Пређи на садржај

Пређи на садржај

Хришћанско гледиште на богатство

Хришћанско гледиште на богатство

Хришћанско гледиште на богатство

ЈЕСИ ЛИ недавно читао прво писмо апостола Павла упућено Тимотеју, нарочито 6. главу од 6. до 19. ставка? У тим ставцима се истиче да хришћани треба да имају равнотежу што се тиче улоге коју игра богатство у њиховом животу. Писмо је затекло Тимотеја у баснословно богатом граду Ефесу. Хришћани који су живели у том великом трговачком центру морали су да се боре против тенденције да виде у светском богаству нешто велико. У тим се ставцима укратко саветује: да будемо задовољни оним што имамо, да не тежимо да будемо богати; богати да не полажу своје наде у материјалне ствари, него сви ми треба да будемо богати у изврсним делима и да покажемо великодушност.

Услед једностраног гледања на богатство људи су склони ка похлепи. Похлепа постаје клин који може полако али сигурно одвојити хришћанина од тога да се чврсто држи здравих Христових наука. Тиме што се одвојио од чистог мишљења истине сада се често уваљује у бурне сукобе са онима унутар и са онима изван скупштине. Тај пут води ничем другом него ’зависти, свађи, псовки, злим сумичењима, трвењу људи покварена ума и лишених истине, који веру сматрају извором добити’ (1. Тимотеју 6:3—5, СТ).

Тако пролазе они који искоришћавају своје хришћанске контакте за лични финансијски „добитак“. Они пропуштају стварно богатство које им може донети једино побожност — „обећање за садашњи и будући живот“. Зато Павле саветује свима да буду задовољни основним средствима за живот и коначиштем (1. Тимотеју 4:8; 6:8).

Да ли желиш да будеш богат?

Када се богати истичу, често се други могу осећати мање вреднима, што може изазвати у њима прво, завист а затим јаку грабљиву жељу за богатством или бар за стварима које се могу њиме купити. Или их љубомора може навести на погрешан закључак да је сасвим оправдано да искоришћавају богате и њихово богатство на тај начин што их салећу да им позајме новац а врдају са враћањем. Захвални смо што у 1. Тимотеју 6:6—16 налазимо добар савет како и зашто хришћанин треба да избегавају разорну жељу за богатством.

6:6—8 — Ретко кад задовољност следи богатство, већ увек иде уз побожност. Зашто да чезнемо за нечим што други имају? Све су те ствари пролазне јер ништа нисмо донели на свет и ништа нећемо понети.

6:9 — Нису обавезно богати него су они ’који желе свом силом да се обогате’ слични безумним животињама, те се хватају за привлачан мамац и бивају ухваћени у замку и заробљени ’штетним жељама’ које „гурају“ људе у пропаст (дословно: вуку их ка дну).

6:10 — Све што је рђаво проистиче из ’љубави према новцу’. Због новца људи изврћу правду, краду, врше проституцију, убијају, издају друге и кривотворе истину. Ништа добро не излази из те врсте љубави. Зашто? Зато што јој корен лежи у злу. Будући да су скоро сви корени сакривени, неопрезни хришћани потцењују огромну силу зла концентрисаног у ’љубав према новцу’. Управо ’посезање за том љубави’ — а не поседовање новца — јесте навело ’неке да застране од вере’. То има за последицу да такву особу ’море емоционалне, физичке и духовне муке’, јер покушава да стекне богатство и да га се држи. Само богатство никада не доноси срећу.

6:11—16 — Мудри хришћани не теже за богатством, него беже од похлепе. Никада не може бити превелико растојање за безбедност. Они троше своју енергију усвајајући врлине као ове: ’праведност, побожност, веру, љубав, истрајност, благост нарави’, те тако могу да ’чврсто зграбе вечни живот’ и буду ’неокаљани и беспрекорни’ у очима Јехове, Христа и њихове браће у вери.

Јеси ли имућан?

Неки су хришћани у првом веку били имућни. Или су наследили имовину или су је стекли послујући на дозвољени начин. На пример, Лидија из Филипа продавала је обојене или шарене, тканине. Будући да су тада били скупи пурпур и пурпурно обојене хаљине, вероватно је Лидија била донекле имућна. Како је употребила своје богатство? Лидија се није разметала. Понизно је употребила своја материјална средства да покаже хришћанску великодушност иза унапређења ширења добре вести. И данас можемо радосно рећи да има таквих особа које показују тај исти диван дух (Дела апостолска 16:14, 15, 40).

У 1. Тимотеју 6:17—19 налази се добар савет за оне који би хтели да следе Лидијин пример.

6:17 — Не би ваљало да се богати размећу богатством, него да их се опомиње да буду понизни — да не мисле да су више вредни од сиромашних људи. Својим начином живота требало би да докажу свим посматрачима да се не уздају у богатство него се уздај чврсто у Бога. На тај начин не дају никаквог оправданог повода за спотицање онима који нису богати; не подстичу похлепу кроз завист. Такође не смеју да забораве да су материјални поседи и богатство нестабилни и да могу брже да се истопе него снег под топлим сунчевим зрацима.

6:18, 19 — Користи се својим богатством и уживај у њему тако да помогнеш себи и другима да служе Јехови. Тако гласи Павлов савет. Богати треба да настоје у свим правцима да чине оно што је у духовном погледу добро и да буду спремни да пруже материјалну помоћ онима који су заиста у материјалној невољи и да се друже са свим у скупштини, па и са најсиромашнијима и најпонизнијима.

Да ли то значи да они који нису богати могу да траже поклоне од богате браће у вери? Не. Као што произлази из 2. Солуњанима 3:10—12 и 1. Тимотеју 5:8, сваки способан хришћанин обавезан је да ради и да се брине за свој дом. Ако дајемо новац некоме ко неће да ради, нећемо му заиста помоћи. Исто је тако и са онима који лудо расипају новац. Више новца неће им, у стварности, помоћи. Али какав је благослов за скупштину ако се помажу материјално и духовно верна браћа која су заиста у нужди. На тај начин ће сва срца бити усмерена да сакупљају небеско благо које ће донети богате дивиденде у облику духовних награда од Јехове.

Сви ми морамо зато сада да размислимо о свом положају пред Богом и Христом. Писац Прича Соломунових 11:4 подсећа нас: „Не помаже богатство у дан Божје срџбе, а праведност избавља од смрти“ (СТ). Зашто, дакле, да искоришћавамо до краја овај свет који се мења и који је осуђен на пропаст? (1. Коринћанима 7:29—31). Бежимо од похлепе и њених смртоносних последица! Немамо неограничено време за извршавање добрих дела. Нека се нађемо као народ са обилном благом на небу (Матеј 6:20).