Врхунске тачке Библије Јестира 1:1—10:3

Божанско ослобођење од истребљења народа

Покољ би био потпуно успешан: млади и стари, деца и жене, били би без изузетка уништени. Нико се не би усудио да се супротстави том плану, јер је наређење о извршењу носило краљевски печат. Да, Јевреји би требало да изгину као беспомоћна стока! Тако је бар изгледало Аману, председнику владе старе Персије. Он је тајно сковао тај масовни покољ из слепе мржње према Јеврејину Мардохеју. Међутим, док је Аман самозадовољно очекивао своју победу, јеврејски народ се молио за ослобођење. Какав је био исход? Откривен је у драматичној библијској књизи о Јестири, коју је написао сам Мардохеј. Она је извештај који јача веру, показујући како је божанска помоћ и вера једне младе жене — спасла народ.

Јестира постаје краљица

Молимо да се прочита Јестира 1:1—2:23. Око 484. године пре нр.вр. персијски краљ Аснир (Ксеркс) приредио је велику гозбу. Међутим, краљица Астина је одбила да послуша службени позив (краља) да се појави на гозби. Разјарени краљ лишио ју је њеног положаја и почео је да тражи нову краљицу. Након разгледања већег броја најлепших жена у царству, одабира скромну јеврејску Адасу коју је за ту улогу припремио њен брат Мардохеј. Млада жена је затајила податак да је Јеврејка, користећи своје персијско име Јестира.

◆ 1:3—5 — Зашто су одржаване те свечаности?

Према историчару Херодоту, Ксеркс је једном сазвао састанак да би планирао војни ратни поход на Грчку. Можда је то управо тај састанак. Вероватно се Ксеркс разметао славом и богатством свог краљевства, уверавајући племиће у своју способност да победи у рату против Грка.

◆ 1:8 — Шта је био закон о пићу?

Изгледа да су Персијанци имали обичај да подстичу један другога на испијање одређене количине пића на таквим скуповима. Краљ је међутим начинио изузетак у тој прилици. Да ли је то имало за последицу скромније или необузданије пијење, Библија не говори.

◆ 2:19, 20 — Зашто је Мардохеј седео „на краљевим вратима“?

Очигледно је Мардохеј био један од службеника краља Асвира. Такви људи на положају углавном су седели на вратима, чекајући да се одазову на краљев позив. Мардохејев положај је морао  да буде доста одговоран. Иначе би га Аман вероватно одмах отпустио. Мардохеј је тако био у могућности да сазна и осујети покушај убиства краља.

Поука за нас: Јестира је показала вредност скромности, не стављајући ни драгуље ни скупу одећу на себе, приликом посете краљу. Она је допустила да тајна особа срца, с „мирним и кротким духом“ освоји краљеву наклоност (1. Петрова 3:1—5). Слично је и помазани остатак, сакупљан након 1919. године задобио наклоност краља Исуса Христа.

Аманова завера

Читај 3:1—5:14. Асвир је именовао Амалика који се звао Аман за председника владе. Али Мардохеј, сећајући се да је Јехова одлучио „водити бој против Амалићана из нараштаја у нараштај“, одбио је да падне ничице пред Аманом (2. Мојсијева 17:8—16). За освету, поносни Аман наговара краља да истреби Јевреје. Мардохеј моли Јестиру да посредује, подсећајући је да „ако буде ћутала, да ће ослобођење и спасење доћи Јеврејима с друге стране“.

Пошто се ради о Јеховином народу и његовој осуди против Амалика, Мардохеј је уверен да ће сам Бог осигурати спасење (1. Самуилова 12:22). Јестира се појављује пред краљем непозвана — један могући погубни прекршај. Асвир јој ипак дарује живот и присуствује ручку који је приредила краљица. Враћајући се кући, Аман опет разбешњен Мардохејевим одбијањем одавања поштовања, планира његово убиство.

◆ 3:7 — Шта је било укључено у бацање фур—а?

„Фур“ је изгледа персијска реч за „ждреб“. Ждреб су често бацали астролози као облик прорицања. Вероватно је то било учињено зато да би одредили најповољније време за Амана да спроведе свој план истребљења Јевреја.

◆ 4:3 — Зашто су Мардохеј и Јевреји постили?

Обзиром да је велика народна несрећа била неизбежна, било је то време за дубоко, озбиљно размишљање (Проповедник 3:4). Они су сигурно требали божанско вођство. Пост је тако означавао обраћање Јехови ради потребне снаге и мудрости. Када си ти суочен с кушњама, да ли се и ти с молбом обраћаш Богу? (Јеврејима 5:7).

◆ 5:6—8 — Зашто је Јестира оклевала да каже краљу своју жељу?

Јестира сигурно није изгубила храброст, јер је већ раније рискирала свој живот. Можда је прво желела да задобије краљеву наклоност. Дакле, она га је позвала на други ручак. Ту је такође било укључено и божанско вођство, пошто су се у међувремену могли одиграти одређени догађаји.

Поука за нас: Јестира је показала веру, храброст и жељу да примени Мардохејев савет. Они који су постали део помазаног остатка након 1919. год. показали су сличну веру, храброст и жељу да раде са старијим члановима Христове невесте. Заиста леп пример!

Завера осујећена

Читај 6:1—7:10. Асвир пати од несанице, без сумње божански проузроковане. Можда, осећајући да је погрешио на неки начин, дао је да му се чита књига записа, можда краљевски дневник. Откривши да је Мардохеј остао ненаграђен за откриће једне завере, краљ је затражио Амана да предложи одговарајућу награду. Аман се осетио тиме почаствован и предложи богату свечаност. Али на његово запрепашћење наређено му је да таквим частима обаспе Мардохеја! Аманови саветници примили су то као предзнак његовог пада. Ускоро се то понижавајуће искуство за Амана завршава када је био позван на други Јестирин ручак. Тада цар позива Јестиру да изјави своју жељу. „Нека ми буде дата моја душа на моју молбу и мој народ на мој захтев“, молила је храбра краљица. Откривши да је и она Јеврејка, она открива Аманову заверу. Уплашени Аман преклиње за свој живот, али уместо тога добија смртну казну — на оном стубу намењеном Мардохеју!

◆ 7:4 — Зашто би уништење Јевреја значило штету за краља?

Да је Аман планирао продају Јевреја у ропство, то би вераватно донело велику корист Асвиру. Међутим, уништење целог народа би проузроковало финанцијски губитак за више од 10000 сребрника, које је Аман обећао да ће платити. Успех завере истребљења би такође значио губитак краљице — заиста велику личну штету!

◆ 7:8 — Зашто је Аманово лице било покривено?

Аман није покрио своје лице ради срамоте или гриже савести. Очигледно су то учинили судски службеници, можда да прикажу његову срамоту или пропаст. Можда је то био и први корак у издавању смртне казне.

Поука за нас: Стављајући свој живот на коцку, Јестира је храбро открила да је Јеврејка. Од 1931. год. Божји народ је слично томе био спреман на прогонства назвавши се Јеховиним сведоцима! (Исаија 43:10—12). Да ли си и ти тако храбар?

Божји народ ослобођен!

Читај 8:1—10:3. Мардохеј постаје председник владе уместо Амала. Опет стављајући свој живот на коцку Јестира се појављује ненајављена пред краљем молећи да се предузму кораци за онемогућавање Амановог плана. Владар се слаже с тим и допушта Мардохеју да диктира противобјаву у Асвирово име. Иако се, према персијском обичају, пређашње наређење о истребљењу не може поништити, нови закон дозвољава  Јеврејима да се бране.

Бучно слављење завладало је међу Јеврејима. Више нису били беспомоћне жртве, већ су сада имали неколико месеци за организовање своје одбране. Најзад је стигао Адар (фебруар — март) тринаести дан. Јевреји су убили око 75 000 оних који су „желели да им нанесу зло“. Мардохеј одређује да се годишњи празник Фурима одржава 14—ог и 15—ог Адара, не заборављајући да победа припада Јехови.

◆ 8:5 — Како је Јестира показала разборитост?

Јестира је пажљиво одмеравала своје речи, молећи краља да поништи документа о Амановом плану „које је он написао“. Она је тактично избегавала да спомиње краљеву одговорвост у тој ствари. Хришћани су исто тако тактични када сведоче пред владиним службеницима.

◆ 8:17 — Како је народ изјавио да су Јевреји?

Септуагинта каже да су се ти Персијанци „обрезали и јудаизирали“. Очигледно су након доношења противобјава као знак божанске заштите, многи Парсијанци постали Јеврејски проселити. Исто тако и данас, велико мноштво других оваца“ је заузело свој положај поред помазаног остатка (Откривење 7:9; Јован 10:16; Захарија 8:23).

◆ 9:10, 15, 16 — Зашто Јевреји нису узели плен?

Краљев проглас их је овластио да узму плен. Њихово одбијање је међутим, показивало да је њихова намера била самоодржање, а не самообогаћивање.

Поука за нас: Као Јевреји Јестириног времена, Јеховини сведоци се с правом обраћају владама и судовима у циљу заштите од непријатеља. Нарочито током Другог светског рата било је то потребно ради напада које је свештенство подстицало против Божјег народа. С Јеховиним благословом, добијене су многе главне судске расправе.

Књига о Јестири служи као извор наде и охрабрења данашњим Јеховиним сведоцима. Они знају да ће сотонина велика мржња према њима ускоро достићи свој врхунац у свеопштем покушају њиховог истребљења. Како ће их стварно Јехова заштитити, остаје да видимо (Језекиљ 38:16—23). Али њихово поверење је, као и у време Јестире, да Јехова неће напустити свој народ. У право време, он ће им осигурати „помоћ и ослобођење“.