„Хлеб живота“ — користан за све

„Ја сам живи хлеб, који је сишао с неба; ако неко једе од тог хлеба, живеће заувек; хлеб који ћу ја дати је моје тело — живот за свет“ (ЈОВАН 6:51)

1. Коју трагичну ситуацију данас увиђа човечанство?

 Човечанство се дуго времена снабдева хлебом, најважнијом животном намирницом на земљи. Одговарајући томе он се назива главном храном за одржавање живота (Д ворлд Бук Енсајклопидиа, књига 2, стр. 479). Али данас глад за хлебом достиже трагичан исход. Глад и несташице осећају на једној четвртини Земље њени становници. (Пробуди се! 8. јануар 1985. енг. изд.) Часопис Глоуб енд Меил из Торонта, Канада, каже: „Несташице, ратови не познају границе.“ Часопис цитира Извршни одбор УН о хитности операције у Африци, где су са забринутошћу навели да је Африка на граници „једне од највећих људских трагедија, једне од највећих људских претњи, која их је икада задесила“.

2, 3. а) Несташице хране су део ког знака? б) Како ће бити решен проблем хране? в) Шта је још потребно и које нам срећно засигурање даје Исаија 25:8?

² Исус је прорекао да ће оскудице хране бити део његове присутности у Краљевској снази (Матеј 24:3, 7, 32, 33; 25:31, 32; Лука 21:11). Како можемо само бити срећни што  је Краљевство на његовој страни! Ускоро, овај славни Краљ ће надвладати све непријатеље човечанства, заједно са политичким и економским неправдама које су донеле такве окрутне патње. Тада ће сви људи уживати примајући свој хлеб сваки дан (Матеј 6:10, 11; 24:21, 22; Данило 2:44; Приче Соломунове 29:2).

³ Под праведном владавином, наша добра земља биће способна да производи „изобиље“ хране, довољно да прехрани много више становника него што их има данас (Псалам 72:12—14, 16, 18). Јехова ће направити „гозбу“ од добрих ствари за свој народ (Исаија 25:6). Али потребно је још нешто додатно. Да ли човечанство и даље оболева и умире, како пролазе године? На срећу, у Исаији 25:8 записане су речи Јеховине: „Он ће заиста прогутати смрт заувек, и Суверен Господина Јехове сигурно ће отрти сузе са свих лица“. Како ће се то остварити?

Јеховина љубазна припрема

4. Коју љубазну припрему је Јехова учинио у Египту?

⁴ Док је Јосип био администратор за исхрану у Египту, било је жита у изобиљу. То је било због тога што се Јосип пошто је одређен за то од Фараона, паметно припремио за проречену седмо годишњу несташицу и Јехова је љубазно повећао своје благослове (1. Мојсијева 41:49). Било је довољно за све, а и за штедњу. Када су Јосипов отац Јаков, Јосипова браћа и њихове породице дошле да се придруже Јосипу у Египту, они су се обилно користили тим божанским предвиђањем. Нема сумње, ови Израелци добро су се упознали с несташицом пшеничног хлеба, у оно време у Египту.

5. а) Како је Јехова снабдео храном Израелце у пустињи? б) Ко је делио с Израелцима тај благослов и зашто?

⁵ Касније, Јехова је учинио другу љубазну припрему за свој народ. То је било када су милиони Израелаца напустили Египат да би пошли према пустињи Синај. Како је могло ово велико мноштво пронаћи храну у тој црној, непријатељској пустињи? Иако се Јехова љутио ради недостатка њихове вере, он „је отворио врата небеска. И он је пустио као кишу с неба да једу и жито с неба им је дао“. „Са хлебом с неба он их је хранио“, четрдесет дугих година (Псалам 78:22—24; 105:40; 2. Мојсија 16:4, 5, 31, 35). Немој такође заборавити да Израелци нису сами јели ману. „А мноштво другог света“, који нису били Израелци вршили су вољу Јеховину и придружили се Израелу из Египта. Бог се побринуо да и они такође добију ману (2. Мојсијева 12:38).

6. а) Шта још више треба човеку и зашто? б) Шта представљају жртве Израелаца и шта су оне наговестиле?

⁶ Но, човечанство треба много више него што је то дослован „хлеб с неба“. Чак и они који су јели чудесну ману, старили су и умирали. Због човековог наслеђеног грешног стања, смрт је неизбежна, без обзира на његову исхрану. (Римљанима 5:12) Израелска жртвена припрема значи добар однос са Богом, али те жртве такође наглашавају људску грешност. Они нису „могли одстранити грехе у потпуности“. Надаље, ове жртве наговештавају Исусову „једину жртву“ чија је припрема уклонила грех „заувек“. Са свог узвишеног положаја на небу, Христ је сада у могућности да управља вредношћу своје жртве. (Јеврејима 10:1—4, 11—13).

„Поуздан хлеб с неба“

7. а) У ком новом контексту морају бити осматране Исусове речи из Јована 6 поглавље? б) Зашто је Исус укорио мноштво?

⁷ Погледајмо Јованово 6. поглавље у ком Исус наставља оно што је записано у Јовану 5 поглавље. Садржај је другачији, још једна година је прошла. Сада је 32 година н. р. вр. Позадина више нису крепосни Јевреји у Јерусалиму, већ обични људи у Галилеји. Исус је управо учинио чудо нахранивши 5 000 људи с пет јечмених хлебова и две мале рибе. Следећи дан, мноштво је следило Исуса, очекујући још један оброк. Стога им је Исус рекао: „Ви ме тражите, не зато што сте видели знакове, већ стога што сте јели од круха и наситили се. Не радите за пропадљиву храну, већ за храну која траје за вечни живот.“ Исус је био послат од свога Оца да припреми такву храну за све оне који желе да верују у њега. То треба бити „поуздан хлеб с неба“, са много више значаја него што је то била дословна мана коју су јели Израелци (Јован 6:26—32).

8. Како се може постићи вечни живот?

⁸ Исус је опширно објаснио каква може бити корист од те хране, рекавши: „Ја сам хлеб животни. Онај ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене, неће никада ожедњети ... Јер ово је воља мога Оца, да свако ко види Сина и верује у њега, добије  вечни живот и ја ћу га ускрснути у задњи дан“ (Јован 6:35—40).

9, 10. а) Како је „хлеб животни“ упоређен са маном? б) Коме је Исус дао своје тело према Јовану 6:42—51? в) Како они ,,једу његово тело“?

⁹ Материјалистички настројени Јевреји видели су у тим речима спорно питање. Они су у Христу видели само сина Јосипа и Марије. Исус их је упозорио: „Престаните мрмљати између себе. Нико не може доћи к мени осим ако га мој Отац, који ме послао, не привуче к мени, и ја ћу га ускрснути у задњи дан“. Тада је поновио: „Ја сам хлеб животни. Ваши оци једоше ману у пустињи и опет умреше. Ово је крух који силази с неба, тако да свако ко једе од њега не умре. Ја сам живући крух, који је сишао с неба; ако неко једе од тога круха, живеће заувек, крух који ћу ја дати је тело моје — живот за свет.“ (Јован 6:42—51).

¹⁰ То је био „живот за свет“ — цели свет откупљеног човечанства — за које је Исус дао тело. И „свако“ ко једе симболични „хлеб“ показујући веру у откупну снагу Исусове жртве, такође може задобити вечни живот. Овде „мноштво другог света“ које се придружило Израелцима једући ману у пустињи, наговештава велико мноштво Исусових „других оваца“ које заједно са помазаним остатком „Израела Божјег“ једу сада Исусово тело у преносном смислу. То раде тако што верују у Исусову откупну жртву. (Римљанима 10:9, 10; Галатима 6:16)

11. Које су Исусове следеће речи шокирале Јевреје и зашто?

¹¹ Враћајући се у Галилеју, многи од Исусових слушатеља поплашили су се његовим говором. И док су они били на теми његовог тела, Исус је отишао још један корак даље, рекавши: „Доиста вам кажем, ко не једе тело Сина Човечијег и не пије његову крв нема живота у себи. Онај ко једе моје тело и пије моју крв има вечни живот и ја ћу га ускрснути у задњи час; јер тело је моје права храна и крв је моја право пиће (Јован 6:35—55). Стварно застрашујуће! Не само ради идеје о канибализму толико мрске Јеврејима већ и због Закона у 3. Мојсијевој 17:14 где се јасно забрањује да се једе „крв од било каквог живог тела“.

12. а) Шта је Исус овде наговестио? б) Који записи нам показују да тб није ограничено само на Исусове сунаследнике?

¹² Наравно, Исус је овде нагласио да свако ко жели вечни живот мора учинити темељ за веровање у жртву Исуса који је дао своје савршено људско тело и пролио своју животоважну крв (Јеврејима 10:5; 10; 1. Петрова 1:18, 19; 2:24). Ова припрема није само ограничена на Христове сунаследнике. Она мора такође да укључи „велико мноштво“ које ће преживети „велику невољу“, оне који су опрали своје хаљине и учинили их беле у крви јагњета.“ Они имају веру у Исусову жртву и показују је приносећи Богу „свету службу“ која се огледа у њиховом очувању упркос времену невоља на земљи. Исто тако је и Рава означена праведном и преживела је када је Исус Навин осудио Јерихон на пропаст. (Откривење 7:9, 10, 14, 15; Исус Навин 6:16, 17; Јаков 2:25).

„Живот у вама“

13. а) Шта закључујемо упоређујући Јована 6:53 и Јована 5:26? б) Које граматичке конструкције нам помажу да разумемо Јована 6:53? в) Шта дакле значи имати „живот у себи“ и коме су упућене те речи?

¹³ У Јовану 6:53, 54 Исус је изједначио „вечни живот“ са имати „живот у вама“. У том контексту, израз „живот у вама“ означава нешто сасвим различито од онога што је Исус рекао у Јовану 5:26. Изражавање у оваквим граматичким конструкцијама као „имати живот у вама“ јавља се понегде у Грчким Списима. На пример: „Имајте со у себи“ (Марко 9:50) и „примивши у њима потпуну награду“ (Римљанима 1:27). a У овим примерима ове фразе не означавају снагу за збрињавање соли или награђивање других. Напротив, приказана је унутрашња складност или обиље. Према контексту Јована 6:53 имати ’живот у вама’ значи овде улажење из предходног у много бољи живот. „Мало стадо“ Краљевских сунаследника доживело је то ускрсењем на небо, а „друге овце“ ће на крају хиљаду година, када ће бити испитани и означени као заслужни за вечни живот на рајској земљи. (1. Јованова 3:2; Откривење 20:4, 5).

14. Ко ће се још крстити „хлебом с неба“ и како?

¹⁴ Други се такође могу користити „хлебом с неба“. Исус је рекао за оне који су „јели његово тело и пили његову крв“, али су умрли: „Ја ћу вас ускрснути у задњем дану“. Ово се односи на помазане хришћане који су спавали у смрти и подигли се на глас ,,последње трубе“ који су заузели своје место за време „појављивања“ Исуса Христа у Краљевској слави. (1. Коринћанима 15:52; 2. Тимотеју 4:1, 8). Али шта је са будућношћу  ,.других оваца“ које спавају у смрти? Мартине речи у време Лазареве смрти су интересантне, због тога што у то време богобојазни Јевреји нису имали друге наде на земљи него земаљско васкрсење. Мартина вера се огледала у овим речима: „Ја знам да ће се (Лазар) подићи у ускрсењу у задњем дану“ (Јован 11:24). Ми који сада живимо у време Христове присутности, имамо наду да ће верни из ,,великог мноштва“ који спавају у смрти бити васкрснути за земаљски живот како би могли да имају удела у „хлебу са неба“ с изгледом на вечни живот. Како је то дивна нада, нада засигурана тиме што је Исус био подигнут из мртвих! (1. Коринћанима 15:3—8).

„У заједници с Христом“

15. Коме су упућене Исусове речи ,,у заједници с Христом“ и зашто тако одговараш?

¹⁵ Исус наставља: „Ко једе моје тело и пије моју крв остаје у заједници самном и ја у заједници с њим“ (Јован 6:56) Ово је дакле вера „сваког“ ко верује у Исусову жртву, с изгледном да „има живот у себи“. Они који показују такву веру могу бити ,,,у заједници с Христом“. Наравно, „велико мноштво“ које има земаљску наду није „у заједници с Христом“ с изгледом да буду баштиници с њим, чланови невесте која је примила небеско ускрсење као он. (Римљани 8:1, 10; 1. Коринћанима 1:2; 2. Коринћанима 5:17; 11:2; Галатима 3:28, 29; Ефесцима 1:1, 4, 11; Филипљанима 3:8—11). Сви са земаљском надом могу, односно морају, бити у потпуној хармонији с Оцем и Сином у знању и да изражавају „савршену вољу Божју“, као што исто важи и за чланове „малог стада“. (Римљанима 12:2 упореди Јован 17:21).

16. а) На који су животоважан начин они који верују у Христову жртву ,,у заједници“ с њим? б) У чему се огледају њихови циљеви и напори?

¹⁶ Доследно томе, жртвена вредност Христовог тела и крви данас је корисна за све који имају веру и ове оне који су у духовном смислу „у заједници с Христом“. Сви ће они постати део универзалне породице Јехове Бога. У овим критичним „последњим данима“ уживају светско јединство вере, циљева и активности. Верујући у Исуса у могућности су да чине „већа дела“ од оних која је Исус извршио овде на Земљи. Забележено је да милиони „великог мноштва“ односно 99,7% раде на Јеховином делу у ово време. (Јован 14:12; Римљанима 10:18). Ови циљеви и напори се огледају у највећем броју Сведока и подупирању програма изградње подружница (Псалам 110:3). Колико ће још људи приступити вери и том савршеном јединству, видеће се. Недавни извештај показује 3 024131 активних Сведока.

17. Шта би требали ценити они који присуствују Спомен свечаности?

¹⁷ На Спомен — свечаности 1986. ми се надамо да ће многе заинтересоване особе извући користи. Милиони „других оваца“ биће присутни заједно са хиљадама „малог стада“ чији број се смањује, сви дубоко ценећи Јеховину љубазну припрему преко Христа, признајући како је од животне важности Христово тело и крв. Сви ће јасно просудити где стоје. Узети симболе не значи обезбедити вечни живот. Ти симболи означавају Исусову жртву, која је прво употребљена у вези са „Новим заветом“. Помазани су доведени у тај нови савез и једино они имају право на узимању симбола. Само они су у том новом савезу, други нико није. (1. Коринћанима 11:20, 23—26). Они који нису у том новом савезу и који неће бити доведени посредством Христа у савез за Краљевство, немају удела у симболима, али они ће знати да цене колика је важност Исусове жртве, тела и крви. (Лука 22:14—20, 28—30). Та жртва за њих значи да могу добити вечни живот на Земљи.

18. Који радостан резултат значи за све јасно разумевање Исусове жртве?

¹⁸ Ми зато можемо јасно разумети шта значи Исусова жртва за човечанство, на Спомен свечаности која се приближава. „Мало стадо“ може да сабира своје благо и велико мноштво ,,других оваца“ веселиће се изгледу за савршени земаљски „живот у себи“, док високо цене своје јединство, управо сада, са Оцем, Сином и са све мањим бројем помазаног остатка на Земљи. Како смо срећни да је управо сада „хлеб живота“ користан за све!

[Фуснота]

Питања за понављање

◻ У 32 г. н. р. в. о које две врсте мане је говорио Исус и за кога су осигуране?

◻ Коме је Исус упутио позив да се „храни његовим телом и пије његову крв“ и како то они раде?

◻ Шта значи имати „живот у себи“ и како и када је то постигнуто?

◻ Коју срећу могу сада сви да деле ценећи „хлеб живота“?

[Питања за разматрање]