Слуге царства су изазване

„Па шта је Аполо? А шта је Павле? Слуге које вас приведоше к вери.“ (1. КОРИНЋАНИМА 3:5, НС)

1. а) Шта се данас на религиозном подручју доводи у питање и зашто? б) Које царство те угрожено и шта ће му се десити?

 АУТОРИТЕТ слугу религије је данас изазван. То све више и више долази до изражаја јер се политички елементи овога света окрећу против религије, укључујући и „хришћанске“ религије, на које гледају као

на организације за стицање богатства на непоштен начин. Чак су и дипломирани студенти верских семинара са резервом прихваћени као овлашћене слуге и забрањени су у антирелигиозно усмереним државама. Да,светско царство криве религије доживљава напад који прети да се прошири по целом свету, што ће имати за последицу његово уништење.

2. Што се религије тиче, шта ће остати а шта не?

² Ипак, нерелигиозност неће још дуго доминирати Земљом, него ће ,на њој остати оправдани Створитељ свемира! Да, остаће и права религија бесмртног Свевишњег Бога! Због тога, управо сада, они који примењују право обожавање Бога живе на Земљи и активни су. Следећа, већ вековима стара изјава је истинита и данас: „Његова се невидљива својства, његова вјечна моћ и божанство, проматрана по њиховим дјелима, опажају од постанка свијета. Тако немају исприке“ (Римљанима 1:20, СТ).

3, 4. а) Како се може доказати да Јехова има своје слуге на Земљи? б) Како знамо да ће религиозне слуге Вавилона великог ускоро остати без службе?

³ У време кад су ове речи биле записане у првом веку наше ере, Бог Јехова је имао своје слуге на Земљи. Зато је апостол Павле могао да пише: „Па што је Аполон? Што ли је Павао? Слуге које су вас привеле к вјери, а сваки је од њих слуга онако како му је Господин дао. Ја сам посадио, Аполон је залио, али је Бог чинио да расте“ (1. Коринћанима 3:5—9, СТ).

⁴ Јехова мора исто тако и данас да има слуге на Земљи. Али он не употребљава религиозне слуге Вавилона великог, светског царства криве религије. У ствари, они ће убрзо остати без службе. То ће бити када Вавилон велики буде уништен. То пророчанство је наведено у Откривењу 16:19 где пише: „Велики град се распаде на три дела и градови народа попадаше; и Вавилон велики се спомену пред Богом да му се да чаша вина његовог љутог гнева“ (НС).

5. Шта се догодило у древном Вавилону 539. године пре н. ере, а шта је са слугама и другим присталицама религија Вавилона великог?

⁵ А шта је са људима који остану лојалне присталице религиозних система у којима служе професионалне слуге Вавилона великог? Па, размисли шта се десило у ноћи 539. пре н. ере кад су цар Валтазар и позвани великаши хвалили вавилонске богове на једној изванредној гозби, упркос освајању Медијанаца и Персијанаца. Прво, гостима је била посредована порука кад им је Јеховин пророк Данило протумачио тајанствен рукопис са зида сале у којој се одржавао банкет. Затим, са падом Вавилона те исте ноћи, пао је цар а вероватно и други гости који су величали криве богове, убијени од стране победоносних освајача (Данило 5. глава). Слична несрећа очекује слуге религиозних система Вавилона великог, као и оне који остану лојални тим системима.

Божје слуге су хитно потребне

6. а) Шта мора, у овим критичним временима, Бог имати за људски род? б) Када су се завршила времена незнабожаца и шта је Исус рекао о томе?

⁶ Нико не може разумним аргументима побити чињеницу да живимо у најкритичнијем раздобљу људске историје све од свеопштег потопа за време Ноја (2. Тимотеју 3:1—5). Зато је битно да данас имамо праве слуге Нојевог Бога. Наравно, као што је Јехова упозорио људе Нојевог времена и госте на Валтасаравој гозби, Он мора имати хитну поруку и за људски род од 1914. године, када је избио Први светски рат. У ствари, током неке четири деценије, Божје слуге су указивале на ту годину као на годину која означава крај времена незнабожаца, о којем је Исус рекао: „А Јерузалем ће газити погани док се не испуне времена погана“ (Лука 21:24, СТ).

7. а) До када су нејеврејски народи газили земаљски Јерусалим? б) На шта је Исус мислио у завршној фази кад је говорио о Јерусалиму као „гаженом од незнабожаца“?

 ⁷ Некако 53 године после 1914, или до шестодневног рата 1967, земаљски Јерусалим је био гажен од стране нејеврејских народа. Ипак, у завршној фази Исус није мислио на данашњи јеврејски Јерусалим него на то шта је тај град представљао до 607. године пре н. ере. А шта је представљао? Царство Бога Јехове преко његовог помазаног Краља из Давидове краљевске куће! (Лука 1:32; 1. Дневника 29:11)

8. Коме ће Јехова дати Давидово Краљевство и зашто људи неће моћи видети најављено устоличење?

⁸ Бог Јехова треба Исусу Христу да преда краљевство његовог претка Давида. Исус је пред Пилатом, као судијом, рекао да његово Краљевство није од овога света, што је значило да треба да буде небеско (Јован 18:36). Дакле, логично је да ће се постављање Исуса за владара Краљевства у време свршетка времена незнабожаца одиграти у невидљивим небесима. Тако ће његово крунисање бити невидљиво за људско око, и зато га ни ми, ни незнабожачки народи, не можемо дословно видети на престолу Краљевства које му са правом припада, јер му га је Бог предао 1914. године. Ти народи сигурно не верују да се то догодило, упркос чињеници да Јеховин народ то објављује од 1870—их година.

9. а) Шта су народи урадили не осврћући се на вест о Краљевству? б) Шта је постало неопходно обзиром на то шта су народи учинили 1914. године?

⁹ Не осврћући се на вест о Краљевству, у јесен 1914. народи су ушли у рат. Као што је проречено у Псалму 2:1—12, тиме што су одбили да у знак подложности и верности „пољубе“ новопостављеног Краља, постали су Исусови непријатељи. Зато је постало неопходно да се испуни Псалам 110:1, 2 где пише: „Овако говори Јехова мојем Господину: ’Седи са моје десне док не положим твоје непријатеље за подножје твојим ногама’. Жезло твоје моћи даће ти Јехова са Сиона говорећи: ’Иди и подјармљуј посред својих непријатеља’“ (НС).

10. а) Под каквим околностима је Исус почео да влада 1914. године? б) Ко представља Јехову у 20. веку?

¹⁰ Јеврејски противници су показали своје непријатељство према Исусовим апостолима кад је Исус сео са Божје десне стране да чека док не почне да влада посред својих непријатеља (Дела апостолска 4:24— 26). У складу са тиме, на завршетку времена незнабожаца 1914. године, прослављени Исус Христ је почео да влада мећу својим непријатељима. Како у прошлости, тако и у овом 20. веку, Јехова има своје изасланике, праве слуге (министре) Краљевства. То су његови сведоци (Исаија 43:10—12).

Бранити квалификацију као слуге

11. Ко оспорава овлашћење Јеховиних сведока као од Бога постављених слугу Краљевства?

¹¹ Читаво време, за праве, од Бога постављене слуге Краљевства, било је потребно да бране своје овлашћење за службу. То свакако важи за Јеховине сведоке у овом 20. веку. Њихова способност прописно постављених Божјих слугу је оспоравана и омаловажавана. Од кога? Нарочито од дипломаца теолошких семинара који добију сведочанство о заређењу и постану плаћени свештеници. Они себе сматрају прописно школоване и одговарајуће квалификоване за искључиве професионалне слуге Бога Библије.

12. Способност којег истакнутог хришћанина је била оспоравана и како је неко могао донети неку другу добру вест?

¹² Слично је било и у првом веку наше ере. Чак се и инспирисани писац око једне половине хршнћанских списа, у римској провинцији Галатији суочио са ситуацијом у којој је била оспоравана његова способност као апостола Исуса Христа, јер се поставило питање о исправности онога што је он  поучавао као хришћанство. Зато је био приморан да каже Галатима: „Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу према некој другој доброј вести. Али није то друга вест; само има неких који вас буне и желе да изврну добру вест о Христу. Али, ако вам чак и ми, или анђео са неба проповеда добру вест различиту од оне што смо вам ми проповедали, нека буде проклет. Као што мало пре рекосмо, и сад опет велим: ако вам ко проповеда добру вест различиту од оне што сте примили, нека буде проклет“ (Галатима 1:6—9, НС).

13. Зашто Галати не би смели довести у питање Павлову способност?

¹³ Истина је да тај писац, апостол Павле, није упознао хришћанске науке кроз лични контакт са Исусом Христом или Његових 12 апостола. Касније, Павле је провео неко време са апостолом Петром односно Кифом (Јован 1:42; Галатима 1:18, 19). Ипак, у одбрани свог права да буде слуга добре вести од Бога а по Христу, Павле је могао рећи несигурним хришћанима у Галатији: „Кад су сазнали за милост која ми је дана, Јаков, Кифа и Јован, који су важили као стубови, пружише мени и Варнави деснице у знак заједништва, да ми идемо к незнабошцима, а они к обрезанима“ (Галатима 2:9, НС). Зато би се Галати требали упитати: Ако су Исусови апостоли Петар, Јаков и Јован признали Павла као доносиоца праве добре вести, какву основу имамо ми за оспоравање његове вести и удаљаваље од ње?

14. Зашто се не треба чудити да је статус Јеховиних сведока као слугу оспораван?

¹⁴ Али, како је са Јеховиним народом данас? Ако је чак и Павле био приморан да брани своје право да буде Божји и Христов слуга, зашто да нас изненађује ако смо и ми, предани и крштени сведоци Јехове, изазвани да бранимо наш положај слугу Краљевства? Наравно, као и у случају Павла, такво неосновано изазивање не доказује ништа.

Чак је Исус био изазван

15. Иако је био на вишем положају од апостола, чија способност поучавања је била оспоравана и коме је он приписао ту способност?

¹⁵ Господ Исус Христ је сам био изазван и суочен са својим властитим народом, који није био спреман да га прихвати као овлашћеног Божјег слугу. Као пример, можемо прочитати следеће: „А кад је већ било прошло пола празника (сеница), Исус оде горе у храм и поче да поучава. Јевреји се пак чуђаху говорећи: ’Како овај познаје писма кад није похађао школу? ’ Исус је директним одговором одбио напад изјављујући: „Моја наука није моја, него онога који ме је послао. Ако ко хоће да чини његову вољу ,,знаће да ли је ова наука од Бога, или ја говорим сам од себе. Ко говори сам од себе, тај тражи своју властиту славу; а ко тражи славу онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде“ (Јован 7:14—18, НС).

16. Зашто су религиозне вође јудаизма мислиле да имају основу за оспоравање Исусове способности поучавања?

¹⁶ Религиозне воће јудаизма су гледале ка Исуса Христа само као на обичног Галилејца. Наравно, они нису мислили да је био неписмен због непохађања школе, на пример теолошке. Исус је већ показао да може читати текст јеврејских списа. Оно што ти Јевреји из Јудеје и Јерусалима нису  могли да прихвате је било то да овај бивши дрводеља није био теолог и није уживао углед којег су имали писари, фарисеји и садукеји њиховог народа. Како се он онда усуђивао да пред јавношћу говори да зна шта јеврејски списи значе, како се примењују, и то говорећи са таквим ауторитетом? То је оно што је те Јевреје превише духовно оглушило, да нису могли да чују глас божанске истине. Били су превише охоли да прихвате речи човека који није завршио неку теолошку школу.

„од Бога научени“

17. Ког Учитеља, у вези Исуса Христа, су јеврејске религиозне вође испустиле из вида и какав ученик је био Исус?

¹⁷ Ови Јевреји, који су имали светску мудрост, испустили су из вида онога који је у ствари поучавао Исуса Христа. Јер Исусова способност као учитеља је долазила од највећег учитеља, Бога Јехове! (Јов 36:22). Говорећи у вези тога о Богу, Исус је рекао: „Када подигнете Сина човечијег, тада ћете знати да сам то ја и да ништа не чиним сам од себе, него говорим оно што ме научио Отац“ (Јован 8:28, НС). Тако је Исус доказао да је најбољи ученик универзалне школе код највећег Учитеља. Тиме је одао част ономе који га поучавао. Никакво чудо да су Назарећани, људи његовог завичаја, говорили о њему: „Одакле овоме ова мудрост и ова снажна дела?“ (Матеј 13:54, НС).

18. а) Каквог учитеља треба да желимо? б) Шта је Исус рекао о највећем учитељу и о онима што их Он поучава?

¹⁸ Да бисмо разумели Библију, желимо да имамо, а и потребан нам је најбољи учитељ. А тај учитељ је Аутор те ненадмашиве књиге. Говорећи онима који су за време његовог земаљског живота били чланови видљиве, земаљске организације тога Учитеља, Исус је рекао: ,,Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. У Пророцима је записано: ’И биће сви од Бога научени’. Свако ко је чуо од Оца и научио, долази к мени“ (Јован 6:44, 45, НС). Исус је овде цитирао Исаију 54:13, где пише: „И сви твоји синови биће научени од Јехове,, и обилан мир имаће синови твоји“ (НС).

19. Чији ,,синови“ ће бити научени од Јехове?

¹⁹ Ипак се питамо: Чији „синови“ ће бити „научени од Јехове“? То пророчко обећање је било дато симболичној „жени“, предвиђеној мајци извесних „синова“, односно извесне деце. Тој „жени“ су намењене речи из Исаије 54:1, где пише: ,,’Кличи радосно, нероткињо, која ниси рађала! весели се радосним ускликом и врискај, ти што не знаш за порођајне болове, јер синови усамљене су бројнији од синова оне која има мужа’, каже Јехова“ (НС).

20. Имајући у виду 2. Коринћанима 13:5, шта морају предани хришћани наставити да раде и како ће то утицати на њихову способност као слуге Краљевства?

²⁰ Пошто је Јехова Онај који облачи ову „жену“ и треба да буде Учитељ њених „синова“, он мора бити њен симболични Муж, а она његова жени слична небеска организација. Њени „синови“, односно. деца, су ученици највећег учитеља. Наравно, веома важно је да ови „синови“, Исусови помазани следбеници и њихови другови из „великог мноштва“, непрестано примењују упутства од Јехове (Откривење 7:9). То је свакако један начин да се прихвати Павлова опомена: „Испитајте сами себе да ли сте у вери, проверите сами себе шта сте“ (2. Коринћанима 13:5, НС). Ако предани, крштени хришћани тако раде и остану марљиви ученици највећег Учитеља, стећи ће потребну способност као слуге Царства, овлашћене од Јехове. У следећем чланку ћемо видети како Божје слуге доказују своју способност.

Како би одговорио?

◻ Како можеш доказати да Јехова има своје слуге на Земљи?

◻ Шта је представљао Јерусалим „гажен од пагана“?

◻ Пошто се народи нису обазирали на Краљевство, шта је морао Исус да учини?

◻ Зашто се не треба чудити да је статус Јеховиних сведока као слугу оспораван?

◻ Шта су јеврејске религиозне воће испустиле из вида кад су оспоравале Исусову способност поучавања?

[Питања за разматрање]

[Слика на 12. страни]

Као што је Јехова употребио Данила да пренесе поруку гостима на Валтасаровој гозби, тако Он има и данас слуге за посредовање хитне поруке

[Слика на 13. страни]

Религиозне вође су биле превише охоле да прихвате чак и Исуса Христа као Божјег слугу