Шта каже Библија:

● Какво је библијско гледиште о рађању деце из епрувете?

НАЈПРЕ кратко погледајмо шта се према извештајима догодило, на основу првог примера из Енглеске.

Жена није могла нормално да затрудни због проблема са јајоводом (Фалопијевом трубом) кроз који јајна ћелија мора проћи да дође до утеруса или материце. Зато су хирурзи малом операцијом узели сазрело јајашце и наместили га у лабораторијску посуду са хранљивим супстанцама које су га одржавале на животу. Додали су семе мужа и тако се извршило зачеће. После неколико дана група ћелија које су се умножавале (бластоциста) била је пажљиво усађена у њену материцу где је нормално расла и тако се родило дете.

У том случају сперма и јајашце су добијени од мужа и жене. То је вредно пажње са библијског становишта. Зашто? Због закона који је дат древним Израелцима: „Не лијегај са женом (ти не смеш дати своје семе жени, НС) ближњега својега; од ње би постао нечист“ (3. Мојсијева 18:20, 29). Тај закон је био дат пре појаве савременог вештачког оплођивања и рађања деце из епрувете, али свеједно показује какво је Божје мишљење.

На основу Библије морамо доћи до закључка, да се зачеће до ког није дошло оплодњом сперме и јајашца мужа и жене (брачног пара) може убрајати у блуд, односно неморал. Писмо не оставља никакве сумње у вези Божјег гледишта о тој ствари: „Курварима и прељубочинцима судиће Бог“ (Јеврејима 13:4; Матеј 19:9). ли шта ако се брачном пару, који другачије није успео да добије дете, предложи могућност горе описаног поступка? Навешћемо нека гледишта која је потребно размотрити.

Да ли ће сви укључени механички кораци — са зачећем које ће се одвијати у епрувети — начинити читаву ствар тако неприродном или бизарном, да би јој се могло приговорити са етичког становишта?

Јајашце у епрувети (пре и после оплодње) се одржава на животу помоћу хранљивих супстанци. Код бар неколико случајева била је та хранљива супстанца крвни серум. Ту долази у питање Божји закон о крви (Дела апостолска 15:28, 29; 3. Мојсијева 17:13, 14).

Новински извештаји говоре, да су у неколико случајева после зачећа научници одлучили да униште оплођена јајашца јер су сматрали да се неће правилно развијати или ће бити генетски деформисана. Ако је тако, зар то није као абортус? a

И до које мере ће „родитељи“ имати своју реч односно одговорност за такав завршетак ново започетог живота?

Надаље, неки научници су забринути због генетских абнормалности које се појављују, било у току развоја у материци или касније.

То су гледишта која би хришћани желели правилно да размотре, иако треба да знају да крајњу одлуку морају сами да донесу.

[Фуснота]