Божје слуге доказују своју способност

„А ко је за све ово довољно способан?“ (2. КОРИНЋАНИМА 2:16, НС)

1. Које озбиљно питање се може поставити у данашњем, на религиозном пољу подељеном свету?

 У ДАНАШЊЕМ, на религиозном пољу подељеном свету, са свом озбиљношћу може се поставити следеће питање: Ко има право да буде Божји слуга? Слично је питао и апостол Павле: „А ко је за све ово довољно способан?“ Изазвани, Павле и његови сарадници су могли рећи: „Ми смо!“ (2. Коринћанима 2:16, 17, НС). Али данас, ко има тврду основу, право и храброст да одговори „ми смо“?

2. Шта је суштина Павлових речи из 2. Коринћанима 2:14—17?

² Пре него што одговоримо на то питање, размислимо о Павловим речима хришћанима у Коринту: „Хвала Богу, који нас увијек у Кристу води у побједоносном слављу и који по нама шири на сваком мјесту мирис своје спознаје! Ми смо Богу угодан Кристов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају; једнима мирис што од смрти води у смрт а другима мирис што од живота води у живот. А тко је за ово све способан? Ми, уистину, нисмо као они многи који тргују речју Божјом“ (2. Коринћанима 2:14—17, СТ). Види Кулу стражару од 1. 3. 1944. стр. 133—4 (англ.).

3. а) Како бисмо морали да реагујемо при помисли на трговање Речју Божјом за себичну добит? б) Шта је Павле радио да не би био на терету оних којима је проповедао?

³ Трговати речју Божјом због себичне добити — каква одвратна мисао! Павле није тражио материјалну добит од проповедања те Речи да би могао да живи лагодним животом, коначно оде у пензију и остатак овог живота проведе у миру. Био је спреман да се бави израђивањем шатора као споредним занимањем, да би се могао издржавати и помагати својим друговима у Јеховиној служби (Дела апостолска 18:1—4). Павле није био на терет онима којима је проповедао добру вест. Зато је могао да пита хришћане у Коринту: „Да ли сам учинио грех понижавајући самога себе да се ви узвисите, јер сам био спреман да вам бадава објавим Божју добру вест?“ (2. Коринћанима 11:7, НС). Одговор на то питање је свакако требао да буде НЕ!

4. Како Јеховини сведоци опонашају Павлов пример у вези Божје речи?

⁴ Данас Јеховини сведоци опонашају апостолов добар пример и не тргују Божјом речју која је од непроценљиве вредности, него се труде да би она била свима доступна. Они не тргују са таквим светим стварима. Зато они немају плаћено свештенство, њихови јавни говорници не наплаћују говоре и на њиховим састанцима се никада не сакупљају прилози. Ако неко жели да да прилог за унапређење дела, може да убаци било коју своту, чак и удовичине „две лепте“, у кутију за добровољне прилоге која се налази у сали за састанке или на другим местима (Лука 21:1—4). Ти добровољни прилози се користе за покриће трошкова а не за богаћење било којег појединца. Чак и приватни станови се бесплатно нуде за састанке Јеховиних сведока (Филемону 1, 2).

„Довољно сам способан“

5. Ко оспособљава Јеховине сведоке за свету службу?

⁵ Али, ко данас оспособљава Јеховине сведоке да следе такав пример из Писма упркос сталном противљењу? Част за то не припада ником другом осим Оном који је у довољној мери оспособио Павла и његове другове за свету службу. Обрати пажњу на чистоћу Павлових потицаја, за разлику од мотива трговаца религијом, која се види из његовог објашњења: „Као потакнути искреношћу, као од Бога послани пред Богом говоримо у Кристу“ (2. Коринћанима 2:17, СТ). На тај начин говоре данас и Јеховини сведоци. Међутим, да ли нам је као слугама потребна препорука? Да ли је потребно да објављујемо писма у којима нас други препоручују?

6. а) Зашто свештенство хришћанства мисли да је оно ,,довољно оспособљено“? б) Али, која је основа потребне оспособљености за праву хришћанску службу?

⁶ Павле је порицао да је он сам развио своју способност за службу. Рекао је: „Наша одговарајућа оспособљеност долази од  Бога који нас је оспособио за слуге новог савеза“ (2. Коринћанима 3:4—6, НС). За разлику од Павла, свештенство хришћанства тврди да је оно „довољно способно“ зато јер су они завршили теолошке школе. Зато онима који нису завршили такве школе оспоравају њихову способност и овлашћење за поучавање. Павла није специјално школовање у јудаизму оспособило за хришћанску службу повезану са новим савезом. Нити је Исус установио било какву теолошку школу за његових дванаест апостола или за било кога другог. Исто тако и данас, одговарајућа оспособљеност за хришћанску службу мора долазити од Јехове, најбољег учитеља. Наравно, такав слуга мора за то имати и непобитне доказе.

„Ко те је овластио?“

7. Како су се верске вође разликовале од Никодима у вези њиховог гледишта у погледу Исусовог овлашћења?

⁷ Верске воће су оспоравале чак и право Божјег сина да проповеда добру вест и прави чуда. У храму, ’приступише му, док је учио, главари свештенички и народне старешине говорећи: ’Каквом влашћу то чиниш? Ко те овластио?„’ (Матеј 21:23, НС) Одбили су да донесу закључак до којег је дошао Никодим, јеврејски владар, кад је рекао Исусу: „Рави, знамо да си учитељ који долази од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није са њим“ (Јован 3:1, 2, НС).

8. Како су јеврејске вође, после више од три године Исусове службе, реаговале на доказе о његовој личности и праву да служи?

⁸ Исус би могао рећи својим изазивачима: ’Нека моја дела говоре сама за себе!’ После више од три године његовог јавног рада, свештенички главари и народне старешине су располагали са много чињеница на основу којих су могли да донесу исправан закључак о његовој личности и праву да чини чуда и поучава истину о Божјем царству. Једноставно су били превише тврдоглави да прихвате ове доказе које је Јехова обезбеђивао са циљем да докаже да је Исус био обећани Месија.

9, 10. а) Зашто Јеховине сведоке не сме изненадити да се данас оспорава њихова способност као Божјих слугу? б) Како је Исус поступио према верским вођама које су оспоравале његово право службе и какав је био резултат?

⁹ Имајући у виду оно што се дешавало на Исусовом примеру, Јеховини сведоци нису изненађени што религиозне вође данас доводе у питање њихову способност овлашћених слугу његовог Оца. Пошто су они који су оспоравали Исусово овлашћење игнорисали његова многа чудесна дела, он је покренуо питање које их је погодило. Његови савремени ученици могу урадити исто када неко намерно неће да сагледа дела ових ученика.

¹⁰ Када су свештенички главари и старешине питали Исуса ко га овластио, није поставио неко абстрактно (тешко разумљиво) питање, него је рекао: „И ја ћу вас нешто упитати. Ако ми то кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним: Откуда је било Јованово крштење? Са неба или од људи?„ У извештају пише даље: „А они почеше умовати, говорећи један другом: ’Ако кажемо — са неба, рећи ће нам: Зашто му онда нисте веровали? А ако кажемо — од људи, бојимо се народа јер ови сматрају Јована пророком. Зато одговорише Исусу и рекоше: Не знамо.’ Рече и он њима: ’Ни ја вам нећу казати каквом влашћу ово чиним’“ (Матеј 21:23—27, НС). Јеховини сведоци данас могу помоћу Писма постављати питања свештенству на начин који има сличан учинак. a

11. Шта је Јеховин народ радио пре 1914. и како су њихови критичари били ућуткани?

¹¹ Од 1876. године даље, Јеховини сведоци су обавештавали свет, а нарочито његов хришћански део, да ће се времена незнабожаца  завршити у јесен 1914. године (Лука 21:24). Свештенство није могло а да не примети ово уводно деловање од скоро 40 година — деловање које одговара деловању Јована Крститеља. Ти свештеници су нестрпљиво чекали да се баце на уредника овог часописа ако би 1914. година прошла без неких значајнијих догађаја на које је упозоравао. Међутим, како су само били ућуткани када је 28. јула 1914. мир био пољуљан наступом Првог светског рата!

12. Какве потешкоће су биле за време и после Првог светског рата?

¹² Ратно разарање и регрутација многих људи из пољопривреде довели су до несташице хране. Земљотреси су на различитим подручјима нанели много штете и патње. 1915. године, због земљотреса у Авецану у Италији погинуло је 29 970 људи, а огроман земљотрес 1920. однео је 200.000 људских живота у кинеској области Кансу. 1923. године више од 140 000 особа умрло је због земљотреса у Јапану. Одмах након рата стигла је Шпанска грозница која је у једној години захтевала више жртава него све четири године рата. Не смемо мимоићи ни прогонства Јеховиних слугу за време тог првог светског сукоба, која су достигла врхунац неправедним осуђивањем председника и секретара односно благајника Удружења Куле стражаре и шест њихових сарадника на шест месеци затвора.

13. Шта су Јеховини сведоци питали свештенство хришћанства и шта би ови критичари морали да признају ако би одговорили искрено?

¹³ Све од завршетка Првог светског рата Јеховини сведоци питају свештенство хришћанства: ’Да ли катастрофални догађаји који од 1914. погађају Земљу представљају испуњење Исусовог пророчанства из Матеја 24:3—13?’ Ако би они искрено рекли ДА, онда би морали признати да је 1914, Исус Христ дошао у своје небеско Краљевство. Наравно, пошто је Исус рекао да га ’свет више неће видети’ и да је он сада бесмртна духовна особа, његов „долазак“ или „присутност“ је невидљива (Јован 14:19; Матеј 24:3; 1. Петрова 3:18). Али, такво признање би свештенство спречило да заступа гледиште да су догађаји 1914—1918. само обичан сукоб међу народима у точку историје.

14. а) Ако би религиозне вође признале оно што је право, у чему би морале да учествују? б) Какве замени за Царство би морали да се одрекну, али, чији пут су изабрали?

¹⁴ Чак и више, ако би свештенство хришћанства признало да догађаји од 1914—1918. означавају почетак краја старог састава ствари, онда би морали да признају и остале карактеристике „знака“ Исусове „присутности“и морали би учествовати у испуњењу његових речи: „Ова добра вест о царству проповедаће се по целој настањеној Земљи за сведочанство свим народима“ (Матеј 24:14, НС). То би значило проповедање не еванђеља којег проповедају већ вековима, него проповедање добре вести о Царству успостављеном на небесима 1914. године, на завршетку времена незнабожаца. Морали би порећи да је Лига народа „политички израз Божјег царства на Земљи“ и гледати на њу као на њеног наследника, Осмог библијског краља, ’грозу пустоши, гдје стоји на светом мјесту’ (Матеј 24:15, СТ). Али, све до 1985, свештенство хришћанства одбија да Лигу народа и Осмог библијског краља означи као „грозну пустош“.

15. Каква будућност чека свештенство, а шта раде Јеховини сведоци?

¹⁵ Тако свештенство хришћанства одбија да заузме став у прилог Јеховиног краљевства по  Исусу Христу. Пошто га не подупиру, биће уништени у долазећој „великој невољи“. За разлику од њих, Јеховини сведоци су напустили Вавилон велики, светско царство криве религије, и објављују вест о Царству у 203 земље. Ово дело без премца је истакнута карактеристика „знака“ који доказује да је 1914. године Исус био устоличен да као небески Краљ влада посред непријатеља (Матеј 24:3, 14, 21; Псалам 110:1, 2, Откривење 18:1—5).

Да ли су поребне препоруке?

16. Каква питања се постављају у вези препоруке и шта је Павле морао рећи о томе?

¹⁶ Да ли сами себе без основе препоручујемо као помазани Јеховини сведоци? Или, вештим маневрима испослујемо препоруку као Исусове „друге овце“? (Јован 10:16) Павле није тако радио, него је могао да каже Коринћанима који су кроз његов неуморан рад постали хришћани: „Почињемо ли опет да препоручујемо сами себе? Или су нам потребне — као некима — писмене препоруке за вас или од нас? Ви сте наше писмо, написано у нашим срцима, које познају и читају сви људи, јер се на вама очитује да сте Христово писмо, састављено нашом службом, које није написано мастилом, него духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца“ (2. Коринћанима 3:1—3, др Чарнић).

17. Зашто можемо рећи да је Павле био довољно оспособљен за службу и шта у вези тога можемо рећи о Јеховиним сведоцима?

¹⁷ Уз помоћ Јеховиног духа, Павле је написао неколико књига Библије и многе људе преобратио у хришћанство. Тако је неоспорно доказао да је био довољно способан за хришћанску службу. У савременој паралели, а нарочито од почетка излажења овог часописа 1879. године, помазани остатак Христових ученика је, иако нису инспирисани као Павле, издао много библијске литературе. Од 1920. године објавили су на хиљаде милиона књига, брошура, часописа и трактата у многим језицима. Ова литература је била подељена за ниску цену,, а много је било остављено сиромашнима и бесплатно. Удружење Куле страже је организовало и бесплатне библијске течајеве и послало мисионаре на необрађене терене широм света. Десетине хиљада су угодно реаговале на вест посредовану путем штампе или усмено, и крштењем симболизовали своје предање Богу Јехови, а нарочито од 1935. године кад је први пут било објашњено да се једно неограничено „велико мноштво“ Исусових „других оваца“ може радовати вечном животу у обновљеном рају на Земљи (Откривење 7:9— —17; Лука 23:43).

18. Ако помазани остатак буде изазван да докаже своје квалификације за Божјег слугу, шта може показати?

¹⁸ Према томе, шта ако свештенство позове помазани остатак да покаже дипломе теолошких факултета? Па, ове Јеховине слуге им могу дати много значајније доказе! Могу показати на преко два и по милиона „других оваца“ широм света и могу рећи: ’То је наша препорука!’ Они се могу Павловим речима обратити „великом мноштву“: „Ви сте наше писмо, написано у нашим срцима, које познају и читају сви људи“ (2. Коринћанима 3:2, др Чарнић). Нека свештенство хришћанства прочита то живо писмо састављено од преданих, крштених хришћана који служе Богу Јехови ноћ и дан у његовом храму и који помажу код ’проповедања ове добре вести о царству по целој настањеној Земљи за сведочанство свим народима’ (Матеј 24:14, НС). Као помазни остатак, и они доказују да су довољно способни за хришћанску службу.

19. Каква јединствена писмена препорука ће бити сачувана за време Армагедона?

¹⁹ Ова јединствена писмена препорука неће бити избрисана у долазећем „боју на велики дан Бога Свемогућег“ код симболичког места званог Армагедон (Откривење 16:14—16, НС). Уместо тога, Свемогући Бог ће је сачувати да је покаже после Армагедона у саставу ствари под Краљем Христом. Какво снажно писмо ће то „велико мноштво“ бити милијардама умрлих које ће Бог Јехова по Христу васкрснути из гробова широм Земље! Зато, пиши даље, ти помазани остатку! Помажи му даље, ти „велико мноштво других оваца“ Доброг пастира!

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Како Јеховини сведоци опонашају Павла у томе да не тргују са Речју Божјом?

◻ Шта је мерило способности за хришћанску службу?

◻ Ако би религиозне вође признале оно што је право, у чему би морале да учествују?

◻ Какву писмену препоруку може да покаже помазани остатак као доказ да су довољно способне слуге?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Исус је поучавао своје ученике да буду слуге, међутим, он није установио никакву теолошку школу

[Слика на 17. страни]

Јеховини сведоци, као оспособљене слуге, проповедају добру вест о успостављеном царству. чиниш ли и ти тако?