Да ли си поуздан?

„ГОСПОДИНЕ, у нашој земљи се не може живети на поштен начин. Да би се преживело, неминовно је понекад непоштење у животу“. Тако је један Африканац објаснио једном мисионару, уз пуно поштовање, зашто не верује да је Библија увек практична.

И свештеници понекад подупиру такво гледиште. Према јужноафричким новинама Рапорт, католички свештеник Хинвуд рекао је: „Ако коме или његовој породици прети глад и нико му не пружи помоћ, не верујем да би било неисправно да украде од свог ближњега. Верујем да и Бог тако мисли“.

Било да се слажеш са таквим изјавама или не, оне указују на нешто: све више расте тренд да се на непоштење гледа као на прихваћени и устаљени начин живота. Све мање има поузданих људи. Широм света је непоштење у порасту и присутно је у свим секторима друштва и на свим подручјима живота. Пошто је непоштење све више у моди, можда се питаш да ли је поштење, заиста, најбоља политика. Имамо ли користи од тога ако смо поуздани?

Бити поуздан — користи

Погледај ову додатну листу, засновану на библијским мерилима. Колико себе сматраш поузданим? Мислиш ли да су мерила превисока? Стварно, морамо уложити труда да бисмо били поуздани јер несавршени људи подлежу грешењу. Али, труд који улажемо да бисмо удовољили тим мерилима може бити од највеће користи и може нам донети праву срећу.

Ко не цени поузданог пријатеља? У друштву таквог пријатеља осећамо сигурност и уверени смо да наше личне ствари неће постати познате јавности. На поуздане људе можемо да се ослонимо јер знамо да држе реч. Верни су у малим стварима и узимају озбиљно своје задатке као и поштују своју брачну заклетву и пословне уговоре (Лука 16:10; Јеврејима 13:4).

У свету, где влада све већа незапосленост; лакше ће бити поузданој особи да задржи посао пошто је таква особа обично драгоцена послодавцу. Немарност и расипност нанеле су велике губитке компанијама и радним организацијама. Често се радницима поверавају скупа опрема и скупе машине. Ако се докажу достојнима таквог поверења и рукују и одржавају такву опрему по упутствима за употребу, доносе велике уштеде својим послодавцима. И новац се штеди када радници поштено обављају свој свакодневни посао, не губећи време за које су плаћени. Траже се и високо се цене такви поуздани радници.

Поуздани родитељ има боље изгледе на успех од других код подизања деце. „Ако се хвалиш како си добро прошао слагавши муштерију или идеш кући са рукама пуним оловкама, налив—перима, канцеларијским прибором и готово свим стварима које ме могу понети,  немој бити изненађен ако дете следи твој пример. Не заборави, ти си његов узор и они ти ласка имитирајући те“, пише у књизи „Држи их што ближе, затим их пусти да оду — како бити аутентичан родитељ“. Да, детету је лакше да следи поуку подржану родитељским поузданим примером.

Још је најбоље од свега, поузданост има за последицу добру савест; која иде уз душевни мир и самопоштовање. Хришћани који испољавају ту дивну особину квалификују се за још веће предности и благослове у хришћанској скупштини (2. Мојсијева 18:21; 1. Тимотеју 3:1, 2, 8—10).

Примери који истичу њену вредност

Енглез, по имену Џон, боравио је јула 1936. код Педра и његове породице у Јаки (Шпанија). Пошто је морао да иде за Енглеску, али је намеравао да се врати у Јаку, Џон је дао Педру на чување свој бицикл, портабл грамофон и нешто шпанског новца. Неколико дана касније избио је грађански рат у Шпанији. Педро и његова породица били су присиљени да се крију по пећинама у Пиринејима. Касније су прешли преко границе у Француску и били интернирани у један логор за избеглице. Четрнаест година касније Џон је поново срео Педра и овај му је одмах предао грамофон и пезете и извинио се што је изгубио бицикл у брдима. Какав поуздан пријатељ!

На жалост, нису сви пријатељи поуздани (Псалам 41:9), Јуда Искариотски имао је дивну предност да буде изабран као један од 12 апостола, блиских сапутника, Исуса Христа. Очигледно, због извесних способности, Јуди је био поверен заједнички новац групе. Али он је пропустио да и даље цени то указано му поверење. „Био (је) лопов, код њега је била благајна, те је узимао новац који се у њу стављао“, писао је Јован, један од верних апостола (Јован 12:6, НС). Пошто је напредовао од лошег на горе, Јуда је издао свог Учитеља за 30 сребрника. Његова непоузданост није била од трајне користи. Пошто је изгубио Божју милост и самопоштовање, Јуда је извршио самоубиство и заменио га је Матеј као основни члан хришћанске скупштине (Матеј 26:14—16; 27:3—5; Марко 14:43—46; Јован 13:18; Дела апостолска 1:26).

Како од тога одудара пример Савла из Тарса, који је постао апостол Павле! Код преобраћаја Савла рекао је прослављени Исус: „Овај човек ми је изабрани суд — да изнесе моје име пред народе, и краљеве, и синове Израелове“ (Дела апостолска 9:15, НС). Као некадашњи прогонитељ Исусових следбеника, Павле није сматрао себе достојним да му се провери тај нарочити задатак. Али, уз дубоко цењење испунио је тај задатак и доказао да је потпуно поуздано и непоколебљиво био лојалан свом дивном Учитељу и небеском пријатељу (1. Коринћанима 15:9, 10; Ефесцима 3:8; 2. Тимотеју 4:7).

Избегавати замке

У погледу поузданости, као и у другим стварима, не треба да будемо екстремни очекујући од других превише. На пример, родитељи треба да избегавају да ’раздражују децу, да не постану малодушна’, јер им то не би помогло да постану поуздане одрасле особе (Колошанима 3:21, НС). Аутор В. Клаин објашњава: „Родитељи који обично праве од комарца магарца, замерајући својој деци баналне ситнице, имаће неизбежно децу која не само што лажу, него добро лажу . . . Уобичајено,  досадно или немилосрдно замерање ретко задржава децу да чине управо оно што им се замера. Али, оно задржава децу од тога да преузму одговорности за своје властите поступке“.

Услед сиромаштва су многи запали у кушњу и искушења и понекад кренули путем криминала. Сагледавши тај проблем, један библијски писац упућује ову корисну молбу: „Не дај ми сиромаштва нити богатства. Допусти ми да поједем храну додељену мени; да не бих постао сит и одрекао те се, те рекао: ’Ко је Јехова’?, или у сиромаштву да не бих ја крао и оскрнавио име Бога свога“ (Приче Соломунове 30:8, 9, НС). Ова молитва је помогла многим правим хришћанима да остану поуздани јер увиђају да би нанели Богу срамоту ако би крали, па чак и у случају глади. Зар Бог није кадар да се побрине за своје верне слуге, па ма колико тешке постале околности? (Матеј 6:31—33). Наравно, ту божанску помоћ не могу очекивати они који су лењи или сувише поносни да прихвате ниске послове (2. Солуњанима 3:10).

Поузданост високо цењена

Претходно поменути мисионар, одговарајући том Африканцу, објаснио је да има више од 28 000 Јеховиних сведока у тој земљи, Заиру, који су се радосно предали животу у којем доминира поузданост. Такав је случај и са 57 000 сведока у суседној Замбији, и, то им није сметало да ’преживе’. Насупрот, испоставило се за њихово добро. Запази, на пример, овај извештај у Times of Zambia:

Управа Замбијског трговинског сајма запошљава чланове секте Куле стражара да буду на улазним вратима — због њиховог поштења. У прошлости је, очигледно, управа покушала са други организацијама, али већина њих је показала јединствено игнорисање поштења, што је навело управу да се задовољи члановима те секте“.

И још јужније, у Мдантсанеу, једној јужноафричкој црначкој општини, рекао је градоначелник г. Мпфефа: „У току шест година још ниједном нисам чуо да је неки сведок пропустио да плати станарину, тукао се са женом или поднео захтев за развод брака. Из тога разлога их веома ценим“. Да, поуздани људи се цене.

Поузданост је особина којој, се људи диве. У време Персијског царства, када је намесник Немија морао да напусти Јерусалим, Ананији је препустио команду. Зашто? У извештају пише: „Јер је био поуздани човек“ (Немија 7:2, НС).

Што је још важније, поузданост захтева Бог истине, Јехова. Псалмиста је био побуђен да каже за Јехову: „Твоје су опомене веома поуздане“ (Псалам 93:5, НС). То и сам можеш да осетиш. Те ’позудане опомене’ налазе се у Божјој речи, Библији. Трудећи се да их следиш, можеш се, сада и заувек, радовати многим благословима (Јован 17:3).

[Оквир на 15. страни]

Поуздане особе

□ Држе своју реч (Матеј 5:37).

□ Поверљиве ствари задржавају за себе (Приче Соломунове 25:9).

□ Говоре истину (Ефесцима 4:25).

□ Не краду и не узимају туђу имовину без дозволе (Ефесцима 4:28).

□ Поштено раде свој свакодневни посао (Колошанима 3:22, 23).

□ Лојални су својим супружницима (Јеврејима 13:4).

□ Признају своје грешке (Приче Соломунове 28:13).

□ Послушни су законима земље (Титу 3:1).

□ Дају Богу Божје (Матеј 22:21).

[Слика на 16. страни]

Поузданом пријатељу можеш да се повериш а да се не плашиш да ће твоје приватне ствари постати јавно познате