Врхунске тачке Нехемија 1:1—13:31

Право обожавање побеђује

Право обожавање побеђује, ако одлучно делујемо и непоколебљиво се поуздамо у Јехову. То је тема књиге Нехемије. Она представља живописан извештај обнове Јерусалимског зида под одважним водством Нехемије. Књига обухвата кључни период времена, онај од којег почиње 70 годишњих недеља до појаве Месије. (Данило 9:24—27). Почетни ставак и извештај о првој особи доказују да је писац књиге Нехемија. Књига је наставак књиге о Јездри и следи ток радње неких дванаест година догађаја извештених од Јездре. Када читамо тај опис видимо како изванредно Јехова управља догађајима тако да се изврши његова воља. Такође можемо опазити како он храбри и бодри верне слуге.

Јерусалимска невоља

Молимо прочитајте Нехемију 1:1—2:20. Нехемија, пехарник персијског краља, сазнао је да су Јерусалимски зидови још разваљени и да је тамошњи народ „у великој невољи“. Дубоко потиштен, Нехемија излива своје срце Јехови у горљивој молитви. Његову тугу опажа краљ који омогућује Нехемији пут у Јерусалим да тамо извиди могућност обнове градских зидина.

◆ 1:1 — Које године је то било?

Било је то двадесете године краља Артаксеркса (Дугоруки). (2:1) Пошто је Хислев (новембар—децембар) пре Низана (март—април) очигледно су персијски краљеви бројали сваку годину свога владања од јесени до јесени или од времена кад су заправо ступили на престо. Поуздане историјске чињенице и испуњена библијска пророчанства, указују на 455 год. пр. н. р. вр. као ону на чији Низан пада двадесета година владавине краља Артаксеркса. Дакле, Нехемијин извештај почиње у јесен 456. год. пр. н. р. вр. а проглас о обнови Јерусалимског зида је објављен у пролеће 455. год.

◆ 2:4 — Да ли је то била крајња, очајна молитва?

Не, јер стање у ком се налазио опустошени Јерусалим било је предмет Нехемијиних молитви ,,дан и ноћ“ дуже време. (1:4, 6) Када се Нехемији пружила прилика да каже краљу Артаксерксу своју жељу да обнови Јерусалимске зидине, опет се помолио, радећи тако оно што је учинио већ толико пута. Јеховин повољан одговор имао је за последицу опуномоћење Нехемије да изврши обнову градских зидова.

Поука за нас: Нехемија је тражио Јеховино водство. Када смо суочени с тешким одлукама и ми бисмо такође требали „устрајати у молитви“ и поступати у складу с Јеховиним водством. — Римљани 12:12.

Зид изграђен успркос противљењу

Читај 3:1 — 6:19. Чим је започета изградња зида, почели су непријатељи да задиркују и да се ругају. Касније прете нападом. Неустрашив, Нехемија подстиче раднике: ,Мислите на Јехову, великог и страшног“. Половина радника је стражарила с колима и луковима, а остали су радили с припремљеним оружијем. Упркос претњама и другим сплеткама, Јевреји су завршили зидине за 52 дана!

◆ 3:5 — Ко су били ти „племенити“?

То су били истакнути Јевреји међу становницима Текое града неких шеснаест километара јужно од Јерусалима. Ти „племенити“ су били очигледно препоносни да би се понизили и радили под јармом надгледника именованих од Нехемије. — Упореди Јеремија 27:11.

◆ 4:17 — Како су радили једном руком?

Зидари су употребљавали обе руке за свој посао. Они су имали оружије при руци. (4:18) Носиоци терета могли су лако имати оружије у једној руци и држати у равнотежи товаре са смећем или крхотинама на својим раменима или главама. — 1. Мојсијева 24:15, 45.

◆ 5:7 — Зашто је лихварство зло?

Оно представља директну повреду Јеховиног закона. (3. Мојсијева 25:36; 5. Мојсијева 23:19) „Стотина“, ако се утерује месечно, довела би до 12 посто годишње. (5:11) Народ је већ био у страшним потешкоћама захваљујући оскудици и великим персијским порезима. (5:3, 4) Ипак богати су немилосрдно наметнули велике камате својој сиромашној браћи.

◆ 6:5 — Зашто „отворено писмо“?

Поверљива писма су се често стављала у пажљиво запечаћене свилене врећице. Стога Санавалово слање „отвореног писма“, могло је значити намерну увреду. Или, пошто оптужбу у „отвореном писму“ може неко други да прочита, могао се надати да би то могло тако узнемирити Нехемију да напусти Јерусалим и скине са себе сву одговорност. Санавалат се такође могао надати да би писмо могло изазвати такву узбуну која би зауставила рад Јевреја.

Поука за нас: Не бисмо смели гледати на тешки рад као на нешто испод нашег достојанства и држати се по страни као „племенити“ Текоанци. Напротив, требали бисмо се трошити као обични Текоанци који су извршавали двоструку дужност. — Нехемија 3:5, 27.

Право обожавање оживљено

Читајте 7:1 — 10:39. Читав посао је учињен с једном намером: обновити право обожавање. Након пописивања становништва народ се  сакупио око Јездре и Левита да би слушали читање и тумачење Закона. Пошто су ,,стекли сазнање“, радосно славе празник сеница. Народ је постио и исповедао своје грехе, а затим су предузети кораци за исправљање тих грешака.

◆ 7:6 — Зашто се тај попис разликује од Јездриног?

Оба извештаја су сагласна у томе да се, осим робова и певача, вратило укупно 42 360 људи. Јездра 2:64, 65; Нехемија 7:66, 67) Али постоје разлике у броју повратника у појединим породицама. Највероватније, Јездра и Нехемија су употребљавали различите методе у састављању својих пописа. На пример, један је могао пописати оне који су били записани за повратак, док је други бројао оне који су се вратили. Неки свештеници, а можда и други, нису били у могућности да одреде своје порекло. (7:64) То може објаснити зашто број појединачних пописа не износи укупно 42 360.

◆ 8:8 — Како је Закон ,,добио смисао“?

Очигледно, осим што су употребљавали добар изговор и разговетно читали, Јездра и њени помоћници су тумачили и примењивали начела Закона тако да га је народ могао боље разумети. Публикације које се темеље на Библији, као и састанци Јеховиног народа такође служе „осмишљавању“ Божије речи.

◆ 9:1 — Зашто су Израелци ставили на себе кострет и земљу?

Ставити на себе кострет — тамно обојену одећу исткану од козије длаке — био је знак жалости. Слично томе, ставити земљу или пепео на главу или тело, означавало је дубоко туговање или понижење. (1. Самуилова 4:12; 2. Самуилова 13:19) Јевреји су то чинили да би тако изразили своје тужио и понизно увиђање својих греха. Иза тога је следио споразум о признању, „поуздани договор“. (9:38) Исто тако, ми морамо понизно препознати наше грехе, ако хоћемо да сачувамо наш добар однос с Богом. — 1. Јованова 1:6—9.

◆ 10:34 — Да ли су у Закону заповеђени дарови у дрвету?

Не, али требало је много дрва за ватру на олтару. Очигледно, међу повратницима био је недовољан број Нетинеја — неизраелских робова у храму који су били „сакупљачи дрва“. (Исус Навин 9:23, 27) Тако да би осигурали сталну залиху дрва, жребом је одлучено које племе треба у одређено време да набавља дрва.

Поука за нас: „Радост Јеховина“ је произлазила из добијања спознања из Божије речи, њене примене у живот и подвргавање теократском водству. (8:10) Слично томе, Јеховини Сведоци цене важност личног студија, редовног посећивања састанака и учествовања у служби проповедања у одржавању радости.

Радосно свечано отварање

Читај 11:1 — 12:47. Да би Јерусалим наставио да буде даље средиште правог обожавања, требао је већи број становника. Поред добровољаца, жребом је изабран по један од десет становника зидина да се пресели у град. Затим је градски зид свечано отворен уз радосну поворку. Принесене су велике жртве и клицање народа се могло чути надалеко.

◆ 11:2 — Зашто су добровољци били „благословљени“?

Оставити наслеђена имања и преселити у Јерусалим значило је сигурно трошак и одређену штету. Они који су живели у граду били су изложени различитим опасностима. Под таквим околностима, други су гледали на добровољце као на људе вредне похвале и без сумње молили су Јехову да их благослови.

◆ 12:27 — Када је зид био свечано отворен?

Зидине су завршене двадесетог дана шестога месеца, Елула, год. 455. пр. н. р. вр., а потребна сакупљања су се одвијала следећег месеца. (6:15; 8:2; 9:1) Свечано отварање је вероватно следило одмах као врхунац радосних догађаја.

Поука за нас: Дух добровољног давања и изрази захвалности Јехови у песми и музици били су одушевљавајући. Данас, на састанцима и другим приликама, Јеховини Сведоци добровољно служе у корист других и пуним срцем певају хвале Јехови Богу.

Нечистоћа одстрањена

Читај 13:1—31. Након повратка с персијског суда, Нехемија је забринут оним што се десило за време његове одсутности. Предузима хитне мере за решавање проблема.

◆ 13:3 — Ко сачињава „странце“?

Те „странце“ укључивали су очигледно такви туђинци као Моавци, Амонци и полу—израелски синови туђинаца. (13:1, 2) То можемо наслутити из чињенице да су Израелци већ раније отпуштали туђе жене и туђе синове. (Јездра 10:44) Јевреји су поново узимали жене туђинке и то је захтевало изузеће тих жена и њиховог потомства из заједнице, из саме земље и на тај начин и од предности обожавања с Јеховиним народом. — Нехемија 13:23—31.

Поука за нас: Јевреји који су стално грешили представљају упозоравајући пример за нас. Требали бисмо увек на будемо будни и да пазимо да не западнемо у материјализам, поквареност или отпадништво.

Књига Нехемије наглашава начело да „ако сам Јехова не гради кућу, од слабе је користи велики труд њених градитеља“. (Псалам 127:1 НС) Основна поука за све нас је у томе да у свим нашим настојањима можемо успети само уз Јеховин благослов. А тај благослов зависи од одржавања правог обожавања на првом месту у нашим животима.