Мир и сигурност — кроз Божје царство

„Рат је у двадесетом веку постао варварскији, разорнији и у свим аспектима морално нижи ... Бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки учиниле су крај једном рату. Такође су нам јасно предочиле потребу да никада више не дође до рата. То је лекција коју би свуда морали да науче људи и њихове вође. Ако учине то, верујем да ће наћи пут до трајног мира. Други избор не постоји“ (Хери Л. Стимсон, цитиран у књизи Атомска бомба и ја од Ходи Комптон).

ГОРЊЕ речи је изговорио Хери Л. Стимсон, амерички министар рата од 1940. до 1945., само годину дана након оснивања Уједињених нација. Да ли је човек данас, скоро 40 година након тога научио „лекцију“? Да ли су Уједињене нације омогућиле „трајни мир“? Размислимо једном колико високу цену плаћа човечанство за ратове и ратне припреме од времена Другог светског рата.

ЦЕНА У ЉУДСКИМ ЖИВОТИМА: Колико су људских живота однели ратови вођени од краја Другог светског рата, упркос мирољубивим настојањима Уједињених нација? „Од времена Другог светског рата било је у 66 држава и територија вођено 105 већих ратова са ([процењује се] 1000 или више мртвих годишње)... Ратови вођени од 1945. проузроковали су око 16 милиона мртвих, при чему су губици међу цивилним становништвом били знатно већи, него међу зараћеним странама. (Рачуница је непотпуна, посебно што се тиче цивила: за већину ратова нема службених података).“ Ворлд Милитери енд Соушл Експендечери 1983. од Рут Сивард.)

Тренутно се мир и сигурност све више помиче унатраг — све се чешће воде ратови. Рут Силвард пише: „50—их година било је просечно 9 (ратова) годишње; 60—их година било је 11, а у 70—им ... 14 ратова годишње.“

ПСИХОЛОШКА ЦЕНА: Од времена Хирошиме човек живи у страху од атомског рата. Ако се године 1945 располагало с мало атомског оружја, 1983. било га је широм света већ 50 000. А производња истог стално расте. Јасно је да се с повећањем арсенала атомског оружја и с повећањем броја земаља које располажу тим оружјем, повећава опасност избијања атомског рата. Како живот у страху од атомског рата, делује на човечију психу?

У књизи Преперинг фор нуклијер Вор — Д Психолоџикел Ифектс (Психолошке последице припреме за атомски рат) налазимо следећи одговор: „Хитно је потребно спровести темељније истраживање о томе како живот у сени атомске бомбе утиче на понашање деце и одраслих... К томе треба додати могуће огромне трошкове за наше друштво, затим додати камате, док одрастају нараштаји. Колика је цена снова неког детета?“

Деца су у посебној мери погођена несигурним перспективама за будућност. У једној недавно спроведеној анкети међу ученицима од 10 до 12 година у Аустралији, било је на пример речено следеће: „Верујем да ће доћи до рата и да ће, ако одрастем, погинути сви становници Аустралије.“ „Свет ће бити само рушевина, свуда ће лежати мртваци, а САД ће нестати са Земље“. Више од 70 посто деце „сматра атомски рат могућим“. Социолози страхују да су несигурни изгледи за будућност делимично одговорни за то што многи млади људи живе само за данас и што траже голицање живаца.

ЕКОНОМСКА ЦЕНА: Трошкови наоружања пењали су се средином 30—их година широм света на око 4,5 милијарди УС долара годишње. Године 1982. тај је број износио 660 милијарди, а како нам је познато у међувремену је још порастао. У публикацији Верл Милитери енд Соушел Експендечериз 1983 дато је објашњење у вези тих трошкова: „Сваког минута умире 30 деце због недостатка животних намирница и јефтиног вакцинисања, а трошкови наоружања широм света гутају сваке минуте 1,3 милиона долара државних финансија“ (Наглашено од нас). Данас,  две године касније, тај се број попео на 2 милиона долара у минути.

Обзиром на високу цену коју човечанство плаћа за ратове и припреме за рат, једно је сигурно: Човек сам по себи не може наћи „пут ка трајном миру“. Ипак, питај се једном: Постоји ли могућност да још за мојега живота завлада мир широм света? Ко би га могао створити? Треба ли се уздати у Уједињене нације? Ако не, како ће онда доћи до мира и сигурности?