Како постати делотворан слуга Божји?

„Зато вам шаљем Тимотеја . . . Он ће вас подсетити на моје методе у вези са Христом Исусом, управо како ја учим свуда, у свакој скупштини“ (1. Коринћанима 4:17, НС).

1, 2. Шта је један од предуслова, који мора постојати, да би кога привукла истина (Дела апостолска 8:12)?

 ПОСЛЕ изливања светог духа, о Духовима 33. н.е„ расла је хришћанска скупштина и брзо се ширила (Дела апостолска 2:40—42; 4:4; 6:7; 11:19—21). Шта је био кључ њеног успеха? Зашто су прихватили Христа и поруку о Божјем царству многи Јудејци, затим Самарићани и на крају пагани? (Дела апостолска 8:4—8; 10:44—48).

² Да би неко прихватио хришћанску добру вест, морају бити одређени предуслови. Први се састоји у томе да дотични цени незаслужену доброту коју је Бог указао човечанству тиме што је преузео иницијативу и послао свог Сина на Земљу да да откупну жртву. Један од писаца Библије, Јован, изразио се о томе овако: „По том се показала Божја љубав према нама, што је Бог послао свог јединорођеног Сина — да стекнемо живот преко њега. У овоме се састоји љубав: не да смо ми љубили Бога, него је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирења за наше грехе“ (1. Јованова 4:9, 10, НС).

3. Зашто је неопходно бити свестан својих духовних потреба?

³ Други важан предуслов јесте нечији исправан став према духовним вредностима. Исус је рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба пошто њима припада краљевство небеско. Срећни су гладни и жедни праведности, јер ће се они наситити“ (Матеј 5:3, 6, НС). Ко је самодовољан и правичан по властитом убеђењу обично није свестан својих духовних потреба и није отворен за истину. Када Јеховини сведоци дођу к таквој особи са поруком о Царству, обично она каже: „То ме не занима. Имам своју веру“. За духовне ствари неће имати времена ни особа која је потпуно обузета стицањем материјалних ствари (Матеј 6:33, 34; 7:7, 8; Лука 12:16—21).

4. Која ће се питања сада разматрати?

⁴ Како стоји ствар са онима који су свесни „својих духовних потреба“ и спремни да траже Бога и његово Царство? Како можемо наћи такве људе и по чему их можемо препознати? Можемо ли ми као слуге Божје речи да нешто предузмемо да би наша порука била разумљивија? Како можемо бити још делотворнији као слуге Божје?

Чије методе треба да применимо?

5. На шта је требало да подсети Тимотеј Коринћане по Павловим речима?

⁵ Када је апостол Павле писао своје прво писмо хришћанима у Коринту, саопштио им је да ће им послати Тимотеја који ће ’их подсетити на његове методе у вези са Христом Исусом’. Уместо „метода“, пише у неким преводима „путеви“, „правила владања“ или „начин живота“. Међутим, Грчко—енглески лексикон Новог завета од професора Тајера садржи следећи превод тог текста: „Методе којих се држим ја као Христов слуга и апостол при обављању своје службе“. Будући да Павле завршава ту реченицу речима „управо како ја учим свуда, у свакој скупштини“, разумно је закључити да се његове примедбе не односе само на његово лично владање као хришћанина него и на његову активну службу Богу (1. Коринћанима 4:17, НС).

6. Зашто је Исус служио делотворно Богу?

⁶ Исус није обављао своју службу Богу насумице. Проповедао је методично. Рецимо, своје апостоле и касније седамдесеторицу јеванђелиста  поучио је савесно како да проповедају делотворно. Дао им је пример тиме што је стално употребљавао поређења, питања и цитате из Светог писма. Још и данас најбоља је та метода (Лука 9:1—6; 10:1—11).

7. Како можемо пренети добру вест што је могуће већем броју људи?

⁷ Како можемо пренети добру вест што је могуће већем броју људи јер се ради о вечном животу или смрти при обављању хришћанске службе Богу? Да, како можемо бити ’чисти од крви свих људи’? Учествујући у свакој грани службе, где спада, како је апостол Павле изјавио, и служба Богу „од куће до куће“. У једном шпанском коментару на Дела апостолска 20:20 изјављено је: „То је метода проповедања коју је Павле применио у Ефесу“ (Дела апостолска 20:20—27).

Прва препрека

8, 9. а) Шта је често прва препрека у служби Богу? б) Зашто је могао Исус да говори слободно?

⁸ Често ми сами представљамо прву препреку коју морамо да премостимо у служби Богу. Неки се устручавају, сматрају да су неспособни и да нису довољно образовани за људе које сусрећу на вратима. Али, како је Исус мислио? Да ли је он похађао рабинску школу? Да ли је стекао више образовање? Како су реаговали његови земљаци када им је проповедао? Матеј нас извештава: „Откуда овоме ова мудрост и моћна дела?“ Тачно је да је Исус био савршен — био је Син Божји. Али његове методе биле су практичне за његове углавном „нешколоване“ ученике који су требали да га подражавају. Какву реакцију су изазвали код својих верских непријатеља? „Када видеше Петрову и Јованову слободу говора и приметише да су то неуки и обични људи, чудили су се. Почеше у њима препознавати оне који су били са Исусом“ (Матеј 13:54, НС; Дела апостолска 4:13, НС).

⁹ Али, одакле је Исус добио све то што је научавао? Зашто је био тако успешан у служби Богу? Да ли је, као данашњи проповедници на телевизији, претерано апеловао на осећања да би повукао са собом слушаоце. Не. Исус је био сам по себи једноставан и говорио језиком обичног народа. Био је свестан духовних потреба тих људи и, што је још најважније, знао је да има подршку свог Оца. То је дао јасно до знања када је, у синагоги свог родног града Назарета у Галилеји, саопштио да је задужен за службу Богу. Из свитка пророка Исаије прочитао је ове речи: „Дух Јеховин је на мени јер ме помазао да објавим добру вест сиромашнима, и послао да проповедам заробљенима слободу и слепима повратак вида, да отпустим сломљене, да проповедам Јеховину прихватљиву годину. . . . И поче им говорити: данас су се испуниле ове речи из Писма које сте управо чули“ (Лука 4:16—21, НС).

10, 11. а) Како би требало да мислимо о својој служби Богу? б) Шта каже Павле о томе?

¹⁰ И ми данас имамо исту подршку у својој служби Богу — Јехову Бога, Сувереног Господа универзума. Ми проповедамо његову поруку, његову мудрост. Ослањамо се на његову Реч и слободно је употребљавамо у разговору. Да ли треба онда да имамо комплексе када проповедамо, па чак и када разговарамо са образованијим и имућнијим особама од нас?

¹¹ Павле одговара: „Где је мудрац? где књижевник? где препирач овог поретка? Зар није Бог претворио мудрост овога света у лудост? . . . Гледајте, браћо, своје призвање: нема ту много позваних који су по телу мудри, нема много моћних, нити много од племенита рода; него је Бог изабрао оно што је лудо пред светом — да тиме посрами мудре, и што је слабо пред светом, то је Бог изабрао — да посрами јако; што је неплеменито и презира вредно у очима света — оно чега нема — изабрао је Бог да уништи оно што јесте, да се ни једно тело не хвали пред Богом“ (1. Коринћанима 1:18—29, НС).

12. Од чега зависи успех у нашој служби Богу (Јаков 4:8).

¹² Успех у служби Богу не зависи само од нашег образовања или порекла. Он потиче од саме поруке о Царству која погађа праву жицу у срцу особе која је свесна својих духовних потреба. Други важан фактор јесте Јеховина благонаклоност према тој особи јер је Исус рекао: „Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао“ (Јован 6:44, др Чарнић).

13. а) Како су реаговали Павле и Варнава на противљење? б) Како можемо имати увек радости у служби Богу?

¹³ Зато можемо, уздајући се у Јеховину подршку са уверењем да обављамо службу Богу, што су и Павле и Варнава чинили у првом веку. Када су они проповедали у Иконијуму, међу слушаоцима су настала потпуно различита мишљења услед њихове службе Богу и дошло је до извесног противљења. Да ли их је то навело да прекину? Извештај Лукин гласи: „Они пак  проведоше онде доста времена проповедајући слободно на основу овлашћења Јеховиног, који је сведочио за реч своје незаслужене доброте чинећи знаке и чуда преко њихових руку“. Ако и ми имамо позитиван став према људима на свом подручју, а остало препустимо Јехови, служба Богу неће нам представљати терет него сталну радост (Дела апостолска 14:1—3, НС; Јаков 1:2, 3).

Како реагују људи

14. Како су реаговали људи на Павлово проповедање?

¹⁴ Нити Исус, а ни Павле нису доживљавали стално позитивне реакције у служби проповедања. Како је реаговала јавност, рецимо, када је Павле проповедао у Атини? Извештај гласи: „А неки од епикурејских и стоичких филозофа почеше да се препиру са њим, па једни говораху: шта би хтео овај брбљивац да каже? а други: изгледа да проповеда туђе богове; јер је објављивао добру вест о Исусу и о васкрсењу. Затим га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: можемо ли да дознамо каква је то нова наука коју казујеш? Упућујеш на извесне ствари које су стране нашим ушима“ (Дела апостолска 17:18—20, НС).

15. Како реагују људи на нашу службу Богу? Али шта не треба да заборавимо?

¹⁵ Треба да нам буде јасно да наша порука и оно како је преносе средства јавног информисања и противници исто могу да звуче чудно јавности у наше време. Услед тога многи људи, на основу онога што су сазнали по чувењу, доносе пребрзе осуде и одбијају нас без да су нас саслушали. Други су пак, као они у Атини, спремни да се поближе информишу пре но што донесу одлуку. Наравно, премда су нас саслушали, још увек могу да се ругају нади о Царству као нечему невероватном. Али не заборавимо да они не одбацују нас него Христа и његову поруку (Дела апостолска 17:32—34; Матеј 12:30).

Од непознатих постају пријатељи

16. а) Како можда ми реагујемо када нас посете непознати људи? б) Шта треба да постигнемо уводним речима?

¹⁶ Како се осећаш када те посете непознати људи? Која ти питања пролећу кроз мозак? Можда: „Ко су ти људи? Шта желе? Хоће ли ми начинити неугодности?“ Зато треба на то да мислимо када стојимо као слуге Божје испред нечијих врата. У самим уводним речима треба да задовољимо власника стана у погледу тих питања. Али како? Које је уводне речи предложио Исус? Он је рекао: „Улазећи пак у кућу поздравите укућане. И ако кућа буде достојна, нека дође на њу мир који јој ви желите, а ако не буде достојна, мир ваш нека се врати к вама“ (Матеј 10:12, 13, НС).

17. Како можемо својим уводним речима да утичемо повољно на неку особу?

 ¹⁷ „Нека дође на њу мир који јој ви желите“. Шта то значи? Да ми у својој служби Богу желимо мир свакој особи и свакој кући. Зато треба да покажемо у својим речима да смо мирољубиве слуге Божје. Још и данас поздрављају Јевреји и муслимани следећим речима: „Мир нека је с вама“ или „Мир“ (на јеврејском „Шалом алеихем“ или „Шалом“ и на арапском: „Ассалам алаикум“ или „Салам“). Наравно да се наш начин поздрава разликује од земље до земље, зависно од обичаја који тамо владају. Али свуда ми имамо исти циљ — да на дотичног делујемо тако да хоће да саслуша поруку о Царству. Ако најпре кажеш како се зовеш и где станујеш, можда ће то већ помоћи. Тиме показујеш да ништа не кријеш. Свако може јасно да види шта намераваш и да си поштен. Тиме следиш савет Павлов: „Пазите да будете изнад сваке критике ваше понашање у јавности. Колико од вас зависи, живите у Миру са сваким“ (Римљанима 12:17, 18, Phillips).

18. Којем мерилу треба стално да удовољавамо у својој служби Богу?

¹⁸ Ми смо у центру пажње јавности било да се налазимо у служби Богу од куће до куће или на улици. Наши разговори и наше понашање треба да буду беспрекорни и не би требало да изазову саблазан. Али, иако треба благо и мирољубиво да износимо добру вест, не би требало да при томе делујемо као да се извињавамо. Ми се не стидимо што смо јавне Божје слуге (Марко 8:38).

19, 20. а) Како можемо да приступимо на улици особама које су суздржљиве? б) Зашто је Исус имао успех код неформалног сведочења?

¹⁹ У неким земљама су људи суздржљивији и конзервативнији него у другим. Неки су збуњени када им на улици приступи непозната особа са часописима у рукама. У том случају можемо да им приступимо на дискретнији начин. Тактички можемо да заподенемо разговор са особом која се не жури и затим јој на неусиљени начин покажемо библијску литературу.

²⁰ Исус је сигурно вешто проповедао у сличним ситуацијама. Пошто су Јудејци обично презирали Самарићане и жене, Исус је био веома тактичан када је приступио неморалној Самарићанки на Јаковљевом бунару. Његов разговор са том женом представља узор за неформално сведочење и сведочење на улици. Такође нам служи као добар пример како можемо да поучавамо на осећајан и изграђујући начин (Јован 4:5—30).

21. Који други важан фактор долази до изражаја у Павловој служби Богу?

²¹ Још један,важан фактор треба да узмемо у обзир када желимо да разговарамо о доброј вести о Царству. Павле је био мајстор у томе, Покушај да то установиш на основу његових уводних речи које су записане у Делима апостолским 13:16—20; 17:22 и 22:1—3. Запази да је у свакој прилици настојао да пронађе заједничку основу са својим слушаоцима. Ставио се у њихов положај и узео је у обзир њихово порекло. То је имало за последицу да су га слушали чак и када се нису са њим слагали. Тако  и наше уводне речи треба да садрже ноту људскости која нас повезује са саговорником. Можда си запазио да има децу. Ако си и ти родитељ, онда имате нешто заједничко на што можеш да укажеш љубазно. Имаш тему за разговор коју можеш да повежеш са поруком о Царству (Матеј 18:1—6).

22. На која питања треба сада одговорити?

²² Али сви ти предлози су само почетак. Који су даљи кораци неопходни да бисмо, на крају, помогли некоме да постане ученик? Шта морамо још предузети да бисмо помогли некоме да успостави однос са Богом преко Христа? Које особине ће учинити нашу слободу Богу још делотворнијом?

Како би одговорио?

◻ Који предуслови морају постојати да би неко прихватио поруку о Царству?

◻ Како можемо да превазиђемо стидљивост и збуњеност у служби Богу?

◻ Који циљ треба да имамо код уводних речи у служби проповедања?

◻ Од какве нам је помоћи Исусов и Павлов пример када приступамо људима?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Исус је показао својим ученицима делотворне методе за службу Богу

[Слика на 22. страни]

Која ти питања падају на памет када видиш неког странца пред твојим вратима?