Делотворна служба Богу води до више ученика

„И он је сам дао . . . једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, да се свети приправе за дело службе“ (Ефесцима 4:11, 12, др. Чарнић).

1. Какав је став имао Христ према људима?

 ИСУС ХРИСТ није био пустињак. Своју службу је усмерио. потпуно на људе. Из четири јеванђеља сазнајемо да се Исус скоро увек бавио са људима. На својим проповедничким путовањима видео је у каквом се стању заиста налазе и дубоко их је сажаљевао. Да ли имаш као хришћански слуга Божји, сажаљења према људима које сусрећеш? (Матеј 9:35, 36).

2. На који начин следе Јеховини сведоци Исусов пример?

² Хришћанска служба мора и данас да буде усмерена на људе. Свесни те чињенице Јеховини сведоци су свестрани у својој служби Богу. Свуда их се може видети како разговарају са људима — на улицама, на вратима, у трговинским четвртима, у близини аутобуских, железничких станица, на станицама подземне железнице и у индустријским и пословним четвртима. Где год има људи, Јеховини сведоци служе као јеванђелисти. Зашто их можемо означити као такве? Зато што реч „јеванђеље“ потиче од грчке речи euaggelion, што значи „добра вест“. Сваки хришћански Јеховин сведок мора да буде, као Христ, слуга добре вести — јеванђелиста. Зато мора сваки сведок да се бави са људима (2. Тимотеју 4:5; Ефесцима 4:11, 12).

3. Која је најделотворнија метода хришћанске службе Богу?

³ Како се може спровести делотворно то дело јеванђелизације? Да ли је право решење обратити се људима преко радија и телевизије, као што то чине многе религије? Па упитај себе самог: могу ли радио и телевизија да одговоре спонтано на питања? Не — то су, донекле, безлична средства јавног информисања.  Најделотворнија метода службе Богу јесте још она коју су примењивали Исус и његови ученици — разговарати лице у лице са онима који траже истину. Но, то захтева време и напоре, што је Павле наговестио једним једноставним поређењем: „Ја сам посадио, Аполо је залио, а Бог је дао да узрасте. Зато нити је што онај који сада, нити онај који залива, него Бог који даје да узрасте“ (1. Коринћанима 3:5—7, НС).

4. Које три фазе обухваТа делотворна служба Богу?

⁴ Из овог текста можемо закључити да постоје три фазе хришћанске службе Богу — сађење, гајење и жетва. Како то? Прво долази до сађења — првог додира са добром вести о Царству. Затим услеђује нега која укључује заливање посађеног. Како се оно врши? Даљим разговорима при којима се дају одговори на питања и отклањају сумње. Из тих разговора често настаје редован библијски студиј помоћу чега се усађује библијска истина дубоко у мисли и срце дотичне особе; уз благослов Божји долази до раста. Коначни резултат јесте још један нови активан ученик Исуса Христа, нови слуга Божји. Како можемо сви ми, као слуге Божје, да будемо радосно благословени и „пожњемо“ једног ученика?

5. Шта ће нам помоћи да будемо делотворне слуге Божје?

⁵ Као што је било споменуто у претходном чланку, Исус је поучио своје ученике да на практичан начин спроведу службу Богу. Касније је Павле говорио о својим „методама у вези са Христом Исусом“ (1. Коринћанима 4:17, НС). Низ скупштина у Малој Азији и Грчкој, којима је помогао да се оснују, јесте речито сведочанство за његов успех. Управо смо размотрили неке од његових (и Исусових) метода. Али има још даљих метода које могу данас делотворно да се примене?

Која основа? Која порука?

6. Шта мора да буде камен темељац наше службе Богу?

⁶ На чему мора да буде заснована хришћанска порука? На људској мудрости и филозофији? У писму Тимотеју Павле даје јасан одговор: „А ти остани у ономе што си научио и био убеђен да верујеш, . . . јер од најранијег детињства познајеш света писма која те могу учинити мудрим за спасење по вери у вези са Исусом Христом. Све Писмо је од Бога надахнуто и корисно за поучавање“. Библија, Божја реч, мора да буде, без сумње, камен темељац наше службе Богу (2. Тимотеју 3:14—17, НС).

7, 8. Како су Исус и Павле оставили изванредан пример у погледу употребе библијских ставака?

⁷ Исус Христ се истицао у том погледу — стално је цитирао Писмо; то исто је чинио и апостол Павле. Да ли је Павле, рецимо поучавао људе о грчкој филозофији за време свог боравка у Солуну? Не, јер у извештају пише: „Павле, по свом обичају, уђе к њима те је те суботе расправљао с њима на темељу Писама, тумачећи и доказујући како је требало да Христ пострада и васкрсне из мртвих“ (Дела апостолска 17:1—3, НС).

⁸ Какав је био резултат? „Неки од њих постали су верници“. Ми морамо, зато, данас да се ослањамо на Божју реч у служби проповедања и тиме следимо Павлову методу. Из тог разлога нам се увек препоручује једна библијска тема за разговор у нашој служби Богу. На тај начин може истина Божје речи да погоди праву жицу код оних који су свесни својих духовних потреба (Дела апостолска 17:4).

9, 10. а) Шта мора данас да буде тема нашег проповедања? б) Наведи примере из Павлове службе Богу.

 ⁹ Друго питање гласи: коју поруку треба да проповедамо? Шта је била тема Христове службе проповедања? Исус је био добро свестан свог задатка јер је рекао: „Морам да објавим добру вест о царству Божјем и другим градовима, јер сам за то послан“. Осврнувши се на последње дане садашњег поретка, рекао је: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима; и тада ће доћи крај“ (Лука 4:43, НС; Матеј 24:14, НС).

¹⁰ Исто тако је и Павле истицао Краљевство у служби проповедања. Рецимо, Јеврејима у једној синагоги Павле је ’три месеца проповедао неустрашиво држећи говоре и убедљиво причајући о Божјем царству’. Својим слушаоцима у Риму ’излагао је и дао темељно сведочанство о Божјем царству’. Зато и данас мора ’царство Божје’ да буде тежиште наше хришћанске службе (Дела апостолска 19:8; 28:23, 31).

Да ли нападаш или привлачиш речима?

11. Како реагују често људи када их ослови један сведок и како можемо дејствовати насупрот таквој реакцији? (Дела апостолска 17:17, 18).

¹¹ У првом веку постојале су религиозне, расне и националне баријере међу људима (Дела апостолска 2:7—11). Ни данас није другачије. То значи да већина људи има унапред одређено мишљење о религији. Често се осећају угроженим и прелазе у одбрану када им се обрати један сведок. Како можемо да променимо то стање? Тиме што смо љубазни, тактични и прилагодљиви.

12, 13. Како је Павле говорно идолопоклоницима у Атини? Како су на то реаговали?

¹² Запази како је Павле поступио у таквој ситуацији када се налазио у Атини, идолопоклоничком граду. Прво је био раздражен када је видео толико много богова. Али, да ли је одмах, у свом говору на Ареопагу, напао идолопоклонство? Његове уводне речи гласиле су: „Атињани! Видим да у свему изгледа имате више страха од божанстава него други. Пролазећи, наиме, и пажљиво посматрајући ваше предмете обожавања, нашао сам један олтар на којем је било написано: ’Непознатом Богу’. Дакле, што ви не знајући штујете, то вам ја објављујем“ (Дела апостолска 17:16—23, НС).

¹³ Да ли је Павле својим уводним речима отуђио од себе слушаоце? Никако не. Његов прилаз је био тактичан, а не догматичан. Није их осуђивао иако је било бескорисно њихово обожавање с Божје тачке гледишта. Он није дошао тамо да их напада него да им проповеда поруку о Царству. Спознао је њихова јака верска осећања и искористио их је као полазну основу да би прешао на своју тему — о правом Богу и његовом представнику, васкрснулом Исусу. Какав је био резултат тог тактичног приступа? Па, иако су се неки ругали, други су говорили: „Чућемо те други пут о томе“. Да, био је позван да их поново посети! (Дела апостолска 17:22—32).

14. Како можемо да следимо Павлов пример у својој служби Богу?

¹⁴ Како можемо данас да применимо ту методу у својој служби Богу? Најпре треба да пазимо на спољашње знаке који издају религиозни став неке особе — можда неки религиозни предмет, који дотична особа носи или који можда видимо на вратима или у предсобљу. Као Павле, тако и ми често можемо на основу тога добити добру слику о религиозном ставу неке друге особе. То нам пружа полазне тачке за љубазне уводне речи које буде занимање и не изазивају препирку. Не смемо да заборавимо да ми посећујемо ту особу да бисмо, у првом реду, разговарали са њом о Божјем царству — а не да почнемо са њом да Дискутујемо о верским наукама. Ми желимо да придобијемо људе, а не да побеђујемо у дебатама. (Упореди са 2. Тимотејом 2:23—26).

15. Које још изванредне поуке можемо да извучемо из Исусове службе Богу? (Лука 10:38—42).

¹⁵ Шта још можемо да научимо из примера Исуса Христа? Када разматрамо његову службу Богу, присиљени смо да запазимо његову убедљивост и једноставност. Ништа није могло да га збуни, говорио је о Божјем царству под свим могућим околностима — повољним и неповољним. Могао је да проповеда у приватној атмосфери неког дома или да устане пред мноштвом и држи беседу — без забележака, Библије или разгласног уређаја. Имао је прави осећај за народ. Прости људи осећали су да могу да му се приближе. Служио се њиховим језиком — говорио је о пољима и жетвама, о рибарским мрежама и риболову. Његова поређења су била узета из свакидашњице, али су имала дубоко значење. Да ли и ми испољавамо исте изванредне особине у својој служби Богу? (Матеј 4:18—25; 13:1—33; Лука 5:1—3).

 Како допрети до срца

16. Зашто морамо бити способни учитељи?

¹⁶ Потребни су обично време и брижљиви студиј да би се ко уверио у библијску поруку о Божјем царству. Из тог разлога проучавамо редовно Библију по кућама са онима који желе да упознају поближе Божја обећања. То је бесплатно и не обавезује ни на шта. Такав студиј траје извесно време и обухвата многе теме и питања. То сигурно значи да морамо бити способни учитељи. Али, у чему је суштина поучавања? (1. Тимотеју 4:16).

17. Коју је методу Исус, између осталог, применио да би допро до срца?

¹⁷ Усмеримо пажњу поново на Исуса да бисмо добили одговор. Како је он поучавао? Размотри следеће библијске ставке и покушај да спознаш Исусов једноставан систем поучавања: Лука 6:9, 32—34, 39—42. Како је поступао? Постављао је проницљива питања. Зашто је то чинио? Да би слушаоцима помогао да размишљају и да се преиспитају у светлу његових наука. Својим питањима је тактички допро до њиховог срца. Морали су да покажу да ли заиста желе да буду његови слушаоци или су га само слушали из површних побуда (Матеј 13:10—17; Марко 8:34—38).

18. а) Зашто често употребљавају питања Јеховини сведоци у својим публикацијама? б) Којом методом не би требало да се користимо превише док поучавамо друге?

¹⁸ Скоро сва помоћна средства за студирање Библије, која употребљавају Јеховини сведоци у служби Богу, садрже питања за сваки одговарајући одломак. Том методом поучавања помаже се онима који проучавају Библију да се изразе својим речима. Тако се јасно може видети да ли дотична особа разуме градиво или не. Међутим, иако је Исус у многим приликама постављао питања, није из тога направио никада игру погађања тиме што би рекао прву реч или први слог одговора. Да ли ти је то већ прешло у навику код вођења библијског студија? Зашто није добро примењивати редовно ту методу? Зато што би спознаја о Богу и Христу, која води до спасења, требало да почива на промишљању и логици, а не на површном нагађању (Јован 17:3; 1. Јованова 5:20).

Чији ученици?

19, 20. Која реч опрезности је овде неопходна? Зашто?

¹⁹ Овде је неопходно изрећи реч опрезности. Ако проповедамо и поучавамо делотворно на плодном подручју, бићемо, на крају, у стању да произведемо ученике. Али, чији су то ученици? Треба ли да мислимо да су то „наше овце“? Треба ли да дозволимо себи, као слугама Божјим, да нам други ласкају? Запази како су Павле и Варнава реаговали када су становници Листре хтели да им одају част као боговима. Повикали су мноштву: „Људи, шта то чините? И ми смо људи и имамо исте слабости као и ви. Али вам објављујемо добру вест да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу“ (Дела апостолска 14:14, 15, НС).

²⁰ Павле и Варнава нису покушали да скрену пажњу на себе. Додуше, Павле је саветовао хришћанима да га подражавају, као што је он Христа подражавао, али није хтео да они буду његови следбеници. Служба коју спроводимо мора да буде увек на славу Богу, а не људима (1. Коринћанима 3:6, 7; 11:1).

21. Зашто постају ученици исто слуге Божје?

²¹ Ученици постају, током времена, исто слуге Божје, како се то дешава? Па, шта се догађа када чујемо неку добру вест? Да ли је задржавамо за себе? Не, управо супротно — једва чекамо да то другима саопштимо. Исус је добро рекао: „Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро . . . јер му уста говоре оно што у срцу изобилује“. Тако је исто и са добром вести о Царству. Ученик чије је срце дотакнуто жели друге да поучава ида добровољно и редовно учествује у служби Богу. Затим следе предање Богу и крштење. Тај  процес постанка слугу Божјих непрестано се понавља као кружни ток, што се разазнаје и из Павловог савета упућеног Тимотеју: „То повери верним људима који ће, опет, бити одговарајуће оспособљени да друге поуче“ (Лука 6:45, НС; 2. Тимотеју 2:2, НС).

22. а) Због чега је Јехова створио организацију учитеља и јеванђелиста? б) Које се дело мора извршити још у будућности?

²² Данас, у 20. веку, има Јехова Бог широм света најбољу организацију школованих учитеља, јеванђелиста и слугу Божјих. Преко 2 600 000 учествује у завршном сведочанству које се даје пре него што дође крај овом злом поретку. Али ово велико мноштво, које стално расте, припрема се на још већи изазов — на школовање милијарде људи који ће васкрснути. Јеси ли спреман да учествујеш у тој дивној предности? Да ли је продуктивна сада твоја служба Богу? Молимо се да наша светлост светли на славу Богу док смо делотворни као слуге Божје (Матеј 5:16; Јован 5:28, 29).

Да ли можеш да се сетиш следећих мисли?

◻ Која је најделотворнија метода проповедања добре вести?

◻ На чему мора да се заснива наше поучавање? О којој се поруци ту ради?

◻ Које су особине неопходне да би нас људи слушали?

◻ Како је Исус допро до срца својих слушалаца?

◻ У ком погледу морамо да будемо опрезни када поучавамо друге?

[Питања за разматрање]

[Слика на 24. страни]

Јеховини сведоци проповедају свуда где има људи