанство, радост и духовност свадбе (Откривење 19:8; Приче Соломунове 11:2; 1. Тимотеју 2:9).

9. Како треба да гледамо на свадбене обичаје и традиције?

9 Друга претераност на свадбама би било престрого придржавање. „протокола“ безброј ритуала за које кажу „стручњаци“ у етикети да се морају следити. То не значи да Божје слуге намерно одбацују све локалне обичаје везане за свадбу. У Библији пише да је Самсон, поводом женидбе, ’приредио гозбу, јер тако обичаваху млади људи’ (Судије 14:10). Међутим, ропско повиновање друштвеним формалностима може оптеретити свадбу непотребним церемонијама и тако бацити у засенак право значење прославе и сваког лишити радости.

Законито венчање — у библијска времена и данас

10. Како су изгледале свадбе у библијска времена?

10 Може нам бити од користи оно што у Библији пише о свадбама, чак и ако се разликују од њих обичаји у наше време и у крају где живимо. У библијска времена није била потребна посебна законита или религиозна церемонија. Младожења би отишао у кућу своје веренице и јавно је пратио у своју кућу. При томе су се веселили младенци, њихови блиски рођаци и посматрачи који су били узбудљиво заинтересовани за тај срећан догађај. Обично су млада и младожења имали на себи лепу одећу и приредили у кући младожење свадбену гозбу са званицама (1. Мојсијева 24:65—67; Матеј 1:24; 25:1—10; упореди са Макабејцима I 9:37, 39).

11. Како је изгледала ситуација у старо време с обзиром на потребне документе о венчању?

11 Народи који су живели око Јевреја имали су законе који су захтевали писмене уговоре о венчању. Иако Библија не помиње такве документе, ипак говори о браку у смислу „савеза“ (Малахија 2:14). Библијски детаљни родописи индиректно показују да су се бележили бракови на неки начин, и занимљиво је да су се Јосиф и Марија подвргли некој врсти законског пописивања (Лука 2:1—5; 3:23—38). Папируси из петог века пре н.е., који потичу од јеврејске колоније на Елефантини (Египат), садржи уговоре о венчању. Један од њих гласи:

 ’ . . . дошао сам у твоју кућу да ми даш своју кћерку Мифатахију за жену. Од овог дана и заувек је она моја жена и ја сам њен муж. Дао сам ти за твоју кћерку Мифатахију 5 сикала, што је цена за невесту. . . ’

12. а) Како гледају Јеховини сведоци на венчање у општини? б) Шта се саветује ако је посреди и државна и религиозна церемонија?

12 Јеховини сведоци поштују захтеве да се венчање обави у складу са локалним законом и тако ’дају цару царево’ (Марко 12:17; Римљанима 13:1, 7). Закон може захтевати да се младенци подвргну прегледу крви, добију дозволу и положе заклетву пред овлашћеним лицем за склапање брака. У неким земљама венчања могу да обављају само државни службеници као градоначелник или судија. Али, чланови хришћанских цркава често сматрају да у ствари нису венчани док се не венчају у цркви. Прави хришћани признају да је закључење грађанског брака пуноважно, али неки још воле (или им то налаже осетљивост према другима) да после регистровања у општини имају библијски говор. У таквом случају најбоље је да се предавање одржи убрзо након венчања у општини. a

13. Шта ће учинити хришћански старешина пре свадбе ако он треба да изврши обред венчања?

13 Неке државе опуномоћују Јеховине сведоке да врше обреде склапања бракова. Обично их врше скупштинске старешине, мушкарци који су искусни, увиђавни, зрели и поседују познање Божје речи. Старешина који је замољен да изврши тај обред разговараће претходно са будућом младом и будућим младожењом. Сигурно ће му гарантовати да нема никаквих моралних или законских сметњи за њихово склапање брака. Може им пружити* здрави савет из Библије, а и очински савет. Вероватно ће са њима поразговарати о припремама за обред венчања и весеље које затим следи, јер жели да има чисту савест код догађаја где је замољен да одигра важну улогу (Приче Соломунове 1:1—4; 2:1; 3:1; 5:13—21; Јеврејима 13:17, 18).

14. Какви су свадбени говори прикладни?

14 Било да је претходило регистровање у општини или не, свадбени говор једног слуге од Јеховиних сведока може помоћи да се истакне чињеница да од самог почетка брака треба бити присутан духовни аспект. Такви говори не треба да буду веома дугачки, као да садрже све што у Библији пише о браку, нити треба да буду пуни хумора или претераног хваљења младенаца. Уравнотежен, радостан и библијски садржај тих говора може користити младенцима као и осталим присутнима b (2. Тимотеју 3:16).

15. Како се свечана обећања дата од Јеховиних сведока разликују од других свечаних обећања која се данас употребљавају?

15 Свечана обећања су део већина венчања. Она која се употребљавају на неким „модерним“ светским венчањима састављена су чудном песничком вештином или изражавају својствене погледе на живот. У есеју часописа Тајм на тему „смелости код куће направљених заклетви“ писало је о свештенику који је питао: „Ђина, хоћеш ли да волиш Питера више од чоколаде?“ Затим је питао Питера: „Хоћеш ли волети Ђину више од јутарњих новина?“ Чланак је подвукао да „је венчање јавни догађај“ и треба да удостоји важни друштвени корак који се при томе чини. Код венчања Јеховиних сведока свечана обећања се прилагођавају захтевима локалног закона. Где је дозвољено, дају се свечана обећања која одају част Богу, изворишту брака:

 „Ја _____ узимам тебе _____ за моју венчану жену, да те волим и негујем у складу са божанским законом за хришћанске мужеве, изложеним у Светом писму, да обоје живимо заједно на Земљи у складу са Божјом брачном заједницом“.

 „Ја _____ узимам тебе _____ за венчаног мужа, да те волим, негујем и дубоко поштујем у складу са божанским законом за хришћанске жене, изложеним у Светом писму, да обоје живимо заједно на Земљи у складу са Божјом брачном заједницом“.

 Ова свечана обећања не треба променити или заменити нечим што би одговарало ћефу младенаца. c

Свадбе у краљевским салама

16. 17. а) Какве везе има старешинство са свадбама у краљевској сали? (Јаков 3:17) б) Зашто је препоручљива таква веза?

16 Хришћанима је речено да се жене (или удају) „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39). Када два хришћанина која уживају добар глас у скупштини желе да се венчају (или да имају свадбени говор) у краљевској сали, треба да затраже дозволу за то од старешинства. d Старешине неће натурати своје личне укусе у погледу припрема за венчање, него ће се распитати за планове младенаца, тако да се у сали ништа не догоди што би узнемирило скупштину (упореди са 1. Коринћанима 14:26—33).

17 На пример, стигле су узнемирујуће вести о свадбама које се нису одржале у краљевској сали. Пре било кога, свирала је гласна музика у изнајмљеној сали и млада и младожења са пратњом ушли су у салу играјући. Остали гости су им се придружили у игрању све док их није прекинуо председавајући, тако да је, после молитве, могао започети свадбени говор. Очигледно, то није била исправна атмосфера за хришћанску свадбу. Ади она нам показује зашто старешине воде рачуна о свадбама у краљевској сали. У краљевској сали се употребљава само узвишена музика као она из песмарице Јеховиних сведока. Декорација цвећем или било каква друга декорација треба бити скромна и разумна, као и начин на који улази у салу свадбена пратња и начин фотографисања (Филипљанима 4:5).

18. Ко може бити на свадби са младом и младожењом (1. Коринћанима 5:13; Јаков 2:1—4)

18 У библијска времена био је обично „младожењин пријатељ“ као и женске пратиље од младе (Јован 3:29; Псалам 45:14). Често је то тако и на свадбама које се одржавају у краљевској сали. И ту је потребно показати разумност што се тиче броја учесника као и начина одевања и поступања. Не би било прикладно имати у свадбеној пратњи људе који су искључени или чији се скандалозан начин живота сукобљава са библијским начелима (2. Коринћанима 6:14—16). Многи хришћански парови (или говорници) бирају у свадбену пратњу оне са којима тесно сарађују у служби Јехови, а не угледне људе или оне који могу дати скупе поклоне.

19. На које друге аспекте треба пазити, што ће бити од помоћи да се радосно обави венчање у краљевској сали?

19 Ако се у ту сврху употреби краљевска сала, може се кратко саопштити датум и време венчања. Тако ће скупштина знати да ће се венчање одржати у сали и да могу доћи ако хоће. Пошто је краљевска сала углавном намењена хришћанским састанцима, венчање треба да се одржи у време када нису састанци. Без обзира на заказано време, тачност одражава љубав и обазривост према свима. У Исусовој причи о свадби „младожења је одоцнео“, што је створило некима велике проблеме (Матеј 25:1—12).

20. Још која компонента венчања заслужује нашу пажњу?

20 Пророк Исаија је писао како се ’младожења радује невести’ (Исаија 62:5). Млада је, такође, срећна на свом дану венчања. И многи који желе младенцима све најбоље ’веома се радују’ хришћанским свадбама (Јован 3:29). Често се та радост изражава и допуњује друштвеним скупом после венчања — пријемом или свадбеном гозбом. Какве савете пружа Јехова у својој речи који ће допринети још већој срећи а не проблемима на таквим скуповима? Да видимо то у следећем чланку.

[Фусноте]

a Ако дође до дужег периода чекања, људи у околини могу се саблазнити на тај поступак младенаца, било да су они већ живели као муж и жена или се уздржали од тога (2. Коринћанима 6:3).

b Библијска образложења на чему се могу заснивати такви говори налазе се у Кули стражари од јуна 1977, стр. 164—68 и октобра 1977, стр. 294—300.

c Ако је државни службеник већ извршио над младенцима обред склапања брака и сада услеђује хришћански свадбени говор, слуга може споменути у говору да је већ учињен законски корак. Неки парови, ипак, желе да понове та свечана обећања пред Богом и скупштином.

d Понекад се венчавају у краљевској сали две особе које служе Богу и чекају на конгрес да се крсте.

Да ли си запамтио ове тачке?

□ Којих опасности треба да буду свесни хришћани у погледу раскошних свадби?

□ Какав став заузимају Јеховини сведоци према грађанском или религиозном обреду венчања?

□ Како могу одлуке младенаца у погледу свадбене церемоније допринети да се хришћани још више радују том догађају?

□ Каква се венчања могу држати у краљевској сали?

[Питања за разматрање]

[Слика на 20. страни]

Јеврејски младожења би, уз весеље и достојанство, довео кући своју невесту