Питања читалаца

◼ У чему је разлика између бесмртности и вечног живота?

Бескрајном животу радоваће се и помазаници који добијају духовни живот на небу и људи које Бог прогласи праведним за живот у рају на Земљи. Дакле, ако мислиш на исход: бесмртност на небу и вечни живот на Земљи у основи значе једно те исто — живети заувек. Па ипак, могу се дати неки коментари на бесмртност.

Грчка реч преведена са „бесмртност“ (атханасиа састављена је из негативног а и тханатос, што значи „смрт“. На латинском имор талитет значи бесмртност или неумрлост. Разумљиво је да је Јехова апсолутни извор свега живота и бесмртан (Псалам 36:9; 90:1, 2). То је потврђено чињеницом што је прослављени Син, који је сада „одсјај његове (Божје) славе и тачан одраз његовог бића“, описан као „краљ оних (људи) који владају као краљеви и господар оних који владају као господари, који једини има бесмртност“ (Јеврејима 1:3, НС; 1. Тимотеју 6:15, 16, НС). Ниједно створење не може да одузме живот Исусу пошто је бесмртан и по томе се разликује од људи или духовних створења који могу умрети. Даље читамо: „Да Христ, сада васкрснут из мртвих, више не умире, смрт не господари више над њим“ (Римљанима 6:9, НС).

Мада је бесмртност у неком смислу вечни живот, ипак она обухвата више него само бескрајан живот. Изгледа да указује на посебну особину живота и везана је за нераспадљивост. У Библији пише за духом помазане хришћане који примају небеску награду: „Јер ово распадљиво (у свом људском телу) треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртности, тада ће се  испунити написана реч: „Смрт је заувек прогутана“ (1. Коринћанима 15:53, 54, НС).

Али, Библија не пружа много детаља о особини живота обележеном бесмртношћу. Ми знамо да смртни људи — чак и савршени људи који имају изгледа да живе бескрајно на земљи — морају да једу и пију да би подржали живот, или умиру и њихова тела подлежу пропадљивости (1. Мојсијева 2:9, 15, 16). Бесмртност обухвата, нема сумње, квалитет живота који не треба на тај начин да се подржава. Отуда би се могло рећи да сви који постају бесмртни нису подложни смрти или ’смрт не господари више над њима’. То би било у складу и са тиме што примају нераспадљивост, а то указује да је њихово духовно тело или духовни организам нераздвојиво изван труљења, пропадања или распадања (упореди са 2. Коринћанима 5:1; Откривањем 20:6). На тај се начин може видети разлика између бесмртности и вечног људског живота.

Јехова Бог је савршени судија који награђује помазанике бесмртношћу. Када он у својој неограниченој мудрости и проницљивости утврди да су такви потпуно испитани и савршено одговарају за бесмртност, можемо бити сигурни да ће заувек бити верни. Сви које Јехова сматра достојнима да живе бескрајно, било бесмртни духови или савршени људи, биће кадри да га заувек обожавају. Дакле, коначна анализа показује да и људски вечни живот и бесмртност на небу резултују бескрајним животом (Јован 17:3).

◼ Да ли је исправно закључити из Јована 20:25 да је Исус био прикован посебним ексером кроз сваку руку?

Енциклопедија за библијску, теолошку и црквену литературу од МекКлинтока и Стронга коментарише:

’Много времена и труда је било изгубљено расправљајући о томе да ли је Господ прикован са три или четири ексера. Нонус тврди да је било само три ексера, и у томе га следи Грегори Назианзен. Више проширено веровање је да је било четири ексера — мишљење које се најдуже заступа и које подупире Курциус чудним аргументима. Други су дошли чак и до четрнаест ексера’ II свезак, стр. 580.

У Матеју 27:35 само пише: „А кад га приковаше, поделише његове горње хаљине бацајући коцку“ (НС). Мало детаља је дато, исто тако и у Марку, Луки и Јовану. После Исусовог васкрсења, Тома је рекао: „Док не видим на рукама његовим знак од ексера и не ставим прст свој у место од ексера и не ставим руке своје у његов бок, нећу веровати“ (Јован 20:25, НС). Дакле, иако су понекад злочинци били везивани конопцима за стуб, Исус је био прикован. Неки су дошли до закључка на основу Јована 20:25 да су употребљена два ексера — кроз сваку руку по један. Али, да ли се треба разумети Томина употреба плурала (ексери) као прецизан опис који указује да су Исусу пробили сваку руку посебним ексером?

У Луки 24:39 пише да је васкрснули Исус рекао: „Погледајте моје руке и моје ноге — ја сам главом“ (НС). То нам сугерише да су и Христове ноге биле приковане. Пошто Тома није поменуо знакове ексера на Исусовим ногама, тиме што је употребио (множину) плурал од „ексера“, могло је да буде да се уопштено осврнуо на вишеструки број ексера употребљен код прикуцавања Исуса на стуб.

Отуда је у овом тренутку немогуће рећи са сигурношћу колико је ексера било употребљено. Зато треба гледати на све цртеже Исуса на стубу као на дела уметника која пружају само слику засновану на ограниченим чињеницама којима располажемо. Не би требало да дозволимо да расправе о таквом безначајном детаљу помраче најважнију истину да смо „измирени с Богом смрћу његовога Сина“ (Римљанима 5:10, НС).