Сада је време за ревносну службу

„Ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Марко 13:13, НС).

1, 2. а) Које прилике очигледно показују да живимо на крају овог поретка? б) На која два начина би могао да реагујеш?

 НЕКИ људи још увек сумњају да живе на крају овог садашњег поретка, мада је тешко замислити зашто би сумњали у ту чињеницу. Морал попушта. Економске прилике се погоршавају. Насиље расте. Експлозија становништва се наставља, загађивање средине се шири, атомски отпаци расту, атомско оружје се нагомилава и неверници се често питају да ли ће уопште опстати живот на Земљи.

² Међутим, још није стигао крај овог старог поретка. Неки предани хришћани су се можда уморили од вршења службе Царства. У ствари, ако је ико предао свој живот не Богу, него неком датуму, можда је био просејан. Али они који су предали свој живот Јехови Богу, да увек врше његову вољу и следе његове путеве, јачи су него икада пре и број им стално расте.

3. а) Зашто је правдољубивима много стало до тога да виде крај овог старог поретка? б) Шта треба да радимо до тада?

³ Људима који љубе правду много је стало да виде крај овог старог поретка, јер ће он бити замењен земаљским рајем, праведним Новим уређењем које обећава Библија (Исаија 9:6, 7; Матеј 6:9, 10; 2. Петрова 3:13; Откривење 21:1—4). Наравно, Јеховине слуге желе да дође до те промене чим Бог хоће. Али, пошто су се искрено предали Богу, стрпљиво  чекају на његово време док ревносно иду напред у узбудљивом делу проповедања Царства, које им је Бог дао да изврше (Матеј 24:14).

Инспирисани примери

4. Који су диван пример оставили мушкарци и жене од вере из старих времена?

⁴ Не постоји ни за кога разлог да се повуче, попусти или опусти руке. Јехова Бог и Исус Христ јесу радници (Јован 5:17). Штавише, Библија је пуна извештаја о вредним, срећним мужевима и женама од вере, који нам служе као примери који надахњују и охрабрују. Па ипак, многи су од тих верних мушкараца и жена знали да се обећања, која су чекали, неће испунити за време њиховог живота. Генерације, у неким случајевима чак и хиљаде година, требало је да прођу пре но што би се догодило оно што су очекивали. Међутим, они ипак нису попустили у својој активности. Многи су служили радосно до дубоке старости, чврсти у вери, ревносни у послушности Богу, стрпљиво очекујући одвијање његове намере. Осим тога, Бог је прогресивно кроз векове, давао своје откривење. Дакле, ти људи од вере из старих времена знали су далеко мање о томе како ће Бог да испуни оно што је обећао него ти данас.

5. Какав је пример оставио Авељ?

⁵ Помисли, рецимо, на Авеља — колико је он мало имао информација. Знао је само да је Бог обећао „семе“ и да ће у неко будуће време то „семе“ здробити главу змијину (1. Мојсијева 3:15). Па ипак, Исус је назвао Авеља „праведним“ и Павле је прво њега споменуо код набрајања изванредних људи од вере (Матеј 23:35; Јеврејима 11:4). Да ли би и ти имао такву веру са штурим обавештењима која су била на располагању у време Авеља?

6, 7. Како нам је Аврам оставио диван пример, иако се извесна обећања, од Бога дана, нису испунила у његове дане?

⁶ Ноје, Аврам, Исак и Јаков — сви су они живели пре него што је Јехова показао своју чудесну силу у време Израеловог изласка из Египта. Они нису ништа знали о догађајима везаним за издавање Закона на Синају, који су улили велико страхопоштовање. Када су живели, није још била написана ни прва књига Библије.

⁷ Аврам се није надао да ће рај бити обновљен на Земљи за време његовог живота. Уместо тога, било му је речено да ће његово потомство патити 400 година. Само у далекој будућности је требало да се испуни Божје обећање да ’ће се благословити сигурно сви народи на Земљи преко Аврамовог семена’ (1. Мојсијева 15:13; 22:18; Галатима 3:8). Аврам је „очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог“ (Јеврејима 11:10, НС). На Аврамову веру, послушност и ревност у служби Богу није негативно утицала чињеница да он то неће видети у своје дане, него само у време васкрсења. Можемо да се питамо: Имам ли ја такву веру, послушност и ревност какву је Аврам имао?

8. Шта учимо од Мојсија о стрпљивости и истрајности?

⁸ Мојсије је мислио да не може да изврши задатак који му је Бог дао. Рекао је да није добар говорник и сматрао је да га неће послушати ни његов народ ни фараон (2. Мојсијева 4:1, 10; 6:12). Упркос томе је Мојсије био послушан, Учинио је оно што му је рекао Јехова, и то је чинио дуго времена. У пустињи је Мојсије знао да ће проћи још 40 година пре но што ће његов народ, ући у Обећану земљу, а њему, је било речено да чак ни тада неће ући у ту земљу због греха који је касније учинио. Па ипак, из године у годину настављао је да ходи путем Јеховиним (4. Мојсијева 14:33, 34; 20:9—12; 5. Мојсијева 3:23—28; 34:1—6). Да ли би твоја љубав према Богу подстакла такву стрпљивост и марљивост у његовој служби? Да ли би верно водио друге ка циљу за који би знао да га ти лично нећеш постићи?

9, 10. Како су показали истрајност Исаија и Јеремија, иако нису имали наду да ће добити жељену награду за време свог живота?

⁹ Када је Јехова питао ко би ишао и говорио за њега, Исаија је рекао: „Ево мене! Пошљи мене“ (Исаија 6:8—11). Више од 40 година служио је као Јеховин пророк. Између осталог, Исаија је пренео Божје обећање о ’новим небесима и новој земљи’, иако није било наде да ће се за време његовог живота успоставити праведан нови поредак (Исаија 65:17—25). Да ли би био веран једноставно зато што би очување верности било право и у складу са твојом дубоком љубави према Богу?

¹⁰ Јеремија је био употребљен да објави непопуларна упозорења неверном народу. Није се очекивао никакав праведан земаљски рај на крају његовог проповедања. Уместо тога, његов вољени Јерусалим морао је да постане ’опустошено место, предмет чуђења’, да буде  уништен због недостатака вере његових становника. Јеремија је знао да ће доћи до обнове, али тек након 70 година — толико дуго колико траје још један људски живот! (Јеремија 26:8—11; 29:10). Јеремија није престао да проповеда зато што је знао да неће доживети да види проречену обнову. Чак и када је покушао да прекине, Јеховина реч је била као ’распламтели огањ’ у његовим костима. Управо је морао да говори и Јехова је био са њим ’као страшан јунак’ (Јеремија 20:7—11, НС).

Помоћи за нашу истрајност

11, 12. Шта показује Библија да треба да нас подстакну примери вере из прошлости?

¹¹ Апостол Павле је указао на ефекат који треба да имају ти примери за нас. Писао је: „Зато, дакле, пошто имамо око себи толики облак сведока, одбацимо сваки терет и грех (недостатак вере) који нас лако заплиће и са истрајношћу трчимо трку која нам предстоји“ (Јеврејима 12:1, НС).

¹² Павле је такође писао: „Све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да истрајношћу и утехом из Писма имамо наду. А Бог који даје издржљивост и утеху, нек вам да да имате исти душевни став међу собом као Исус Христ, да једнодушно једним устима славите Бога и Оца нашег Господа Исуса Христа“ (Римљанима 15:4—6; НС). Дакле, ти примери вере из прошлости треба да нас инспиришу да истрајемо, да се чврсто држимо свог задатка проповедања и поучавања, те тако да ревносно славимо Јехову, Бога и Оца нашег Господа Исуса Христа.

13. Шта ми знамо, а о чему нису били у прилици да сазнају људи од вере из прошлости?

¹³ Помисли само на нама познате ствари које јачају веру, а о којима нису могли да знају ти верни пророци из прошлости. Када су живели, ни један још није знао ко ће бити Месија. А ми не само што знамо ко је он, него знамо и о рођењу, учењу смрти и васкрсењу тога Исуса Христа. Штавише, још знамо и о откупнини, Краљевству и „семену“ које су верно очекивали ти људи. Поред тога, поседујемо сва Хришћанска грчка списа — од Матеја до Откривења. И у прилици смо да разумемо ту чудесну књигу Откривење, са свим њеним пророчанствима која јачају веру и која се испуњавају у наше време и још треба да се испуне у будућности. Заиста, ми живимо у узбудљиво и пресудно време — у време које су нестрпљиво очекивали ти људи из прошлости.

Примери за ревносну службу

14, 15. Да ли је обесхрабрила хришћане у првом веку чињеница да је Краљевство припадало будућности? Објасни то.

¹⁴ Исусови први следбеници били су нестрпљиви да виде обећано Краљевство. Питали су Исуса: „Господе, хоћеш ли у ово време поново успоставити краљевство Израелово?“ Ти ученици нису тада схватили да се ту ради о небеском Краљевству. То је требало касније да разумеју под утицајем Божјег духа, Исус им је само дао до знања да треба да обаве велико дело. Рекао им је да ће бити ’његови сведоци како у Јерусалиму тако и по свој Јудеји, и Самарији, и све до најудаљенијег краја земље’ (Дела апостолска 1:6—8, НС). Тај задатак им није изгледао превелик да га се прихвате. О Духовима 33. године почело је око 120 ученика, под вођством светог духа, да проповеда добру вест. Тога дана је прихватило реч око 3000 људи! И за кратко време могао је рећи јеврејски првосвештеник: „А гле ви сте напунили Јерусалим својом науком“ (Дела апостолска 2:41; 5:28, НС).

¹⁵ У Јерусалиму су тада били људи из разних делова Европе, Азије и Африке, и сваки је, вероватно, понео у своју земљу ту добру вест (Дела апостолска 2:5—11). Ускоро је Павле ревносно проповедао и помагао да се успоставе хришћанске скупштине у римској провинцији Азији и Грчкој. Дошао је до Рима, а можда чак и до Шпаније. Петар је ишао у другом правцу, дошао је до Вавилона. После мање од 30 година активности, коју су спроводили ти први хришћани и мноштво оних које су поучили, Павле је могао да каже да се та добра вест ’проповедала сваком створењу под небом’ (Колошанима 1:23). Какво су дело обавили, ревносно слушајући Исусову заповест да поучавају друге! (Матеј 28:19, 20; Титу 2:13, 14).

Крај поретка

16. Који су догађај очекивали први хришћани?

¹⁶ Али, у првом веку је био временски период од нарочите важности за тадашње хришћане. Исус је рекао: „А кад видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да је близу његово опустошење. Тада становници Јудеје нека беже у горе, који буду у граду нека изађу напоље, а који буду у пољу нека не улазе у град, јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано“ (Лука 21:20—22, др Чарнић).

17, 18. а) Кад и како су хришћани поступили по Исусовим речима записаним у Луки 21:20—22? б) Са којим су даљим испитом можда били суочени?

¹⁷ Прошло је више од 30 година. Затим, године 66. н.е, опселе су римске војске Јерусалим. Када су биле близу победе, повукле су се. Усхићени на помисао да су победили, Јевреји су гонили Римљане. a Али, шта је требало да ураде хришћани? Еузебије, који је живео у првој половини четвртог века, извештава да су се „они који су веровали у Христа одселили из Јерусалима“ у један град у Переји, по имену Пела. b

¹⁸ Време је пролазило. Прошла је 66. година, па и 67. Дошла је и прошла 68. Тако је било и са  69. Да ли су хришћани били стављени на испит тиме што је време пролазило? Да ли се за неке све то одужило? Да ли су били у заблуди? Исус није рекао колико дуго треба да чекају. Али ако се ико од њих вратио у Јерусалим, било је то на његову штету, јер су се Римљани вратили 70. године, заузели град и побили његове становнике. Историчар Јосиф каже да је умрло 1,1 милион људи јер је Јерусалим био „препун становника“, гомиле људи су дошле „из целе земље“ у Јерусалим на Пасху. c

19. а) На која заиста значајна питања треба данас да одговоре предани хришћани? б) Шта би требало да нас мотивише да учествујемо у светој служби?

¹⁹ Да ли те то наводи да помислиш на данашњу ситуацију? Питање не гласи: када ће се завршити овај стари поредак? То ће доћи у од Бога одређено време. Ми треба да размишљамо о томе: шта ми радимо. Треба да се питамо: да ли сам марљиво проучавао Божју реч и безусловно предао свој живот њему? Да ли заиста живим по том предању? Не би требало да наше учествовање у светој служби зависи од тога где се налазимо у струјању времена. Као Авеља, Аврама, Мојсија, Исаију и друге, треба и нас да подстиче на то љубав према Јехови Богу. Морамо да служимо Јехови добровољно, без обзира на то када ће крај доћи. Ипак, сада имамо посебну мотивацију за то. Зашли смо у завршни део „последњих дана“ овог садашњег поретка (2. Тимотеју 3:1). Та чињеница треба да нас побуди на изузетну службу.

20. Како се догађаји које ти видиш могу упоредити са оним које су видели хришћани у првом веку?

²⁰ Хришћани су побегли из Јерусалима зато што су видели да су се испунили многи аспекти Исусовог „знака“ и пошто су видели испуњење његове изјаве о војскама које ће опколити град. Од значајне 1914. године запажамо испуњење многих пророчанстава о времену краја (Матеј, главе 24, 25, Откривење 6:1—8; 2. Тимотеју 3:1—5). Ти проречени догађаји почели су да се одигравају пре око 70 година. Исус је рекао да ће се сви ти догађаји одиграти за живота једне генерације (Матеј 24:32—34). Очигледно је да је та генерација сада већ далеко одмакла.

Ревносни у вери

21. Зашто има хитан карактер ревносна служба Богу?

²¹ Дело спасавања живота мора се често обављати у журби. Сада је време за изузетну активност, појачану службу и повећану веру и ревност. Треба да запамтимо да ће један дан бити наш последњи дан у овом старом поретку. Или ћемо преживети крај овог поретка, или ће се најпре угасити наш живот. Живот је сада кратак, пролазан. Нико не зна да ли ће сутра још живети. Имамо само ограничено време у које треба да докажемо своју верност и чистоћу према Богу (Псалам 39:5; Проповедник 12:1; Лука 12:18—21). Дакле, било би прикладно да се питамо: јесам ли задовољан тиме што сам данас урадио?

22. Шта пише у Писму о награди?

²² Важно је да не заборавиш на награду. Исус је рекао: „Ко истраје до краја, тај ће бити спасен“. Павле је писао да ће’свако примити своју награду према свом труду’. Такође је рекао: „Вама је потребна истрајност, да  извршите вољу Божју и примите испуњење обећања“ (Марко 13:13, НС; 1. Коринћанима 3:8; Јеврејима 10:36, НС).

23, 24. С обзиром на савете дате у горе наведеним библијским ставцима, шта си решен да урадиш у погледу своје вере и службе Краљевства?

²³ Писмо нас опомиње: „Будући да ће се све ово тако распасти, какви све онда морате бити у светим поступцима владања и делима побожности ви који очекујете и чврсто држите на уму присутност Јеховиног дана“. Даље нам је речено: „А у погледу времена и временских раздобља, браћо немате потребе да вам се пише, јер сами добро знате да ће дан Јеховин доћи тачно као лупеж у ноћи, . . . Према томе, не спавајмо даље као остали, него бдијмо и будимо трезни“ (2. Петрова 3:11, 12, НС; 1. Солуњанима 5:1—6, НС).

²⁴ Очувајмо, зато солидну веру и останимо ревносни у служби Краљевства, уопште не сумњајући. Ако то радимо, можемо рећи заједно са апостолом: „А ми нисмо од оних који се повлаче на пропаст, него од оних који верују да сачувају душу“ (Јеврејима 10:39, НС).

[Фусноте]

Размисли о овоме:

◻ Како нас увелико охрабрују данас примери Авеља, Аврама, Мојсија и Јеремије?

◻ Како је утицала на хришћане у првом веку чињеница да Краљевство још није требало да дође?

◻ Са каквим испитом су могли да буду суочени први хришћани после бекства из Јерусалима?

◻ Шта треба сада углавном да нас занима?

[Питања за разматрање]

[Слика на 13. страни]

Они нису престали!

Авељ

Аврахам

Давид

Јеремија

Павле