Веровање у Бога — да ли је довољно?

„ДА ли верујете у бога или у неко универзално духовно биће?“ питао је познати истраживач јавног мњења Џорџ Галуп млађи. Неки ће се изненадити кад сазнају да је 95 посто одраслих упитаних (преко 30 година) и омладинаца одговорило са да! Али, у којој мери утиче вера на начин поступања тих људи? Очигледно не превише, јер Џорџ Галуп извештава да је на питање колики је утицај њиховог религионзног уверења на њихове мисли и поступке, само 26 посто младих одговорило:

„Велики утицај“ a (Трагања за вером Америке од Џорџа Галупа мл. и Давида Полинга.)

Очигледно није довољно само веровати у Бога. Ученик Јаков је писао: „Ти верујеш да има само један Бог. Добро чиниш. И ђавли то вјерују и дршћу. . . Вјера без дјела је беокорисна“ (Јаков 2:19, 20, СТ). Стога налазимо у Библији извештаје о особама које су чиниле много више него што су само веровале. На пример, Енох је „стално ходао с правим Богом“ (1. Мојсијева 5:24, НС). Између Еноха и Бога развио се блиски однос какав постоји између особа које иду заједничким путем. Али, зашто је Енох успоставио тако јединствен однос с Богом? Између осталог зато јер се Енох, који је живео у религиозно изопаченом свету, у којем су ’безбожна дела’ била свакодневна појава, упркос свему није дао одвратити с правог животног пута. Он је храбро и одважно указивао на зле путеве својих савременика, пророкујући: „Гле, Јехова долази са својим светим миријадама да суди свима, да докаже безбожницима сва њихова дела почињена на безбожан начин и све саблажњиве ствари које су безбожни грешници говорили против њега“ (Јуда 14, 15, НС).

Пошто је ходао с Богом, Енох се нашао у великој опасности. Непријатељи су због тога намеравали да га убију и да на тај начин учине крај пророчанствима, неугодним по њих. Али, тада се умешао Бог с којим је Енох ходао. У Библији читамо: „Вером је Енох удаљен да не види смрти и није га се могло нигде наћи, јер га је Бог удаљио.“ Да, „Бог га је удаљио“ на тај начин што је умро, сачувавши га од насилне смрти коју би проузроковали његови непријатељи (Јеврејима 11:5, 13, НС; 1. Мојсијева 5:24; упореди Јован 3:13).

И Ноје је био човек који је „ходао с правим Богом“. Као Енох, Ноје је био „човјек праведан и непорочан у свом времену“ (1. Мојсијева 6:9, СТ). Био је такав упркос чињеници да је у његово време био уобичајен необуздан начин поступања и да је превладавало насиље. Али, Ноје је увек показивао страх пред Богом, наступајући као „проповедник правде“. Стога је Бог сачувао њега и његову породицу кад је уништио потопом ондашњи свет (2. Петрова 2:5; Јеврејима 11:7; 1. Мојсијева 6:5, 11).

Да ли упућује Бог још увек позив да ходамо с њим? Да, сигурно! Апостол Павле је рекао да Бог „доиста није далеко ни од Једнога од нас“, ако га „тражимо не би ли га можда напипали и нашли“ (Дела апостолска 7:27). Али, како то можемо постићи? И шта је потребно да бисмо заиста ходали с Богом?

[Фуснота]