Помажи својој деци да буду близу Бога

А нешто мање од хиљаду речи описују писци Библије првих тридесет година Исусовог живота. Али на десетине хиљада речи употребљавају када извештавају о последње три и по године. То је зато што је јавна служба Исуса Христа — не његово рођење, детињство и доба младости — главна тема јеванђеља. Па ипак, кратки осврти у Библији на Исусово детињство показују јасно да деца и омладинци могу да буду исто близу Бога.

Ако узмемо своју Библију и отворимо 2. главу јеванђеља по Луци, читамо како је дванаестогодишњи Исус седео у храму ’усред учитеља’ Божјег закона. Он их је ’слушао и питао’, а они су се чудили ’његовом разумевању и његовим одговорима’ (Лука 2:46, 47). Да, још читамо да је напредовао у мудрости и разумевању док је растао (Лука 2:40, 52).

Како можемо објаснити откуда Исусу та духовна настројеност? Бар донекле је то заслуга његових родитеља. Као Јевреји били су обавезни да следе Јеховин савет у одгајању деце. Божји пророк Мојсије је рекао: „Ријечи ове што ти их данас наређујем, нека ти се урежу у срце. Напомињи их својим синовима. Говори им о њима кад сједиш у својој кући и кад идеш путем; кад лијежеш и кад устајеш“ (5. Мојсијева 6:6, 7, СТ). Бог се, без сумње, побринуо да му Син дође у породицу која ће следити тај савет. Исто занимање за своју децу треба данас родитељи да покажу. Да ли помажеш својој деци да упознају Јехову и стекну жељу да му служе?

„Од најранијег детињства“

Поучавање о духовним стварима не можемо једноставно да одлажемо све док деца не буду старија. Тимотеј је, рецимо, прерастао у изванредног хришћанина. „Од најранијег детињства“ био је поучаван у Светом писму (2. Тимотеју 3:15). У складу са тиме, каткад можемо да видимо хришћанске мајке како гласно моле Јехову за благослов пре него што дају својој беби флашицу са храном, И није чудо да ти малишани ускоро кажу „Амин“ на крају тих молитви! То је први мали корак док им се помаже да развију цењење за све духовне и материјалне дарове које су примили од Бога.

 Код Мајкла и Сефоре (седам и осам година) примећени су резултати доброг поучавања од стране родитеља. Када су отишли са својим родитељима једном на излет, обоје су преузели иницијативу и молили Бога за вођство и заштиту. Када су стигли на циљ, деца нису заборавила да се захвале Јехови за то што су срећно стигли.

Кристијан и Ерик (три и шест година) отишли су са родитељима у парк. И како се то понекад дешава са децом — изненада су се, изгубили. А шта су ти малишани управо радили када су их, коначно, пронашли родитељи? Молили су се Јехови да им помогне!

У много чему можемо успешно да поучавамо децу док су још прилично мала. На једном конгресу Јеховиних сведока у Белгији доведи су на бину трогодишњег Гина и поставили га на високу столицу. Предавач га је замолио да пред слушаоцима каже имена свих 66 књига Библије. Да ли си у стању да их набројиш? Гино је био у стању! Он је даље напредовао захваљујући томе што су га родитељи поучавали, и данас служи као путујући надгледник Јеховиних сведока. Наравно да нису сва деца једнако способна да уче, али овај пример показује колико је корисно поучавање у духовним стварима.

Малој деци можемо да пренесемо чак и извесно разумевање библијских наука. Четворогодишњи Кај из Велике Кнежевине Луксембурга, који је ишао у обданиште, одбио је да се прикључи осталој деци у молитви. Када су га упитали зашто то одбија, одговорио је: „Ми не верујемо у троуглог бога“! Кајова представа о католичком троједном божанству није била, сигурно, сасвим исправна, али је била довољна за њега да зна да не треба да се моли таквом божанству (Марко 12:29).

Учинити Бога саставним делом живота

Деца имају понекад проблеме. Не треба да те проблеме задрже за себе, него треба да се повере родитељима. Али, родитељи треба децу да охрабре да ’баце своје бреме на Јехову’ (Псалам 55:22). Могу им помоћи да схвате да Јехова не презире њихове молбе, јер је Исус Христ, његов син, рекао: „Пустите дечицу да долазе к мени, не браните им“ (Марко 10:14, др Чарнић). Децу треба поучити да се моле Богу преко Исуса Христа (Јован 14:6).

Када деца науче да се на Јехову ослоне за помоћ и виде резултате тог њиховог ослањања, често се то значајно одражава на њихову веру. Млади човек који сада служи у једној подружници Удружења Куле стражаре, по имену Џеки када је имао 14 година, доживео је следеће искуство: „Те године је требало да се одржи наш покрајински састанак управо оног викенда пре завршних испита. Проблем је био у томе што нам је наставник дао тек у петак градиво за припремање. О томе сам поразговарао са родитељима и ми смо одлучили да ипак не би требало да пропустим конгресни програм, иако би ми тако преостало веома мало времена за учење (Јеврејима 10:24, 25). Молио сам се Јехови да ми помогне у мојим напорима да се припремим што боље за испите.

Дошао је понедељак ујутро и сви су учесници били веома нервозни јер смо имали први пут усмене испите. Још једном сам се помолио Јехови да буде уз мене. И што се догодило? Добио сам од свих ученика најбоље оцене из предмета који су били за тај дан. Један наставник из комисије постављао ми је још додатна питања и уз то приметио: ’Хоћу само да видим колико још зна’. Али ја сам био у стању да му одговорим на питања“.

Шта је научио Џеки из тог дивног исхода? „Осетивши Јеховину помоћ приближио сам му се још више. Научио сам да не треба да будемо ни за шта забринути, већ треба да се обраћамо Јехови Богу са сваком молитвом и молбом“ (Филипљанима 4:6, 7).

Да, важно је да помогнемо својој деци да „знају“ Јехову, тако да би га учинили саставним делом њиховог свакодневног живота. Зар неће бити за њих још већи подстрек да и даље верно служе Јехови када сами искусе да је Јехова уз њих него када само чују и читају о њему? Поучавати их у том правцу није, наравно, лако. Али деца не заборављају тако брзо одушевљење и савесност својих родитеља који им преносе духовно наслеђе — знање о Јехови. А ни Јехова неће заборавити такве савесне напоре (Јеврејима 6:10—12). Трудимо се ми, родитељи да помогнемо деци да постигну награду — „вечни живот“ — коју наш небески Отац ставља у изглед онима који њега знају и које он зна (Јован 17:3).