Врхунске тачке Библије (Јездра 1:1 — 10:44)

Јехова испуњава своја обећања

Слобода! Обнова! Како су те речи морале бити одушевљавајуће за јеврејске изгнанике у Вавилону! У складу с Божјим обећањем, Јевреји су се након седамдесетогодишњег ропства вратили у своју домовину (Јеремија 25:12; Исаија 44:28— 45:7). Осим тога, ствари узете из Јеховиног храма опет су враћене на њихово право место. Какве ли радости!

Библијска књига Јездре почиње управо тим узбудљивим догађајима. Написана у Јерусалиму по преписивачу Јездри око 460. године пре н. ере, обухвата некако седамдесет година од ослобођења Јевреја до завршетка другог храма и очишћења свештеничког сталежа (537 — око 467. пре н. ере). Нарочито је истакнут начин на који Јехова испуњава своја обећања. Књига такође садржи корисне поуке данашњим Јеховиним сведоцима.

Изгнаници ослобођени

Молимо прочитај Јездру 1:1—3:6. Јехова је навео персијског краља Кира да изда проглас: Храм у Јерусалиму ће бити поново изграђен и тамо ће бити обновљено обожавање Јехове! Сви Израелци могу у томе да суделују. Они који то желе, слободни су да се врате у своју домовину у циљу поновне изградње. Остали су били потстицани да дају свој добровољни прилог за тај подухват. Посуђе из поробљеног храма које је однео Навуходоносор у Вавилон, мора бити враћено. Под водством Зоровавела, скоро 50.000 њих је превалило пут од 1.000 миља (1.600 км) натраг у Јерусалим. Поново су саградили свети олтар и принели на њему жртве Јехови. Затим су крајем 537. пре н. ере прославили празник Сеница. Проречених седамдесет година пустошења завршило се тачно на време! (Јеремија 25:11; 29:10).

◆ 1:3—6 — Да ли су Израелци, који су остали у Вавилону, били неверни?

Не углавном, иако су материјализам и недостатак цењења могли бити разлози у неким случајевима. Киров проглас није захтевао да се сви врате, него је то била ствар добре воље. Околности као што су биле старост, немоћ или породичне обавезе, могле су некога спречити да крене на пут. Но они су зато дали подршку онима који су могли да се врате.

◆ 1:8 — Ко је био Сасавасар ?

Највероватније је то било службено халдејско дворско име дано Зоровавелу. (Упореди Данила 1:7). Шта се преписује Сасавасару, на другим се местима повезује са Зоровавелом (Јездра 5:16; Захарија 4:9). Обојица носе титулу „намјесника“ (Јездра 5:14; Агеј 2:21). И у Јестири 2:2 и 3:1, 2 се Зоровавел признаје за вођу ослобођених изгнаника; тако се с правом више не спомиње име Сасавасар.

◆ 2:61—63 — Шта су били Урим и Тумим?

Мислило се да су то била два света камена који су били коришћени када је био потребан одговор од Јехове на неко питање. Према јеврејској традицији нестали су када је разорен храм 607. пре н. ере. То је потврђено чињеницом да су они који су  потраживали права као потомци свештеника, били одстрањени из свештеничке службе, и узимања светих ствари за јело „док то није одредио свештеник с Уримом и Тумимом“. Но, не постоји запис о њиховој употреби ни тада ни било када касније.

Поука за нас: И међу данашњим Јеховиним сведоцима постоји ситуација слична ситуацији јеврејских изгнаника. Не могу сви ступити у пуновремену службу или оставити своје домове да би служили где је већа потреба. Ипак, они чине све што могу у унапређивању интереса чистог обожавања дајући добровољне прилоге и пружајући охрабрења онима који могу да служе у појачаној мери.

Отпор обнови

Читај 3:7—4:24. Јевреји повратници постављају с великом радошћу темељ Јеховином дому. Међутим, непријатељи годинама покушавају да обесхрабре градитеље храма. Коначно, уверивши краља да се опет гради један „побуњенички и зли град“, ти противници су зауставили радове краљевском наредбом. Забрана је трајала „до друге године краљевања Дарија, персијског краља“.

◆ 3:12 — Зашто су ти људи плакали?

Ти врло стари људи могли су да се сете како сјајно је по божанској одредби изгледао Соломунов храм. Оно што су сада могли да виде — био је само темељ — ништа у поређењу са пређашњим храмом. Вероватно су били потиштени, сумњајући да њихови напори могу повратити првобитну славу (Агеј 2:2, 3).

◆ 4:1—3 — Зашто је одбијена понуђена помоћ?

Ти нејевреји, доведени од асирског краља да населе земљу, нису били прави обожаватељи Бога (2. Царевима 17:33, 41). Прихватити њихову помоћ значило би учинити компромис у правом обожавању, а Јехова је посебно упозорио свој народ да се никада не меша с паганима (2. Мојсијева 20:5; 34:12). Осим тога, извештај назива те нејевреје „непријатељима“.

Поука за нас: Када смо суочени с непријатељством у Божјој служби, ми морамо опонашати поново насељене Јевреје који су се одмах сакупили у сврху обожавања као „један човек“. Поуздање у Јехову и стављање његовог обожавања на прво место јачало их је да доврше посао који им је био додељен (Јездра 3:1—12).

Храм је завршен

Читај 5:1—6:22. Подстакнута од пророка Агеја и Захарије, наставила се изградња с обновљеном ревношћу. Неспособни да то зауставе, непријатељи су се поново жалили. Краљ Дарије истражује и проналази Киров изворни проглас. Противницима није само наређено да „престану и одустану“, него им је заповеђено да материјално помажу! Уз стално храбрење Јеховиних пророка, храм је завршен 515. пре н. ере и свечано отворен. С радошћу је посвећен Богу чија су се обећања испунила.

◆ 5:5 — Зашто противници нису зауставили изградњу?

Јеховина будна заштита је била над његовим верним слугама (2. Дневника 16:9). Ојачани Божијим духом, старешине се нису дале заплашити. Позвали су се на давно заборављени Киров проглас. Пошто персијски закон није застаревао, непријатељи су се плашили да се супротставе краљевској објави (Данило 6:8, 15). Јеховино водство било је очигледно и дело је настављено.

◆ 6:21 — Ко се одвојио од „нечистоте народа“?

Могли су то бити проселити који су се вратили са Јеврејима, Самарићани који су се тада населили или чак Јевреји повратници који су били искварени паганским утицајима. (Упореди Јездра 9:1). Напредак чистог обожавања Јехове у Јерусалиму их је, чини се, потстакао да предузму потребне промене у свом животу.

Поука за нас: Он даје потребну оштроумност кад се суочимо с противницима (Псалам 32:8).

Јездра се враћа

Читај 7:1—8:36. Време пролази. Године 468. пре н. ере краљ Артаксеркс услишава Јездри „све његове молбе“, омогућујући му да пружи помоћ у Јерусалиму. Краљева наредба охрабрује све Јевреје који су такође желели да се врате, а краљ дарује сребро и злато да би осигурао све потребно за Јеховин дом. Јездра је опуномоћен да именује управитеље и судије који ће спроводити закон како Јеховин тако и краљев. С поверењем у Божју заштиту, Јездра се охрабрио и кренуо на опасан пут. Он није захтевао наоружану пратњу из страха да тиме не би одражавао недостатак вере у Јеховину способност заштите. Под божанском заштитом Јевреји су се сигурно вратили.

 ◆ 7:1, 7, 11 — Ко је био Артаксеркс?

Био је то персијски краљ Артаксеркс И (Лонгиманус Дугоруки). У својој двадесетој години владања одобрио је Немији повратак у Јерусалим и обнову градских зидина и врата (Немија 2:1—8). Стари историчари приписују том Артаксерксу углавном доброћудну и великодушну нарав. Ради свога великог даривања (доприноса) укључен је у Јездри 6:14 мећу оне чија су наређења допринела завршетку храма, иако је његова изградња завршена некако 47 године раније. Он се разликује од Артаксеркса који је зауставио дело обнове (Јездра 4:7—23). То је био Гаумата, који је владао осам месеци и то 522. пре н. ере. „Артаксеркс“ је очигледно било краљевско име или титула.

Поука за нас: Јездра је оставио диван пример данашњим Јеховиним слугама. Као вешт преписивач који је марљиво проучавао Божју реч, дао је сву част Богу и више је био заинтересован за Јеховину славу него за личну сигурност (Јездра 7:27, 28; 8:21—23).

Очишћена нација

Читај 9:1—10:44. Јездра је ускоро сазнао да се многи „нису одвојили од народа земаљских с обзиром на њихове одмерене ствари“. Јевреји су се, укључујући свештенике и Левите, женили с паганским Хананејкама. Јездра је запањен. Он молећи ставља ствар пред Јехову, покајнички признавајући грехе народа. Под његовим водством људи се кају и одлучују да отпусте жене туђинке. Нечистоћа је одстрањена у року три месеца.

◆ 9:2 — Зашто је таква женидба била грех?

Она је постала претња обнови чистог обожавања (5. Мојсијева 7:3, 4). То су биле неверне идолопоклоничке жене. Женидба с њима могла би коначно довести до стапања с околним паганским народима и чисто обожавање би могло нестати са Земље.

◆ 10:3, 44 — Зашто су чак и деца отерана?

Деца обично требају своје мајке. Осим тога, кроз утицај деце могле су се отеране мајке током времена вратити. Чисто обожавање Јехове морало је бити на првом месту.

Поука за нас: Као верни Јевреји Јездриног времена и Јеховини сведоци се држе Јеховиних мерила за брак. Они схватају да се морају женити „само у Господину“ (1. Коринћанима 7:39).

Јехова је одржао своје обећање о обнови правог обожавања у старом Јерусалиму. Он ће исто тако испунити своје обећање да ће се чисто обожавање вршити по целој земљи (Авакум 2:14). Хоћеш ли и ти бити мећу његовим обожаватељима када велики Управитељ обећања успостави мир и срећу на овој Земљи? (Псалам 37:10, 11; Откривење 21:3, 4).