Како ти може помоћи права вера?

„ДА ли су цркве кренуле стрампутицом?“ питао је слободни писац Паул Фром, након што је присуствовао заседању 6. Главне скупштине Екуменског савета цркава, одржаног 1983 године у Ванкуверу (Канада). Из ког разлога је поставио то питање? Због чињенице што се Главна скупштина бавила искључиво политиком. Фром је рекао: „Угледне протестантске цркве . . . замениле су еванђеље Исуса Христа модерним еванђељем лево оријентисане политике.“

Тај скок у политику, изгледа, очајнички је покушај религије да поново оживи интерес за положај цркве. Извештаји из целог света показују да је последњих година заиста нестало поверење у организовану религију.

Али, за истраживаче Библије то не представља никакво изненађење. Исус је прорекао да ће „због растућег безакоња ... охладњети љубав многих“ (Матеј 24:12, НС) Ради тог ’хлађења’ још је релативно мало оних на чији живот утиче религија у већој мери, иако многи посећују цркву приликом венчања или сахране. (Упореди Лука 18:8).

Поверење у већину религиозних организација води додуше до разочарења, но Исус је рекао: „Тако овако добро стабло рађа добрим родом, а зло стабло рађа злим родом. Не може добро стабло родити злим родом, а зло стабло добрим родом. Свако стабло ако не рађа добрим родом, сече се и баца у огањ. Дакле, препознат ћете их (те људе, НС) по њиховим родовима“ (Матеј 7:17—20).  Дакле, потребно је запазити да постоји, како облик обожавања који рађа ’зле родове’, тако и религиозни начин живота, који доноси ’добре родове’. Овај други доноси са собом стварну корист човеку који верује. Како изгледа та вера и коју корист извлачимо из ње?

Темељ за веру

За милионе је вера нешто у чему су рођени. Али, за праве хришћане вера је нешто што се стиче, а затим даље развија. За њих то није „чврсто веровање у нешто што није могуће доказати“, како дефинише веру један речник. Сасвим супротно! Ранохришћански објавитељ еванђеља Павле је писао: „Вера је зајамчено очекивање ствари којима се надамо, јавно доказивање стварности иако их не видимо“ (Јеврејима 11:1, НС). То значи да се наша вера темељи на стварним чињеницама.

На пример, свако ко се приближава Богу мора „веровати да он постоји“ (Јеврејима 11:6). Многи се ругају идеји о постојању Бога. „Зашто да верујемо у Бога, кога не видимо?“ кажу они. Ипак, тим истим особама није тешко да верују у постојање електромагнетских таласа, који су такође невидљиви. Они могу наравно, укључити свој телевизијски пријемник и видети учинке тих невидљивих таласа. Међутим, ни вера у Бога какву поседује прави хришћанин, није слепа вера, није лаковерност. Павле је рекао за Бога: „Његова се невидљива својства, његова вечна моћ и божанство, проматрана по њиховим делима, опажају од постанка света. Тако немају исприке“ (Римљанима 1:20). Бог је додуше, невидљив, али свугде око нас постоји множина доказа о постојању мајсторског конструктора, надљудске интелигенције, Створитеља несразмериве моћи.

Али, да бисмо заиста имали користи од наше вере, она се не сме ограничити само на постојање Бога (Јаков 2:19). Ми морамо веровати и у Библију као Реч Божју. (Јован 17:17). Та се вера не сме темељити само на осећањима или на ранијем религиозном васпитању, него на познавању многих обележја Библије, која сведоче о њеном божанском ауторству. Библија позива своје читаоце: „Уверите се у све ствари“ (1. Солуњанима 5:21, НС).

Како то учинити обзиром на Свето Писмо? Присетимо се најпре да је Библија састављена од Писама која је написало око 40 разних слугу Божјих. Иако је била састављена у раздобљу од 1 600 година, сви су писци следили исту тему — Божје краљевство — не протусловећи један другоме. Не указује ли већ само то, на њено божанско ауторство?

Осам тога, Библија се одликује спомена вредном тачношћу. Тако је на пример савремена наука потврдила у њој описани редослед појављивања животних облика на Земљи. (1. Мојсијева 1. поглавље). Још је чудноватије да Библија извештава чак о будућим догађајима. Неки од писаца су признали да не разумеју шта пишу; али ово што су записали била је истина, јер се све то испунило под Божјим надахнућем. (Данило 12:8; 2.  Петрова 1:20, 21).

Чињеница да слеђење библијских савета позитивно делује, за многе је ипак најуверљивији разлог зашто треба поклонити пажњу својој вери. Ако проучаваш Библију и научено примењујеш у свом животу, бићеш трајно мотивисан на добро. То ће ти помоћи да предузмеш у свом животу промене, које ће изненадити твоје пријатеље и познанике. Стога није чудо да је Павле рекао: „Реч Божја је жива и делотворна“ (Јеврејима 4:12, СТ).  Дакле, темељ праве вере чврст је као стена. Али, како је могуће даље развијати ту веру?

Расти у вери

Ратар сеје семе кад дође годишње доба за то, и у за то одговарајућим временским условима. Семе почиње убрзо да ниче, а уз правилну негу биљка расте, процвета и најзад доноси род. Исто је тако и с вером. Ако је семе вере посејано у добро срце, потребно је и даље да се брине за њега да би могло да расте. Како се то ради?

Вера је према Библији, један од девет плодова светог духа (Галатима 5:22, 23). Али, како се добија Божји дух? Исус је рекао особама које су га слушале: „Ако ви, иако сте зли, знате давати својој деци добре дарове, колико ће више отац небески дати светог духа онима који га моле“ (Лука 11:13). Дакле, потребно је молити Бога за свети дух. Наша ће вера расти зависно од тога колико имамо Божјег духа.

Такође је важно развити блиски однос с Јеховом. То претпоставља савесно проучавање његове Речи, као и настојање да научено примењујемо. Псалмиста је развијао ту потребу за Речју Божјом, па је рекао: „О како љубим закон твој, читав дуги дан бавим се њим“ (Псалам 119:97, НС). Ако заиста тежиш да поступаш по Речи Божјој, опонашаћеш Створитељева својства, а тада ће Божји дух почети доносити плодове у твом животу. Ти се нећеш више дати навести да поступаш неисправно, јер ће те свети дух и жеља да сачуваш добар однос с Богом, спречити да радиш срамна „телесна дела“ (Галатима 5:16, 19—21; Псалам 15:1, 2).

И док ће се продубљивати твоје цењење за Бога и истину, ти ћеш се осећати наведеним да разговараш с другима о својој вери. Пошто ’вера није посед свих људи’, можда ће те неки напасти или ће ти се ругати док ћеш Божју истину саопштавати другима (2. Солуњанима 3:2; 2.  Петрова 3:3, 4). И у таквој ситуацији можеш се поуздати у темељ своје вере и рећи као апостол Павле: „Уистину, ја се не стидим еванђеља, јер је оно сила Божја за спасење сваком вернику, како у првом реду, Јевреју тако и Грку“ (Римљанима 1:16, СТ). Али, какве ли радости кад неко прихвати вест и кад поново започиње процес раста! Бог је тај који омогућава такав раст (1. Коринћанима 3:5—9).

Како нам вера користи

Но, како може вера помоћи човеку? Исус Христ је према Јовану 3:16 НС указао на дуготрајну корист: „Јер је Бог толико љубио свет да је дао свога јединорођеног сина, да ко год у њега верује не би био уништен, него добио живот вечни“. Већ само то је дивна награда за веру. Ако верујемо у Божје обећање да ће наградити своје слуге вечним животом“ ми ћемо гледати на свој живот другим очима. Тешкоће и проблеми у животу не изгледају нам више тако значајни или тешки. Не држимо се више гледишта „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“, а то је девиза која овладава светом жељним уживања“ (1. Коринћанима 15:32). Ни смрт не изгледа више тако страшна, ако имамо чврсту веру у васкрсење мртвих (Јеврејима 2:15; Лука 12:4, 5).

Вера нам такође помаже у решавању финансијских тешкоћа. Многи се данас забринуто питају „Шта ћемо јести?“ и „Шта ћемо пити?“ Но, Исус је упозорио своје следбенике да се уздају у Божју способност да задовољи њихове потребе. Ако имаш такву веру, не треба никада да будеш забринут због ’тих ствари’ (Матеј 6:25—34). Таква вера ће ти уштедети проблеме које доносе са собом тежња за богатством (1. Тимотеју 6:10).

Али, шта кад неко има озбиљне проблеме, па му је потребно водство? Људи троше милионе за књиге, које садрже упутства како сам себи помоћи, или пак стручне савете. Додуше, понекад може такав савет бити од помоћи, али хришћанина води његова вера до далеко бољег извора, кад му затреба помоћ. Јаков је рекао: „Дакле, ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога, јер он даје свима великодушно и без приговора, и дат ће му је. Али нека тражи непрекидно с вером, без икакве сумње, јер је онај ко сумња сличан морском валу, којег ветар гони и тера унаоколо“ (Јаков 1:5, 6, НС). Вера хришћанину гарантује да ће му Бог помоћи. Он се не устручава да се приближи Богу на тај начин, јер има ’поуздање и слободан приступ к Богу пун поверења по вери у Христа’ (Ефежанима 3:12, СТ).

Тачно је да нам понекад изгледа како је упутства која нам Бог даје тешко — можда чак немогуће — следити. На пример, Аврам је добио од Бога обећање да ће он и његова жена имати сина. Обзиром на чињеницу да је њена способност рађања већ ’обамрла’, изгледало је уопште безнадежно да се покуша да  се роди то дете. Павле је ипак рекао: „Он промотри потпуну обамрлост свога тела — бијаше му близу сто година — и обамрлост Сарина крила,, и не поколеба се у вери. Није оклевао невером у Божје обећање, него се ојача вером давши Богу славу, потпуно уверен да је Бог кадар извршити што је обећао“ (Римљанима 4:19—21, СТ). И како је била награђена таква вера? Био је благословљен сином, који је наставио линију до Месије.

Бог не проузрокује данас таква чуда, али хришћани утврђују да и они могу имати успеха ако следе Божја упутства и ако се не поколебају у вери. Исус је рекао: „Све је могуће оному који верује“ (Марко 9:23, СТ).

Заштити своју веру

Дакле, вера је у овом критичном времену кључ да би се могло издржати. Али, ми морамо љубоморно бдети над својом вером, јер ако дозволимо да она ослаби, могли бисмо изгубити смерницу у овом животу. Тако бисмо могли постати жртвама брига и проблема, које уопште погађају човечанство.

Стога морамо као Исусови ученици стално тражити више вере (Лука 17:5), редовно проучавати Божју Реч, дружити се с особама исте вере (Римљанима 10:17) и ревно суделовати на делу које је Исус поверио својим следбеницима, објављивати „добру вест о Краљевству“ (Матеј 24:14).

Већ сама чињеница да се то дело проповедања спроводи данас у 203 земље и острвска подручја, треба ојачати нашу веру, јер је и то доказ близине прореченог „краја“. Међу тим ревним објавитељима —Јеховиним сведоцима — налазимо људе који доносе плодове Божјег духа. Они се одликују не само вером, него и љубављу, радошћу, миром, стрпљењем, љубазношћу, добротом, благошћу и самосавладавањем (Галатима 5:22, 23, НС). Они су живи сведоци вредности вере, јер њихова је вера обогатила њихов лични и породични живот, а пре свега продубила њихов однос с Јеховом Богом.

Дакле, на Исусово питање: „Хоће ли Син човечији, када дође наћи веру на Земљи?“ ми можемо са сигурношћу одговорити: „Наћи ће је!“ (Лука 18:8). Нека бисмо и ми припадали многима који свакодневно показују од које је вредности жива вера!

[Слика на 28. страни]

Молитва је једна велика помоћ за изграђивање вере