И ти можеш ходати с Богом

„ИДУ ли двојица заједно да се не договоре?“ питао је пророк Амос (Амос 3:3, СТ). Да ли је уопште могуће „договорити“ се с Богом, да бисмо ходали с њим?

Да, Бог чак предузима иницијативу, позива нас да будемо његови пријатељи. Али он нас ни у ком случају не присиљава на пријатељство, него нас напротив привлачи својим величанственим особинама. Већ стварство само по себи пружа обиље доказа за Божју доброту: „Уистину, његова се невидљива својства, његова вјечна моћ и божанство, проматрана по његовим дјелима, опажају од постанка свијета“ (Римљанима 1:20, СТ). Апостол Павле је такође рекао према Делима апостолским 14:17: „(Бог) није никад престајао давати свједочанство... дајући вам с неба кишна и плодоносна времена и засићујући срца ваша јелом и весељем“ (СТ).

Стога су мужеви, као што су Енох и Ноје, спремно прихватили понуду да склопе пријатељство с њим. Они су схватили да је Бог ’достојан да прими славу и част’ (Откривење 4:11). Стога су одмах реаговали на Божји позив и приближили му се кроз молитву. „А без вјере немогуће му је угодити“, рекао је Павле, „јер онај који жели приступити Богу мора вјеровати да постоји Бог и да награђује оне који га траже“ (Јеврејима  11:6, СТ). Дакле, ако желиш успоставити однос с Богом и ти можеш учинити ,,договор“ с њим. Псалмиста је објаснио: „Сретан је онај кога ти (Боже) изабиреш и примаш“ (Псалам 65:4, СТ).

Пошто је Бог поставио услове које треба испунити да би се могло склопити пријатељство с њим, потребно је проучавати његову Реч, Библију, како бисмо утврдили шта је „добра, угодна и савршена воља Божја“ (Римљанима 12:2, НС). „Па како бих могао (разумети пророчанство Исаије) ако ме ко не упути?“ упитао је један човек, који је у библијска времена озбиљно тражио Бога. Можда је и с тобом тако. Бог се свакако побринуо да том човеку приступи ученик по имену Филип и тај му је објаснио пророчанство (Дела апостолска 8:30—35). Је ли Бог данас мање заинтересован за људе који га траже? Већ сама чињеница да имаш прилику да читаш овај часопис који објашњава Библију, доказ је Божјег интересовања за тебе! Зар не би стога било мудро да дозволиш онима који су ти уручили овај часопис, да ти помогну да више сазнаш о Богу?

Видети Невидљивога

Што будеш више умножавао своје сазнање о Богу, он ће све више постајати за тебе стварност. Убрзо ћеш разумети да он нипошто није безимена сила, него шта више особа која има своје име. У Библији читамо у Псалму 83:13: „Нека спознају да си ти, чије је име Јехова, ти једини, највиши над свом Земљом“ (НС). Као особа, Јехова има својства, склоности и несклоности — он чак показује осећаје. (Упореди 2. Мојсијева 34:6, 7; Псалам 78:40.)

Бог је такође утврдио поуздана морална мерила. На пример, у Причама Соломуновим 3:32 читамо: „Јер су мрски Јехови покварењаци, а присан је са честитима“ (НС). Један од тих честитих је био и Јосиф. Библија нас извештава да је жена Јосифовог египатског господара Петефрија, стално позивала Јосифа да ступи с њом у недозвољене полне односе. Али, он је то одбио речима: „Како бих ја могао учинити тако велику опачину и сагријешити против Бога?“ (1. Мојсијева 39:9, СТ)

За Јосифа је Јехова био стварност. Он је имао здрав страх пред њим, па је поступао тако као да се налази дословно у његовој присутности. Био је сличан псалмисти који је рекао: „Јехову имам увек пред собом. Јер ми је здесна нећу посрнути“ (Псалам 16:8, НС; упореди Приче Соломунове 3:5, 6). Мојсије је имао сличну веру. Остао је постојан као да види невидљивог“ (Јеврејима 11:27, НС).

Дакле, ходати с Богом значи више него само усвајање знања. То значи полазити животним путем који је у складу с Божјом откривеном вољом и његовом намером. Апостол Павле је с тим у вези рекао: „Према томе, било да једете, било да пијете, било да што друго чинити, све чините на славу Божју“ (1. Коринћанима 10:31, СТ).

Од велике је користи ходати с Богом

„Ауторитети на подручју медицине и здравља потврђују да је ходање врло корисно  због покретања мишића и трошења енергије“, писали су Арон Сасман и Рут Гуд у својој књизи Чудо ходања. Наведеним предностима припада стална телесна тежина, бољи сан и опуштање, као и спречавање срчаних болести. Дакле, ако дословно ходање има такве добре резултате, тада можемо сигурно очекивати још веће предности ходања с Богом у преносном смислу.

Али, не треба у том погледу очекивати нека необична емоционална искуства. Ако се ’приближавамо Богу’ тиме да се молимо и поступамо по вери, моћи ћемо се радовати „миру Божјем који надилази сваку мисао“ (Јаков 4:8; Филипљанима 4:6, 7, НС). Нека за пример тога послужи искуство једне жене, која се често налазила у депресивном стању, ради чега је уживала алкохол у великим количинама и стално узимала лекове. Тражећи помоћ, обраћала се безбројним сектама хришћанства. Тако је и почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Рекла је: „Сви моји ранији покушаји да се ослободим депресија, били су безуспешни. Тек пошто сам разумела у чему се састоји Јеховина намера, мој је живот добио прави смисао.“ Да, кад неко почне да ’хода с Богом’ он креће путем, који ће му сигурно бити од користи, како у духовном тако и у емоционалном погледу. (Упореди Исаија 30:21.)

На једну другу предност указала је једна разумна жена која се звала Авигеја. Рекла је краљу Давиду: „И да устане човјек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мојега бити везана у свежњу живих код Јехове Бога твојега.“ Замисли то! Када би краљ Давид био угрожен од стране својих непријатеља, његов би живот под Јеховином заштитом био налик драгоценом предмету, који је због сигурнијег очувања брижљиво запакован. То, додуше, не значи да ће Божје слуге бити увек дословно заштићене, али Бог ће сигурно штитити вечне интересе оних који данас ходају с њим (1. Самуилова 25:29; упореди Псалам 116:15).

Ако ходамо с Богом то. не значи да нећемо имати више ниједан од проблема уобичајених у свету и да ћемо као хришћани бити ослобођени свих ствари. Соломун је приметио да „вријеме и непредвиђени догађаји погађају све људе“ (Проповедник 9:11, СТ). Апостол Павле је на пример имао ’трн у телу’, можда неку физичку болест, која му је задавала пуно бриге (2. Коринћанима 12:7; Галатима 4:13—15). И његов друг Тимотеј је трпео од „честих слабости“ (1. Тимотеју 5:23). Исто су тако хришћани и данас често изложени болестима, каткада се чак осећају обесхрабрени и поражени.

Осим тога, Јехова допушта понекад да будемо прочишћени кроз пролазне кушње, као  што је допустио да Јосиф буде бачен у затвор (Псалам 105: 17—19). Догоди се чак да неко умре пре времена од насилне руке прогонитеља, што се на пример догодило у случају Стефана (Дела апостолска 7:57—60). Али, Божји пријатељи не смеју никада имати осећај да су остављени на цедилу. (Упореди 2. Коринћанима 4:8, 9) „Уистину, Бог није неправедан да заборави оно што сте учинили, љубав коју исказасте према њему“ (Јеврејима 6:10, СТ). Једна хришћанка која је недужна провела многе године у затвору, рекла је: „Чврсто сам уверена да нико ко је показујући ревност верно устрајао у Јеховиној служби, неће бити разочаран. Ја сам се целим срцем уздала у Јехову и у његово обећање: ’Нипошто те нећу оставити на цедилу, нити ћу те било како напустити’“ (Јеврејима 13:5, НС).

Помоћ да наставимо са борбом

Сигурно није увек лако настављати с верном службом. Сотона и његове зле духовне силе желе да нас оборе (Ефесцима 6:12). Осим тога, суочени смо са садашњим злим саставом ствари и његовим привлачностима. У првом веку, дозволио је на пример хришћанин по имену Дима да се наведе да љуби „садашњи састав ствари“ (2. Тимотеју 4:10). И на крају, морамо се борити са својим телом, с његовим нагињањем на зло (Римљанима 7:21—23). Ми морамо водити сталну борбу против тих утицаја, ако желимо и даље ’да ходамо с Богом’.

Но, Бог нам је ставио на располагање три моћна оруђа, која нам помажу у томе. 1) Своју Реч, Библију, која пружа потребно водство (Псалам 119:105). 2) Своју видљиву организацију, хришћанску скупштину, која је одговорна за Божји програм духовног прехрањивања (Матеј 24:45—47; Ефесцима 4:11—16). Удружење Куле стражаре тесно сарађује с том организацијом. 3) Свој свети дух, који добијамо кроз молитву, кроз проучавање Библије и дружећи се с његовим народом. Занемаривати било коју од тих припрема, била би велика грешка. Пророк Михеј нас је упозорио да ’ходамо смјерно с Богом нашим’ (Михеј 6:8). То значи бити свестан својих граница и у потпуности се уздати у Бога.

Ако ходамо с Богом слични смо малој девојчици која у време јаке олује иде с оцем, држећи га за руку. Ако би пустила његову руку или се одлучила да иде својим путем, убрзо би се изгубила. Но, док се чврсто држи уз оца може сигурно и с поверењем ићи даље. И ми се морамо тесно држати Божјег водства, које нам он пружа кроз своју Реч и своју организацију. Независност би сигурно довела до тога да се безнадежно изгубимо. Међутим, ако ходамо смерно с Богом, проћи ћемо сигурно кроз предстојећу буру од Армагедона и учи у обећано ново уређење. А тамо ће бол и смрт припадати прошлости (Откривење 16:16; 21:3, 4; 2. Петрова 3:13).Хоћеш ли стога прихватити љубазни Божји позив да ходаш с њиме?

[Слика на 5. страни]

Божја реч, дух и организација помажу наставити ’ходати с Богом’