Зашто се обући у благост?

ДИВИМО јој се и ценимо је. Помаже нам да избегавамо свађу. Често је сматрамо слабошћу, али јача је од челика. О чему се ради? О благости.

Библија доводи благост у везу са понизношћу и кротошћу. Грчка реч за благост има следеће значење: кротост, љубазност и пријатност — што је супротно лошем расположењу, суровости, изненадном изливу гњева и осорности. Благост се лакше објашњава делима него речима.

Али, зашто треба да се обучемо у благост? И како нам то може помоћи?

Зашто је толико важна?

Хришћани треба да показују благост зато јер се то допада Јехови Богу. Библија нам саветује да поступамо „са свом понизношћу и благошћу“. Хришћанске жене треба да се „обуку“ у нераспадљив накит мирног и благог духа, који је у Божјим очима врло вредан (Ефесцима 4:1—3; 1. Петрова 3:3, 4). А Павле је тражио од хришћана: „Обуците се дакле као изабрани Божји, свети и љубазни у срдачну милост, доброту, понизност, благост и стрпљење“ (Колошанима 3:12).

Обући се у благост корисно је и зато јер нас таква „заштитна одећа“ може сачувати од штете. Ако смо обучени у благост моћи ћемо у некој напетој ситуацији ублажити или одагнати гњев повређене особе и поновно успоставити мир. „Одговор благ утишава гњев“ (Приче Соломунове 15:1). Благост нам такође помаже у решавању свакодневних оптерећујућих проблема, и у отклањању напетости на радном месту или у школи. Она омогућава мир и јединство, помаже нам да водимо мирнији, здравији и срећнији живот (Приче Соломунове 14:30). Дакле, постоје добри разлози да се обучемо у благост.

Како се то може учинити?

Додуше, показивати благост може изгледати тешко, али ако то заиста желимо, бићемо то у стању да чинимо. Зашто? Зато јер нас је Јехова створио по својој слици (1. Мојсијева 1:26). Он је савршени пример благости. Његова се милост огледа између осталог и у његовом начину поступања с грешним човечанством. „Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам плаћа по нашим кривњама“ (Псалам 103:10, СТ).

Благост припада плодовима Божјег светог духа (Галатима 5:22, 23). Зато, ако смо свесни да нам недостаје благост, можемо молити за свети дух, а он ће нам помоћи да постижемо благост у нашем ставу, а потом да је показујемо у нашем понашању (Лука 11:13).

Пошто је благост плод Божјег духа она представља важно обележје хришћанске личности. Зато мора заиста бити део одеће, која нас чини да се препознајемо као хришћани. Да, ми се можемо и морамо „обући у благост“, у одећу којом нас Јехова благосиља кроз свој свети дух.

Могуће је бити благ

Иако је Исус Христ одлучно наступао за правду, показивао је и благост. Благе је људе означио срећнима. Посредовао је такође темељно начело ’окренути други образ’, дакле не освећивати се кад будемо изазвани (Матеј 5:5, 39; 21:5). Додуше, неки кажу да то данас у свету где преовладава такмичарски дух, није могуће. Ипак, погрешно би било повезивати хришћанску благост са кукавичлуком слабе особе. Наиме, хришћанска благост је тесно повезана с јаком вером, с љубављу према Јехови и цењењем његових праведних путева. Стога има велику моћ.

Током библијске историје било је богобојазних мужева и жена који су нам оставили истакнути пример благости. Мојсије је био „најскромнији човек на Земљи“ (4. Мојсијева 12:3). Но, ко би могао рећи да је био слабић или кукавица?

Надмоћност благости увиђамо упоређујући је с „делима тела“ (Галатима 5:19—23). Њена практична вредност долази на пример до изражаја у супротстављању неконтролисаном изливу гњева. Песник Хораз је утврдио: „Гњев је краткотрајно лудило. Дакле, савладај своју страст, иначе ће она савладати тебе.“

 Поступати „с благошћу која припада мудрости“ значи поступати у складу с Јеховином особином, његовим начином поступања и у складу с његовим путевима (Јаков 3:13). Човек који је способан да поучава своју браћу у вери мора бити мирољубив и благ, не отресит, арогантан и тврдоглав (1. Тимотеју 1:6, 7; 2. Тимотеју 2:24, 25). Но, благост може бити од велике помоћи и на другим животним подручјима.

Како нам благост може помоћи у свакодневном животу

Благост нам на пример може помоћи кад имамо проблема с нашим суседима. Тако је било у Кетином случају. Дете пријатеља који су јој били у гостима, попело се на суседова дрва припремљена за камин. Баш када је сусед погледао с прозора, део насложених дрва се преврнуо. Сусед се разљутио, потрчао је до домаћина, до дечака и његових родитеља и укорио их. Али, уместо да се оправдавају, домаћини су учинили све што је било у њиховој моћи да би умирили гњевног суседа. Одговорили су с благошћу. Када је Кети следећег дана пекла хлеб за своју породиду, испекла је још два хлепчића за суседа и његову супругу. Није више губила ниједну реч за незгоду, која је решена у духу благости. Тај је љубазни поступак био довољан да се отклони напетост и поново успостави добар однос.

Каже се да добар претпостављени не узима сам пуни удео у части кад нешто успе, нити преузима само свој дсо кривице када нешто не пође за руком. Дон, који је водио групу грађевинских радника, увек је поступао по тој девизи, поступати с благошћу, што је за њега било добро. Једном приликом љутио се неки управитељ градње због начина на који је нешто било изграђено, Упитао је: „Ко је одговоран за то?“ Иако се један други радник није држао упутства, Дон је одговорио: „Ја сам погрешио. Пошто нисам својим људима довољно јасно објаснио ствар, нису могли разумети како то треба да се уради“. Кад је, с друге стране, Дон био похваљен за неку радњу, одговорио је: „Част припада тим људима“. Пошто је тако благ, а ипак јака личност, цене га и воле како претпостављени, тако и његови сарадници.

Иста темељна начела налазе своју примену у случају кад Јеховини сведоци посећују своје ближње у служби проповедања. Неки уопште не цене те посете, можда се чак љуте. Али, благост помаже Сведоцима да не приписују тим саговорницима зле намере, нити их осуђују. Јеховини сведоци долазе, додуше, с добрим потицајима, но можда су својим доласком прекинули дотичнога у нечему чему се тај радовао. Можда су га чак и пробудили. Благост нам омогућава да у таквим ситуацијама поступамо обазриво (1. Петрова 3:15).

На сличан ће начин благост помоћи хришћанским старешинама да остану уравнотежени кад некога саветују ко „је починио неки грех пре него што је тога свестан“. Они не желе тог човека да казне, него да га „исправе“, попут лекара који пажљиво намешта ишчашене кости. Ти духовно способни мужеви не смеју никада да забораве да морају покушати да исправе грешника „у духу благости“ (Галатима 6:1).

’Тежити’ за благошћу

Благост можемо упоредити са тлом на ком се брже развијају и лакше негују остали плодови светог духа. Ако смо благи спремније ћемо се подложити вођству Јеховиног духа. Показујемо ли благост, Бог ће нас благословити, јер он љуби понизне и благе особе (Исаија 29:18—21; 61:1).

Људи су се у групама сакупљали око Исуса, јер је био „благе нарави и од срца  понизан“ (Матеј 11:28, 29). Такво поступање делује на људе привлачно, исто као што у хладној ноћи преноћиште с топлим камином привлачи уморне путнике. Блага и понизна особа сигурно је пожељан друг. Како ли је зато прикладно тежити за „благошћу“! (1. Тимотеју 6:11). Да, ми се желимо обући у благост.

[Слика на 7. страни]

Исус Христ је показивао благост. Да ли је и ти показујеш?