Градити ватросталним материјалом

„Неки ће зидати на овом темељу златом, сребром или драгим камењем, док ће други зидати дрветом, травом или сламом“ (1. Коринћанима 3:12, Today’s English Version).

1, 2. а) Шта је још болније него видети како гори властита кућа? б) Које слично разочарење може понекад да доживи хришћански Божји слуга?

 ЈЕДНА лепа кућа, која је до темеља изгорела, пружа жалостан изглед. Нарочито би био жалостан ако си је сам изградио. Било би за тебе то болно искуство када би видео како у диму нестаје све за шта си утрошио доста времена и труда. Па ипак, тај бол није ништа у поређењу са болом који осећа хришћански отац (или хришћанска мајка) када му син или кћер напусте истину због ствари у свету. Не постоји скоро ништа болније од тога када је родитељ присиљен да гледа духовну пропаст свог детета.

² Оно што такви родитељи осећају у срцу можемо донекле да упоредимо са разочарењем које можеш да доживиш ти као хришћански Божји слуга. Можда си почео да студираш Библију са неком особом и помажеш јој већ месецима, или чак годинама, да упозна истину. Она посећује састанке и почела је да учествује у служби проповедања. Али изненада, духовно слаби и постаје неактивна. Можда се чак враћа старим рђавим навикама. Које разочарење!

3. Која питања се, сасвим нормално, појављују под таквим околностима, и од чега зависе одговори на та питања?

³ То се, на жалост, дешава с времена на време. И сасвим је природно што се питамо: како је то могуће? Можемо ли ишта предузети против тога? Додуше, одлучујуће је стање срца дотичне особе, али одговори на ова питања зависе од одговора на још једно питање. Оно гласи: када поучаваш друге, да ли градиш на правом темељу и ватросталним материјалом? Једино ако јасно разумемо шта то значи и како треба да градимо, можемо помоћи онима које поучавамо — било интересентима или својој деци — да остану чврсти у истини.

Ко гради?

4. Са киме упоређује Павле, у 1. Коринћанима 3:10, 11, једног Божјег слугу, и како је то изразио?

⁴ У одговору на то питање, пређимо на 1. Коринћанима, 3. главу, где Павле упоређује једног хришћанског Божјег слугу са градитељем. Читамо: „По незаслуженој доброти Божјој која ми је дана, ја сам, као мудри вођа радова, поставио темељ, а други назиђује. Само сваки нека пази како назиђује. Јер нико не може да постави други темељ, сем онога који је постављен, а то је Исус Христ“ (ст. 10, 11, НС).

5. а) О каквој градњи говори Павле ако узмемо у обзир контекст? б) У којем смислу „изграђује људе“ један хришћански Божји слуга?

⁵ О каквој градњи говори овде Павле? Узми у обзир контекст: „Ви сте . . . Божја грађевина“. „(Ви) сте храм Божји“ (1. Коринћанима 3:9, 16, НС). Дакле, ту се ради о симболичном грађењу људи. Значи, да хришћански слуга Божји „изграђује људе“ у том смислу што настоји да изгради у заинтересованим особама хришћанску личност и да их начине ученицима (Матеј 28:19, 20),

6, 7. а) На чију одговорност су усредсређене Павлове речи из 1. Коринћанима 3:9—15? б) У којем смислу се ту, ипак, ради о једној заједничкој градњи? в) Шта ћемо схватити даљим разматрањем Павлових речи?

⁶ Значи ли то да хришћански учитељ сам сноси одговорност за то како ће се развити особа са којом проучава? Никако не. Ми смо, у првом реду, „Божји сарадници“. Додуше, Павле ставља, у 1. Коринћанима 3:9—15, у центар пажње одговорност градитеља, или учитеља, али ту се ради, у стварности, о једној заједничкој градњи у којој учествује и онај који проучава. То бисмо могли да упоредимо са припремањем једног војника за битку. Други могу да обуче и наоружају војника, али када се нађе на бојном пољу, онда мора сам да се бори примењујући оно што је научио. Од тога зависи његов живот. Онај који поучава настоји, на сличан  начин, да изгради једног правног хришћанина који може да одоли утицају и искушењима садашњег поретка. У исто време сноси извесну одговорност и онај који проучава — он мора да спроведе у живот оно што учи (Матеј 7:24— 27; Филипљанима 2:12, 13).

⁷ Упркос томе, остаје чињеница да сноси тешку одговорност онај који поучава. Ако даље размотримо Павлове речи, схватићемо колико је важно да делотворно поучавамо у Божјој речи и изградимо у другима захвалност према нашем небеском Оцу.

Постави прави темељ

8. Шта представља темељ код те симболичне градње?

⁸ Пре него што можемо да подигнемо неку зграду, морамо најпре да поставимо темељ. Шта представља темељ код градње којом се праве ученици? Павле на то одговара: „Јер нико не може да постави други темељ, сем онога који је постављен, а то је Исус Христ“ (1. Коринћанима 3:11, НС). Да, прави темељ — на којем треба да градимо — јесте Исус Христ. (Упореди са Ефесцима 2:20—22; и 1. Петровом 2:4—6).

9. а) Шта значи поставити Христа као темељ код поучавања других б) Зашто је важно за особе које проучавају Библију да схвате целу истину о Исусу?

⁹ Како можемо да поставимо као темељ Христа када поучавамо друге? Најпре морамо да поучимо особе у истини о Исусу и помогнемо им да је учине средиштем свог живота. У то спада да им помогнемо да поверују да је Исус наш помоћник и онај преко кога Јехова пружа откуп (Матеј 20:28; 1. Јованова 2:1, 2). Али то није све. Исус Христ је постављен као поглавар хришћанске скупштине (Колошанима 1:18). Он је исто правоваљани краљ Земље и у том ће својству ускоро ’победити’ у Армагедону (Откривење 6:1, 2). Поставити као темељ Христа значи очигледно поучити друге у целој истини о њему и помоћи им да схвате Исусову улогу у остваривању Божје намере. Зашто је то тако важно? Ако особе са којима проучавамо верују у Исуса као од Бога постављеног краља, који сада влада, неће“ бити тако лако обесхрабрени приликама у свету и проблемима свакодневног живота (Исаија 28:16; 1. Петрова 2:6—8).

10. а) Шта још значи, према Ефесцима 3:17—19, поставити као темељ Христа? б) Како допуштамо Христу да ’станује у нашим срцима’?

¹⁰ Али, поставити Христа као темељ укључује још више. Треба да следимо исти циљ који је апостол Павле следио. Молио се за Ефежане да, како је рекао, „Христ станује у вашим срцима по вашој вери заједно са љубави, да будете укорењени и чврсто утемељени, да бисте ви са свима светима били у стању да схватите која је ту ширина, и дужина, и висина, и дубина, и познате Христову љубав која превазилази спознају, да будете у свему испуњени пуноћом коју Бог даје“ (Ефесцима 3:17—19, НС). Запази да ’бити укорењен и чврсто утемељен’ укључује то да Христ ’станује у нашим срцима’. Шта то значи? Христ ’станује у нашим срцима’ уколико допустимо да утиче на наше мисли и поступке својим примером и својим наукама.

11, 12. а) Како можемо помоћи другима да допусте Христу да ’станује у њиховим срцима’? б) Шта је још важно поред спознаје о Исусу?

¹¹ Како можемо помоћи онима које поучавамо да допусте Христу да ’станује у њиховим срцима’? Морамо да им пренесемо знање да би ’схватили’ ’ширину, и дужину, и висину, и дубину’ истине Божје речи — поготову оне које се односе на живот и науке Исуса Христа. Желимо да они који проучавају са нама стекну „ум Христов“, да га темељно упознају као живу особу са осећањима (1. Коринћанима 2:16, НС). То ће дирнути њихова срца.

¹² Али запазимо да је Павле исто рекао: „И (да) познате (грчки: гнонаи’, сазнати у пракси, искуством) Христову љубав која превазилази спознају“. Ми можемо спознати Христову „љубав“ сазнајући шта Библија каже о његовом начину живота и о томе како је поступао са другима. Али само ако га подржавамо у његовој нарави, можемо стварно да поштујемо његове осећаје. Тако упознајемо искуством „Христову љубав која превазилази спознају“.

13, 14. а) Како можемо помоћи особама са којима проучавамо да подражавају Исусове особине? б) Зашто ће моћи да развију добар однос према Јехови ако се труде да буду као Исус? в) На шта још морамо да пазимо поред правог темеља?

¹³ Дакле, када постављаш темељ, скрени пажњу на Исусове особине — његову љубав (Јован 15:13, 14), његову срдачност и наклоност (Матеј 11:28—30), његову понизност (Јован 13:1—15) и његову саосећајност (Марко 6:30—34), да наведемо само неколико. Охрабри особу са којом проучаваш да подражава те особине у свом животу. То ће представљати добар темељ на којем могу да се граде друге важне особине. Када. разматрамо неки библијски извештај  о Исусу, каткад је потребно да направимо кратку паузу и питамо: „Које особине примећујете овде код Исуса? Како можете још боље да доведете до изражаја те особине у свом животу“? Објасни да ко проучава Библију и подражава Исусову личност може да развије непоколебљиви, присни однос према Јехови. Како то? Па тако што је Исус савршено одражавао личност свог Оца, те тако подражавамо самог Јехову када се трудимо да подражавамо Исуса (Јован 14:9).

¹⁴ Важно је поставити прави темељ — али да ли је тиме све урађено? Павле одговара: „Само сваки нека пази како назиђује“. Да, како стоји ствар са материјалом који употребљавамо за подизање грађевине која ће стајати на том темељу?

Ватростални материјал

15, 16. а) Између којих супротности, очигледно, повлачи црту Павле у 1. Коринћанима 3:12? б) Које се питање поставља с обзиром на то Павлово поређење?

¹⁵ Тиме долазимо до 12. ставка 3. главе у 1. Коринћанима, где Павле спомиње различити грађевински материјал: „И ако ко на овом темељу зида злато, сребро, драго камење) дрва, сено, стрњику“. (НС). То је сасвим различит материјал! Хоће ли Павле тиме да каже да треба од сваког материјала помало да уградимо у особе са којима проучавамо? Очигледно да неће. Запазимо како овај ставак гласи у другим преводима: „Неки ће зидати на овом темељу златом, сребром или драгим камењем, док ће други зидати дрветом, травом или сламом“ (TEV). „На овом темељу можеш да градиш злато, сребро и драго камење или дрво, траву и сламу“ (The Jerusalem Bible). Очигледно, дакле, Павле ставља насупрот две врсте зграде. На једној страни се налази, тако рећи, дивна палата украшена златом, сребром и драгим камењем. А на другој колиба од дасака или греда које подупиру зидове који су направљени од блата помешаним сламом.

¹⁶ Имајући на уму то Павлово поређење, можемо да се питамо: да ли градимо „палате“ или „колибе“ када поучавамо друге? Разлог зашто неки омладинци и нови у истини отпадају можда се налази у томе што нису сви изграђени истим материјалом. У чему је разлика? Ситуација која је владала у старо време у коринтској скупштини приказује нам разлику између грађења ватросталним материјалом и грађења запаљивим материјалом.

17, 18. а) Који озбиљан проблем је постојао у коринтској скупштини у старо време, и како је Павле исправио ствари? б) Који је важан фактор при утврђивању да ли градимо „златом“ или „сеном“?

¹⁷ Павле је своје учинио тиме што је поставио прави темељ, али изгледа да су неки у Коринту градили на ’дрвима, сеном и стрњиком’ — слабим материјалом који представља особине који нису трајне (1. Коринћанима 3:12). Зато је Павле морао да пише тамо браћи: „Обавештен сам . . . да су расправе међу вама. Мислим то, што сваки од вас говори: ја сам Павлов, а ја сам Аполов, ја пак Кифин, а ја Христов. Христ је овде раздељен“ (1. Коринћанима 1:11—13, НС). Тако су чланови скупштине били раздељени у групе. И зашто? Зато што су придавали претерани значај извесним људима. Павле их је укорио рекавши: „Шта је, дакле, Аполо? а шта је Павле? Слуге преко којих сте постали верници . . . Ја сам посадио, Аполо је залио, а Бог је дао да узрасте“ (1. Коринћанима 3:5—7, НС).

¹⁸ Укратко речено, био је овај проблем: неки чланови скупштине у Коринту придавали су велики значај да следе људе и тако нису били у присном односу са Јеховом. То је важан фактор када хоћемо да утврдимо да ли градимо „златом“ или „сеном“, дакле, да ли градимо „палате“ или „колибе“.

19. а) Како може онај који поучава да скрене ненамерно превелику пажњу на себе или неког другог човека? б) Шта морамо да се трудимо уколико желимо да градимо ’златом, сребром и драгим камењем’?

¹⁹ Из тога треба да извучемо вредну поуку. Неки могу рећи: „Али ја никога не учим  да следи људе“. Па ипак, то се може лако догодити чак и онда када нам то није намера. Рецимо, када нам особа са којом проучавамо постави нека питања, а ми увек изнова кажемо: „Брат (или сестра) тај и тај каже, . . .“ зар не скрећемо тиме, можда ненамерно пажњу на неког несавршеног човека? Или када код било којег питања кажемо: „Нисам баш сигуран, али ја бих рекао— не скрећемо ли тиме ненамерно претерану пажњу на себе? Не заборавимо да онај који проучава може лако да стекне високо мишљење о свом учитељу, (Упореди са Делима апостолским 10:25, 26 и Откривењем 19:10). Ако желимо да градимо „палате“, морамо да пазимо да не „градимо“ следбенике људи. Требало би, да помогнемо онима са којима проучавамо да развију тесан однос према Јехови. У ту сврху морамо да градимо ’златом, сребром и драгим камењем’. Шта представља тај материјал?

20. Шта представљају ’злато, сребро и драго камење’? (Приче Соломунове 3:13—15).

²⁰ Упоређивањем библијских ставака као Псалма 19:7—11, Прича Соломунових 2:1—6 и 1. Петрове 1:6, 7 долазимо до закључка да су злато, сребро и драго камење понекад употребљени у преносном значењу, те представљају особине као што су: јака вера, божанска мудрост, духовна моћ разлучивања, лојалност и љубазно цењење према Јехови и његовим законима. Све те особине су неопходне за присан однос према Јехови Богу. Из тих особина се састоји личност коју треба да настојимо уградити у оне које поучавамо. Градиш ли на тај начин?

Хоће ли одолети „ватри“?

21. а) Зашто је толико важно да уградимо трајне особине у особе које поучавамо? б) Шта је представљено „ватром“?

²¹ Зашто је толико важно да уградимо у особе које поучавамо такве трајне особине? Апостол Павле даље објашњава: „Свачије дело изићи ће на видело; дан ће то показати јер ће се он открити ватром; а ватра сама испробаће какво је чије дело“ (1. Коринћанима 3:13, НС). „Ватра“ ће, дакле „испробати“ како смо градили. Шта је представљено „ватром“? Жестоко прогонство? Очигледно не. Запазимо да ће „свачије дело“ бити подвргнуто „ватри“. Сви хришћани нису прогоњени. Дакле, „ватром“ су представљена сва оптерећења или искушења која би могла да униште нечију духовну настројеност.

22. Наведи неке ватрене кушње које могу да доживе неки?

²² За неке може „ватра“ да се појави у облику питања неутралности. Можда се врши притисак на њих и ставља их се пред алтернативу: или да учествују у политичким активностима или да иду у затвор (Јован 15:19). Понекад је „ватра“ још препреденија. Можда се састоји у томе да долазимо у искушење да гледамо филмове или телевизијске емисије у којима се величају секс и насиље. За хришћанске омладинце „ватра“ може доћи у облику изазова на сексуалном подручју, позива да узму дроге или вршење притиска да учествују у бестидним забавама света. Природна жеља да буде од других прихваћен може навести хришћанског омладинца да попусти под огромним притиском и прилагоди се другима (1. Јованова 2:16).

23. а) Која се питања постављају у вези са тим кушњама и од чега зависе одговори? б) О чему ће бити речи у следећем чланку?

²³ Већина правих хришћана издржала је успешно такве ватрене кушње. На жалост, неки нису. Зато морамо да се питамо: Како ће проћи они које смо поучавали када наиђе „ватра“ на њих? Хоће ли бити као дивна палата украшена ватросталним златом, сребром и драгим камењем, и остати постојани? Наравно, увелико зависи од саме особе која проучава. Али, истовремено зависи много и од нас учитеља — како смо градили. Дакле, остаје питање: како уграђујемо такве трајне особине у особе које поучавамо? О томе ће бити речи у следећем чланку.

Да ли можеш да објасниш?

◻ У чему се ради о заједничкој градњи при поучавању других?

◻ Како можемо да поставимо као „темељ“ Христа?

◻ Шта можемо да научимо из онога што се десило у коринтској скупштини у старо време?

◻ Шта је „ватра“ и како то подвлачи нужност уграђивања трајних особина у друге?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Да ли градиш ватросталним или запаљивим материјалом када поучаваш друге?