Уједињено следити животни циљ

„А ово је живот вечни: да познају, тебе, јединога правога Бога, и Исуса Христа кога си послао“ (ЈОВАН 17:3, др Чарнић)

1. а) У којој прилици је Исус први пут говорио о ,,вечном животу“? б) Ко може да постигне тај циљ?

 ПОТАЈНО, неприметно, долази кроз таму ноћи. То је Никодим. Знаци (чуда) које је Исус правио за време пасхе 30. н. ере, на њега су направили утисак. Божји Син је први пут споменуо „вечни живот“ кад се обратио овом фарисеју, додајући још и следеће топле речи: „Бог је тако заволео свет да је свога јединородног Сина дао да сваки ко верује у њега не пропадне, (него) да има вечни живот“ (Јован 3:15, 16 др Чарнић). Каква величанствена прилика се сада отвара: за откупљено човечанство! Чак и охоли фарисеј се може понизити да би тако постигао овој циљ.

2. а) Под којим околностима је Исус опет говорио о ,,вечном животу“? б) Коме је вода живота на располагању?

² Убрзо, Исус путује из Јерусалима у Галилеју. Док његови ученици одлазе да купе храну, он се одмара код једног бунара у Самарији. Једна жена наилази да захвати воду. Исус јој говори: „Ако пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети довека него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот“ (Јован 4:14, др Чарнић). Пошто Јевреји презиру Самарићане, зашто Исус овој жени нуди такву дивну наду? Ова жена је, што је Исусу познато, имала већ пет мужева, а сада неморално живи са мушкарцем који није њен муж. Ипак, као што Исус овде показује, воде живота које дају живот треба да буду доступне чак и онима које свет презире, само ако се покају и очисте свој живот. (Упореди Колошанима 3:5—7).

3. а) Коју врсту хране препоручује Исус? б) Како је Јован 4:34—36 испуњен?

³ „Вечни живот! Исус даље развија ову тему кад се његови ученици враћају и наговарају га да једе. Он им говори: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело.“ Које дело? Исус каже: „Подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву. Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот.“ За такву жетву су имали изгледа чак и понижавани Самарићани, и као што извештај показује, то је постало стварност. (Јован 4:34—36, др Чарнић; Дела апостолска 8:1, 14—17). Жетва за вечни живог се наставља ове до данас, међутим, поље сада захвата читав свет. Ученици Исуса Христа имају још увек доста посла у овом делу за Господа (Матеј 13:37, 38; 1. Коринћанима 15:58).

,,Дар живота“

4. Како је Исус одговорио Јеврејима да држе сабат?

⁴ Пролази година дана. Сада је време пасхе 31. н. ере. Као што има обичај, Исус је у Јерусалиму због празника. Али, Јевреји га прогоне, јер суботом исказује људима љубав тиме што их лечи. Шта им Исус одговара? Он каже: „Отац мој стално ради, па радим и ја“. Зато хоће да га убију. (Јован 5:17, 18).

5, 6. а) Које драгоцено јединство описује сада Исус? б) У ком погледу има Исус ,,живот у себи“?

 ⁵ Исус им пак објашњава даље и описује драгоцено јединство — заједништво које постоји између њега и Оца. Тим Јеврејима он говори: „Отац, наиме воли Сина и показује му све што сам чини, показаће му дела већа од ових, да се ви чудите.“ Следећим речима указује на то да му је Отац предао изванредну моћ: „Ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, и не долази пред суд, него је прешао из смрти у живог“ (Јован 5:20, 24, др Чарнић).

⁶ Да, чак и они који су због наслеђене грешности у Божјим очима ,,мртви“ могу „слушати глас Сина Божјега“ и живети. А како? Исус објашњава: „Јер као што Отац има у себи живот, тако је дао и Сину да има живот у себи.“ Речи „живот у себи“ могу бити преведене и са „дар живота у себи“ (Јован 5:25, 26, НС — фуснота). Тако је Исус у могућности да људе доведе до доброг положаја пред Богом. Шта више он је у могућности да мртве васкрсне у бесмртан живот (Јован 11:25, др Чарнић; Откривење 1:18).

7. а) Шта нам говори Псалам 36:5, 9 о Богу? б) Како је Јехова наградио свог сина?

⁷ Јехова је увек имао живот у себи. О њему пише: „Јер је у тебе извор животу“ (Псалам 36:5, 9). А сада је Отац свог беспрекорног Сина васкрснуо од мртвих као „првенца од оних који су умрли“. Имајући „дар живота у себи“, Исус је имао моћ да опрашта грехе, да суди и да мртве васкресне са изгледом на вечни живот (1. Коринћанима 15:20—22, др Чарнић; Јован 5:27—29; Дела апостолска 17:31).

Радосно јединство

8, 9. а) Како ми можемо да постигнемо циљ вечног живота? б) Шта Бог спрема за вечни живот? в) Ко учествује у овим благословима и како?

⁸ Зато нас Исусов ученик Јуда упозорава: „Одржите себе у Божјој, љубави очекујући милост Господа Исуса Христа за живот вечни“ (Јуда 21, др Чарнић). Какав драгоцен циљ — вечни живот! А то ће бити живот у савршенству према вољи нашег савршеног Створитеља и путем припрема по његовом Сину. Неће више бити мукотрпног рада који је у садашњем саставу ствари тако често саставни део борбе за опстанак. У долазећем саставу ствари неће више бити жалости, болести, безакоња, покварености па чак ни смрти! (Михеј 4:3, 4; 1. Коринћанима 15:26).

⁹ Ко ће имати удела у реализацији ових обећања? Где ће то бити? То су они који показују веру у Исусову жртву и који тој вери додају и дела и оданост Богу. Заједно са хришћанским друговима широм света они постају хармонично повезани у јединству вере (Јаков 2:24; Ефесцима 4:16).

10, а) Шта је прво у Божјој „управи“? б) Шта ће ,,управа“ потом да спроведе?

¹⁰ Бог је по својој благонаклоности предвидео „управу... да у Христу поново састави све што је на небесима и на Земљи“ (Ефесцима 1:8—10, НС). То је Божја породична припрема која започиње са сакупљањем Христових 144 000 сунаследника. „Они су искупљени као првенци од људи Богу и Јагњету (Исусу Христу)“. „Они имају удела у првом (небеском) ускрсењу“, тако да ће са Христом као краљеви и свештеници служити хиљаду година. Након тога Божја управа сакупља ,,што је на Земљи“, почевши са безбројним ,,многим народом... од сваке народности и племена и народа и језика“. Ове Божје слуге ће изићи из „велике невоље“ са изгледом да добију вечни живот на „новој земљи“ (Откривење 14:1, 4; 20:4, 6; 7:4, 9—17; 21:1, 4, др Чарнић).

11. а) На које драгоцено ,,јединство“ се упућује у Ефежанима 1:11? б) Како Јован 15:4, 5 важи за оне који су у том ,,јединству“?

¹¹ Духом помазани Божји синови су оно „што је на небесима“ и они су у веома присном односу са Исусом и Оцем. Они су „постали наследници“ Краљевства у заједници са Исусом (Ефесцима 1:11, др Чарнић). Исус их је храбрио да остану у заједници са њиме, тако као што лоза, да би добро родила остаје причвршћена на чокот. Ако се ова драгоцена заједница са Христом не одржава, лоза ,,не може ништа учинити“ (Јован 14:10, 11, 20; 15:4, 5; 1. Јованова 2:27, др Чарнић).

Сада учествују ,,друге овце“

12. а) Каква је повезаност ,,великог мноштва“ са ,,малим стадом“? б) Коју молбу садржи 1. Јованова 2:1—6 за сваког појединца из тих група?

¹² Међутим, шта је са милионима других, овцама сличних људи, који су се последњих 50 година одвојили од светских „јараца“? (Матеј 25:31—40). Ови не сачињавају Исусово „мало стадо“ коме је дато Краљевство, него се њима придружују као део већег стада, „друге овце“, које служе у јединству са  Оцем и Сином (Лука 12:32; Јован 10:16). Апостол Јован даје уверење да је Исус Христ „жртва помирења за наше грехе“ (то јест грехе „малог стада“); не само за наше него и за грехе целог света“. Тако и ове ,,друге овце“, сакупљене од људи широм света, могу бити у заједници односно у слози са Богом и Христом. Нешто слично Јован каже даље: ,,А ко држи његову реч, у њему је заиста љубав према Богу дошла до савршенства. По том познајемо да смо у њему.“ Најпре ,„мало стадо“ а затим ,,друге овце“, добивају обавезу да ходају путем којим је ходао Исус (1. Јованова 2:1—6, др Чарнић).

13. а) Кога моли Исус у Јовану 17:20, 21? б) Шта показује да ова молба није ограничена на Исусове сунаследнике?

¹³ Зато су данас обе групе, небеска и земаљска, ’у заједници са Оцем и Сином’ — у потпуној сагласности код извршавања Божјег дела. Исус је молио ,,да сви буду једно, као што си ти, Оче, у мени, и ја у теби, да и они буду једно у нама“. Ово јединство није ограничено само на сунаследство јер је сасвим јасно да Исусови ученици нису постали део ’тела Јеховиног’ ни ’сунаследници са Јеховом’. Они су „једно“ на тај начин што показују јединство приликом сарађивања, што су „једног срца и једних мисли“ и са Јеховом и са Христом док сведоче људима по свету (Јован 17:20, 21, др Чарнић).

14. У којој посебној ситуацији је небеска класа у заједници са Христом и шта их чини да су свесни тога?

¹⁴ Ипак, помазани небески разред је у том јединству на један посебан начин јер су проглашени да су праведни за живот кориштењем Исусове жртве. Зато могу бити рођени духом са изгледом да постану сунаследници Исуса Христа. Следећим речима признају да су усвојени као синови: „Сам дух (Божја стваралачка активна моћ) сведочи с нашим духом (превладавајућим душевним нагињањем) да смо деца Божја“ (Римљанима 3:23, 24; 5:1; 8:15—18).

15. Шта доносе садашњост и будућност за оне са изгледом на земаљски живот?

¹⁵ Као Аврам, Рава и остали из оног времена, тако су и они који имају наду за живот на земљи проглашени праведницима с обзиром на пријатељство с Богом. Они ће за време Христовог хиљадугодишњег владања постићи људско савршенство, тако да ће након коначне кушње ,,и сама творевина бити ослобођена ропства пропадљивости и за слободу славе деце Божје“ (Римљанима 8:19—. 21; Јаков 2:21—26). Тако ће послушни људи бити проглашени праведни за вечни живот на Земљи. (Упореди Јован 10:10; Исаија 9:7; 11:1—9; 35:1—6; 65:17—25).

16. а) У ком погледу показује јединство ,,мало стадо“ са „другим овцама“? б) Зашто се Јован 3:3—5 примењује само на „мало стадо“?

¹⁶ Чланови „малог стада“ као и безбројно мноштво ,,других оваца“ као појединци показују сличну радосну ревност за Божју службу (Лука 12:32; Јован 10:16; Титу 2:13, 14). Већина преосталих помазаника су у поодмаклим годинама и имају далеко више искуства у хришћанском животу а ипак обе групе показују хришћанску личност и плодове духа (Ефесцима 4:24; Галатима 5:22, 23). Ипак постоји разлика, коју је Исус навео кад је говорио Никодиму и то пре него што је споменуо вечни живот. Рекао је: „Ако се ко не роди поново, не може видети царства Божјега“ (Јован 3:3—5, НС). Дакле, духовно поново рођење доживљавају они крштени хришћани, које Бог позове да буду са Исусом сунаследници у његовом Краљевству (1. Коринћанима 1:9, 26—30). „Другим овцама“ није потребно такво поновно рођење јер је њихов циљ вечни живот у обновљеном земаљском Рају, где ће живети као поданици Краљевства (Матеј 25:34, 46б; Лука 23:42, 43).

Спомен свечаност — и нови савез

17. а) Зашто ће се сви који имају циљ живота састати са Божјим народом 24. марта? б) Шта запажамо о Спомен свечаности 1985?

¹⁷ 24. марта 1986. по заласку сунца је за Јеховине сведоке широм света време када ће се састати поводом комеморације на Исусову смрт. Пажња ће бити усмерена на Исусово жртвовање савршеног човечијег тела и животне крви у корист грешног човечанства и са циљем да оправда име и намере његовог Оца (1. Коринћанима 11:23—26). Зато ће сви којима је циљ (небески или земаљски) живот желети да се поводом овог радосног догађаја  састану са Божјим народом широм света. 1985. се укупно 7,792.109 особа на такав начин подсетило на Исусову смрт. Али, оних који су узели хлеб и вино, који симболизирају Исусово људско тело и крв, било је само 9051. Зашто тако мало?

18, 19. а) Које значајне речи упућује Исус у Луки 22. глава? б) Којој сврси служи свака од тих значајних речи? в) Као шта је Мојсије наговестио како Исус служи као ,,посредник“?

¹⁸ Па, шта је Исус рекао оно вече када је увео сећање на своју смрт? Након што је ученицима понудио хлеб, на исти начин им је понудио и вино, говорећи: „Ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас.“ Касније је следећим речима још боље објаснио зашто их прихвата у нови савез: „Ви сте ти што су истрајали са мном у мојим искушењима. И ја вам одређујем царство као што је мени мој отац одредио, да једете и пијете за мојом трпезом у мом царству и седите на престољима судећи над дванаест Израелових племена“ (Лука 22:19, 20; 28—30, НС).

¹⁹ Пророк Јеремија је прорекао Нови савез изневши да ће Јехова опростити погрешке и наслеђени грех свом народу тако да би могли „познати Јехову“ у много интимнијем односу (Јеремија 31:31, 34). Као што је Мојсије био ,,посредник“ Заветног закона и телесног Израела, тако је Исус постао „посредник“ овог прикладног много бољег „савеза“ који је Бог склопио с духовним „Божјим Израелом“. То се односи на оне откупљене, који су позвани да буду баштиници Краљевства с Христом. Ови су „примили обећање вечне баштине“ (Галатима 3:19, 20; 6:16; Јеврејима 8:6; 9:15; 12:24). У Библији се детаљно описује да је Исус Христ служи као ,,један посредник између Бога и људи“ (1. Тимотеја 2:5, 6).

20. Ко стварно учествује у узимању симбола на Спомен свечаности?

²⁰ Дакле, ко стога може да има удела у узимању симбола хлеба и вина? То је једино група коју је Бог узео у Нови савез посредством Исусове жртве (Псалам 50:5). Циљ овог савеза је да се оправда Исусових 144.000 сувладара сада у људском животу, како би могли да дају свој праведни живот и да буду узети у небеско Краљевство (Римљани 4:25; 2. Тимотеј 2:10, 12). Али, шта је с ,,другим овцама“?

21. а) Како „друге овце“ извлаче користи својом присутношћу Спомен свечаности? б) Шта је циљ Спомен свечаности и које питање се поставља?

²¹ Класа „других оваца“ није у Новом савезу и нема удела у њему. Но, они то обилно користе пажљиво пратећи Спомен—свечаност. Њихова захвалност за духовне ствари се огледа у речима Исусове молитве свом оцу: „Ово значи вечни живот, упознати тебе, јединог истинитог Бога и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3). Упамти, Спомен—свечаност обраћа пажњу на Исусово тело и крв. Жртвовано тело и крв Христа, од животног су значаја за оне који желе вечни живот. Али, какве то везе има са ,,другим овцама“ које нису узете у Нови савез и немају удела у узимању симбола? Размотри то у следећем чланку.

Како би одговорио?

◻ Како Исус прогресивно објашњава обећање вечног живота?

◻ Како је Бог спровео своју „управу“?

◻ Зашто могу „друге овце“ рећи да су у „јединству“ са Оцем, Сином и Христовом браћом?

◻ Зашто само помазани хришћани учествују у Спомен свечаности?

[Питања за разматрање]