Да ли драматизујеш љутњу?

„МРЗИМ те!“ Познато је да супружници вичу један на другога понављајући такве речи. Чује се увек изнова да гневне мајке вичу на децу и страшно им прете.

У чему је проблем? Такве особе подлежу слабости да драматизују своју љутњу или зловољу. Због повређених осећања или осећаја сујете или несрећности, грешни људи понекад крајње преувеличавају и говоре оно што, у ствари, не мисле.

Типичан случај

Драматизовање љутње није ништа ново. То је приказано у случају пророка Јоне. Будући да се плашио да саопшти поруку Божјег упозорења. Ниневљанима, Јона је најпре извукао из тога поуку тиме што га је велика риба прогутала и затим избљувала на копно. Након тога је неустрашиво саопштио Божју поруку, упозоравајући становнике Ниневије на уништење које је требало да дође за 40 дана. Ади, Ниневљани су се одазвали на Јонино проповедање и покајали — од краља па до најнижих његових поданика. Када је Јехова видео да су се покајали, није их уништио (Јона 1:1—17; 2:10; 3:1—10).

То је било Јони превише јер је мислио да је сада испао лажни пророк! Зато је рекао: „О Јехова, узми моју душу, јер ми је боље умрети него живети“. Када је касније изненада увенула нека врста тикве која му је пружала хлад, Јона је поново рекао Јехови: „Боље ми је умрети него живети“. Да, пророк је драматизовао своју љутњу, чак је отишао тако далеко да је више волео да умре него да живи. Јехова га је, међутим, исправио и објаснио му зашто је указао милост Ниневљанима (Јован 4:1—11).

Зашто можда драмагизујемо љутњу

Данас се често преувеличава у изјавама да би се, тако рећи, дало одушка осећањима. Многи чине такве изјаве, а да не мисле или чак и не верују да су тачне. Или се можда њима  користе да би изразили своју зловољу или казнили другу особу. Без обзира на мотив, неко може погоршати само стање ако подлеже тој склоности. Вероватно ће се на тај начин пробудити јаз између двоје завађених и отежати помирење и хармоничан однос. То може бити увелико због тога што особа која даје такве претеране изјаве не верује у то или не мисли тако, док жртва те изјаве можда мисли да је та особа заиста то мислила што је рекла. Каквог ли узрока за узнемирење!

А и понос може бити узрок непромишљеног претеривања. Повређена особа може помислити да то што је друга особа учинила или рекла показује недостатак поштовања, разумевања или увиђавности. Али, без обзира на факторе који нас наводе да драматизујемо љутњу, шта можемо учинити да бисмо савладали ту склоност?

Помоћ за савлађивање те склоности

Понизност, или скрушеност духа, помоћи ће нам. Ако заиста сматрамо друге за боље од себе, као што се саветује у Библији, тај ће нам став помоћи да не постанемо драматични и да не претерујемо у изјавама када смо љути, фрустрирани, раздражени или крајње провоцирани (Филипљанима 2:1—4).

Самосавладавање представља такође велику помоћ у том погледу. Помаже нам да будемо стрпљиви када бивамо кушани — другим речима, да будемо дуготрпљиви. Поукама и примерима упозорава нас Божја реч, у више наврата, на недостатак самосавладавања. На пример, у њој се изјављује: „Ко је спор на гнев бољи је од јаког човека, а ко влада својим духом бољи је од онога који град осваја“ (Приче Соломунове 16:32, НС). Ако се савладавамо под неповољним условима, не идемо линијом мањег отпора, него ћемо бити богато награђени учећи то.

Будући да се добро учимо на примерима, запази какав нам је пример оставио сам Јехова Бог, Упркос томе што је био провоциран, могао је да каже: „Дуго сам се мирно држао. Ћутао сам. Стално сам се савладавао“ (Исаија 42:13, 14, НС). Ако смо безусловно предани Јехови, требало би да имамо жељу да га имитирамо у самосавладавању. Ова особина ће нам сигурно помоћи да не драматизујемо љутњу.

Несебична љубав помоћи ће нам нарочито да не постанемо драматични у тешким ситуацијама. Љубав плод Божјег духа, пружа нам потребну провидност, тако да схватимо зашто неки поступају или говоре тако, што нас понекад изазива. Љубав узима у обзир туђе слабости. Да, „љубав је дуготрпљива и љубазна . . . не раздражује се. Не урачунава зло . . . Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи“. Све то чини љубав и тако нам помаже да не драматизујемо оно што нас љути (1. Коринћанима 13:4—7, НС).

Молитва ће нам исто помоћи. С правом можемо, рецимо, да молимо свог небеског Оца за његов свети дух (Лука 11:13). С поуздањем можемо да се молимо да нам помогне у развијању и испољавању плодова духа: самосавладавања, љубави, мира, дуготрпљивости, кроткости и тако даље (Галатима 5:22, 23), Јехова услишује такве понизне молитве и даје свој дух онима који га воле. Дакле, примићемо додатну помоћ код савлађивања склоности да драматизујемо љутњу.

Све док смо сви ми несавршени, провоцираћемо друге или ће други нас да провоцирају. Али, понизност, самосавладавање, несебична љубав и поготово молитва за Божју помоћ помоћи ће нам да подносимо један другога упркос слабостима и недостацима. Нећемо бити више склони да драматизујемо љутњу.