„Гнусоба“ не успева донети мир

„А кад видите да је војска опколила Јерусалим ... Тада становници Јудеје нека беже у горе“ (Лука 21:20, 21, др Чарнић)

1, 2. а) Зашто човеку неће никада успети да успостави мир помоћу организације као што су Уједињене нације? б) Како ће Бог донети мир на земљу?

 КОЛИКО год се људи трудили да кроз институције као што су Уједињени народи успоставе мир и сигурност, неће им успети. Зашто? Зато што данашње човечанство није у мирном односу са Богом, својим Творцем, што је предуслов за трајну сигурност (Псалам 46:1—9; 127:1; Исаија 11:9; 57:21). Како решити овај проблем? На нашу срећу, Јехова лично је узео ствар у своје руке. До мира и сигурности на овој Земљи ће коначно доћи путем Божјег царства његовог Сина Исуса, приликом чијег рођења су анђели певали: „Слава Богу на висини и мир на Земљи међу људима добре воље“ (Лука 2:14, НС; Псалам 72:7).

² Исус је у првом веку објавио Божје царство и мирољубивим људима понудио прилику да постану Божји синови и његови сувладари у том Царству (Матеј 4:23; 5:9; Лука 12:32). Догађаји који су следили су били веома слични догађајима у овом нашем веку. Истраживањем тих догађаја можемо сазнати много тога о будућем усмерењу људске организације за „мир и сигурност“, наиме о Уједињеним нацијама.

Јевреји бирају

3. Ко је покушавао да одржи међународни мир и сигурност у дане Исуса и зашто није то могло никада у потпуности успети?

³ Римска империја је у данима Исуса владала великим делом Земље и имала је своје идеје о миру и сигурности. Она је помоћу својих легија великом делу тада познатог света наметнула Пакс Романа (Римски мир). Међутим, Пакс Романа није могао никада донети трајни мир јер пагански Рим и његове легије нису могли никада довести до помирења између човека и Бога. Зато је Царство које је објављивао Исус било много боље.

4. Како је већина Јевреја реаговала на Исусово проповедање? Ипак, шта се постепено развило у првом веку?

⁴ Ипак је већина Исусових земљака одбацила Божје царство (Јован 1:11; 7:47, 48; 9:22). Њихови владари су у Исусу видели опасност за националну безбедност и зато су га предали на погубљење тврдећи: „Ми немамо цара сем ћесара“ (Јован 11:48; 19:14, 15). Ипак су неки Јевреји, а касније и нејевреји, са радошћу препознали Исуса као од Бога изабраног Краља (Колошанима 1:13—20). О њему су проповедали у многим земљама и Јерусалим је постао центар међународног удружења хришћана (Дела апостолска 15:2; 1. Петрова 5:9).

5, 6. а) Како се одвијао развој односа између Јевреја и Рима? б) Које упозорење је дао Исус и како је то спасло животе хришћана 70. н. ере?

⁵ Иако су се Јевреји одлучили за цара а не за Христа, односи између Јерусалима и Рима су се убрзо погоршали. Јеврејски Зелоти су изводили герилске акције против империје док коначно 66. н. ере није избио отворен рат. Римске трупе су покушале да обнове Пакс Романа и Јерусалим је био убрзо под опсадом. За хришћане је то нешто значило. Исус их је много година раније упозорио: „А кад видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да је близу његово опустошење. Тада становници Јудеје нека беже у торе, који буду у граду нека изиђу напоље“ (Лука 21:20, 21, др Чарнић). Јерусалим је сада био опкољен и хришћани су чекали на прилику да побегну.

⁶ То није дуго трајало Римљани су поткопавали зид храма и многи Јевреји су били спремни да се предају када је неочекивано римски командант Цестиус Галус повукао своје трупе и отишао. Зелоти су искористили ову прилику да реорганизују своју одбрану, а хришћани су напустили тај на пропаст осуђени град. 70. године н. ере римске легије су се вратиле, утабориле су се око јерусалимских зидина и овог пута град је био разорен. Како се ова историјска трагедија односи на нас? Односи се јер Исусово упозорење, које је спасило животе његових следбеника, има своје значење и за нас данас.

Више од једног испуњења

7—9. а) Како знамо да Исусово пророчанство о војној опсади Јерусалима има више од једног испуњења? б) Како читање Данилове књиге са разумевањем то потврђује?

 ⁷ То упозорење је било део дугог пророчанства којег је Исус дао као одговор на једно важно питање. Његови следбеници су га упитали: ,,Кажи нам када ће то (уништење јеврејског храма) бити и који ће бити знак твоје присутности и свршетка поретка?“ У одговор, Исус је указао на знак са више карактеристика, укључујући и окупацију Јерусалима (Матеј 24; Марко 13; Лука 21, НС). Многи делови овог пророчанства су се испунили након Исусове смрти, док 70. н. ере нису достигли врхунац рушењем Јерусалима и јеврејског поретка (Матеја 24:7, 14; Дела апостолска 11:28; Колошанима 1:23).

⁸ Међутим, ученици су питали такође и о Исусовој „присутности“ коју Библија повезује са свршетком поретка читавог света (Данило 2:44; Матеј 24:3, 21). Пошто у првом веку није дошло до Исусове духовне присутности и свршетка светског поретка, можемо очекивати будуће, веће испуњење Исусовог пророчанства, док нам догађаји у првом веку служе као узорак већег испуњења. Тиме је мишљено веће испуњење Исусовог упозорења о разрушењу Јерусалима

⁹ То ће нам бити много јасније ако испитамо начин на који је ово упозорење записано у две друге књиге Библије у којим се појављује. У Матеју су окупационе трупе описане као „гнусоба опустошења, о којој је говорио пророк Данило, стоји на светом месту“ (Матеј 24:15, др Чарнић). У Марковом извештају „гнусоба пустоши стоји где не треба“ (Марко 13:14, др Чарнић). У Матејевом извештају пише, да је „гнусоба“ споменута такође у Даниловој књизи. У ствари, израз „гнусоба“ се три пута појављује у тој књизи: у Данилу 9:27 (у множини, НС) као део пророчанства испуњеног са уништењем Јерусалима 70. н. ере, затим у Данилу 11:31 и 12:11. У ова два последња случаја „гнусоба“ треба да се постави у „одређено време“ или у „време свршетка“ (Данило 11:29; 12:9, НС). Ми живимо у времену свршетка већ од 1914. године, зато је Исусово упозорење актуелно данас (Матеј 24:15).

Хришћанство бира

10, 11. У којем смислу догађаји у нашем веку подсећају на оне из првог века?

¹⁰ Догађаји у нашем веку су се одвијали по узорку сличном оном у првом веку. Данас, као и у оно време, постоји империја која доминира светском сценом. То је Англо—америчка светска сила која се јако труди да човечанству наметне своје идеје о миру и сигурности. Израелци првог века су одбацили Исуса као од Бога помазаног краља. 1914. почела је Исусова „присутност“ као од Јехове постављеног Краља (Псалам 2:6; Откривење 11:15—18). Али народи, укључујући и оне из назови хришћанства, одбили су да га признају (Псалам 2:2, 3, 10, 11). У ствари, они су се умешали у жесток светски рат за међународни суверенитет. Верске вође назови хришћанства — слично као и јеврејске вође — предњачиле су у одбацивању Исуса. Све од 1914. они упорно делују у политичкој арени и противе се проповедању добре вести о Царству (Марко 13:9).

 ¹¹ Ипак, као и у дане Исуса, многи појединци су препознали Јеховиног Краља и ширили су добру вест о његовом Краљевству диљем света (Матеј 24:14). Више од три милиона Јеховиних сведока сада исказује лојалност Божјему царству (Откривење 7:9, 10). Неутрални према светској политици, они имају пуно поверења у Јеховине припреме за мир и сигурност (Јован 17:15, 16; Ефежанима 1:10).

Данашња „гнусоба“

12. Шта је савремена „гнусоба“?

¹² Шта је, дакле, савремена „гнусоба опустошења“? У првом веку су то биле римске трупе које су биле послане да Јерусалиму поново наметну Пакс Романа. А у данашње време су се народи који су се борили у Првом светском рату разочарали над неуспехом да се свеопштим ратом успостави мир, зато су покушали са новим експериментом — међународном организацијом за очување светског мира. Почело је 1919. са Друштвом народа и још увек постоји као Уједињене нације. То је Савремена „гнусоба опустошења“.

13, 14. а) Какве ласкајуће изјаве је назови хришћанство дало о „гнусоби“? б) Зашто је то било идолопоклонство и где су поставили „гнусобу“?

¹³ Интересантно је да је израз „гнусоба“ из књиге пророка Данила превод хебрејске речи шиккуц’. Овај израз се у Библији првенствено односи на идоле и идолопоклонство (1. Царевима 11:5, 7). Имајте то у мислима док читате коментаре религиозних вођа о Друштву:

  „Шта друто може бити ова визија светске федерације човечанства ... него визија Божјег Царства?“ „Друштво народа има свој корен у Еванђељу“ (Савезно веће Христових цркава у Америци). „Сви циљеви и активности (Друштва народа) се могу сматрати као извршавање воље Божје, обелодањене кроз учење Исуса Христа“ (Бискупи Англиканске цркве). „На састанку се препоручује свима хришћанима да подупиру и моле за Друштво народа као једино расположиво средство за постизање (мира на Земљи)“ (Главно тело Баптиста, Конгрегационалиста и Презбитеријанаца у Британији). „Друштво народа је једини организован напор у циљу оживотворења поновљених тежњи Свете столице“ (Кардинал Бурни, надбискуп Вестминетера).

¹⁴ Кад су народи не само одбацили Божје царство него и установили властиту организацију за постизање мира — то је значило побуну. Кад су религиозне вође хришћанства идентификовале ту организацију као Божје царство и Еванђеље, проглашавајући је „јединим расположивим средством“ за постизање мира — то је било идолопоклонство. Поставили су је на место Божјег царства, „на свето место“. Наравно да је „стајала где не треба“ (Матеј 24:15; Марко 13:14, др Чарнић). Али, религиозне вође и даље подупиру наследника Друштва, то су Уједињене нације уместо да људима указују на од Бога успостављено Царство.

Опасност за назови хришћанство

15, 16. Какви су односи између хришћанства и нација које подупиру „гнусобу“?

¹⁵ Иако су се хришћанске религије одлучиле за Друштво народа и његовог наследника, уместо за Божје царство, њихов однос са чланицама ових организација се ипак погоршао. Слично се догодило између Јевреја и Рима. Од 1945. па даље, у Уједињеним народима има све више држава које су или нехришћанске или антихришћанске, што хришћанству не обећава ништа добро.

¹⁶ У многим државама долази до трења између религија хришћанства и државе. На Католичку цркву у Пољској гледају као на противника (тамошњег) режима. У Северној Ирској и Либану су религије хришћанства заоштриле проблеме мира и сигурности. Осим тога, хришћанске религије су произвеле нешто, што као јеврејски Зелоти, подстиче ка насиљу. Тако је Светско веће протестантских цркава дало прилог терористичким организацијама, док се католички свештеници као герилци боре у џунглама и служе у револуционарним владама.

17. а) Шта је савремени Јерусалим? б) Шта ће му се на крају десити?

¹⁷ Једино ће време показати до каквог степена ће се погоршавати односи између хришћанских религија и народа, али догађаји из првог века су већ показали како ће се све то завршити. Као што је Исус предвидео, армија Рима је у првом веку разорила Јерусалим, што је донело велике невоље. Према том пророчком узору, народи ће  заједно са Уједињеним нацијама напасти и уништити „Јерусалим“, а то значи религиозну структуру назови хришћанства (Лука 21:20, 23).

Бег у горе

18.  Шта треба кротки људи да ураде када сазнају да је ,,гнусоба“ на месту?

¹⁸ Када се у првом веку „гнусоба“ појавила, хришћани су имали прилику да побегну. Исус им је саветовао да то одмах ураде јер нису знали колико дуго ће потрајати прилика (Марко 13:15, 16). Слично и данас, кад кротки људи сазнају да је „гнусоба“ већ присутна треба одмах да напусте подручје назови хришћанства. Сваку секунду коју се задрже у њему, њихов духовни живот је у опасности, и нико не зна колико дуго ће потрајати прилика да могу изаћи.

19, 20. а) Шта су хришћани првог века урадили кад су видели да су римске војске опколиле Јерусалим? б) Шта данас представљају „горе“ и шта треба кротке подстаћи да пожуре са бегом?

¹⁹ Лукино еванђеље је упозорило хришћане његовог времена да побегну када виде да је „војска опколила Јерусалим“. Као што смо већ споменули та војска је дошла 66. н. ере, а прилика за бег се указала те исте године када је Цестиус Галус повукао своје трупе. Након што су хришћани побегли, наставио се рат између Јевреја и Римљана, мада не око Јерусалима. Цар Нерон је послао Веспазијана у Палестину где је 67. и 68. водио успешне ратне операције. Након тога је Нерон умро, а Веспанзије се нашао међу владарским наследницима. Но, након што је 69. н. ере постао цар, послао је свог сина Тита да оконча рат у Јудеји. 70. н. ере, Јерусалим је био порушен.

²⁰ Хришћани ипак нису чекали у Јерусалиму да све то виде. Чим су угледали окупационе силе, знали су да је град у смртној опасности. Тако је и данас — оруђе за уништење назови хришћанства се појавило. Зато, чим видимо у којој је опасности хришћанство, требамо ’побећи у горе’, Јеховино уточиште са његовом теократском организацијом. Остала пророчанства не дају никакву наду за веровање да ће између почетног напада и коначног уништења назови хришћанства бити икаква пауза за предах. У ствари, неће ни постојати потреба за таквим прекидом непријатељства. Кротки ће мудро поступити ако сада изиђу из назови хришћанства.

Јерусалим и назови хришћанство

21. Зашто се гнусоба појавила на крају времена свршетка Јерусалима, док се у нашем веку појавила на почетку времена свршетка овог састава?

²¹ Треба ли нас изненадити да се „гнусоба“ првог века појавила пред самим уништењем Јерусалима док се данас појавила већ на почетку времена свршетка света? Не, јер се у оба случаја „гнусоба“ појавила у тренутку кад је Јехова желео да његов народ побеже. Хришћани првог века су морали неко време остати у Јерусалиму да би тамо проповедали (Дела апостолска 1:8). „Гнусоба“ се појавила тек 66. н. ере кад је уништење било неизбежно, упозоравајући их да беже. Међутим, „бити у данашњем Јерусалиму“ значи бити део религиозног подручја назови хришћанства. a Немогуће је прихватљиво служити Јехови у таквој поквареној и одметничкој средини. Зато се на почетку времена свршетка овог света појавила „гнусоба“ упозоравајући хришћане да беже. Бег из назови хришћанства се и даље наставља јер је свако упозорен да бежи чим угледа „гнусобу“ да је заузела место.

22. На која питања треба још одговорити?

²² Можда се питамо, шта води до овог сасвим неочекиваног уништења назови хришћанства од стране милитаристичких елемената унутар Уједињених народа? Када ће се то догодити? Како може то ићи у прилог миру и сигурности на нашој земљи? Одговори на ова питања се налазе у следећем чланку.

[Фуснота]

Сећаш ли се?

◻ Зашто Исусова пророчанства о „гнусоби“ имају савремено испуњење?

◻ Шта је „гнусоба“ данас и кад је заузела место?

◻ Шта је савремени Јерусалим Исусовог пророчанства?

◻ Како нам Лука 21:20, 21 помаже да видимо хитност бега?

◻ Шта су „горе“ на које беже кротки?

[Питања за понављање]

[Истакнути текст на 21. страни]

Кад су религиозне вође хришћанства идентификовале Уједињене нације као Божје краљевство и Еванђеље, то је било идолопоклонство