„Народ“ који земљу пуни плодом

„Долазе дани када ће се укорјенити Јаков, разгранит се и процвасти Израел, и сав свјет (плодну земљу, НС) плодовима напунити“ (ИСАИЈА 27:6, СТ).

1. Шта је апостол Петар рекао о народу духовног Израела?

 БРЗО након уништења Јерусалима 70. н. ере, апостол Петар је написао следеће речи у вези рођења скупштине Христових ученика 33. н. ере: „А ви сте изабрани народ, царско свештенство, свети народ, народ одређен за посебну својину, да објавите надалеко изврсности онога који вас позва из таме у своје дивно светло; који некад нисте били народ, а сада сте Божји народ; којима није била указана милост, али сада вам је милост указана“ (1. Петрова 2:9, 10, НС). Каква благонаклоност од Бога!

2, 3. Коју обавезу имају духовни Израелци, као посебна својина Бога Јехове и са чим их је упоредио Исус у 15. глави јеванђеља по Јовану?

² Данас, 19 векова након што је Петар написао те речи, на Земљи је још увек остатак духом рођеног ,народа“. Према извештају са годишње свечаности Господње спомен вечере, њих има сада мање од десет хиљада. Они су ’народ одређен за Јеховину посебну својину’ и као такви морају на широко да објављују изврсности Бога Јехове који их је позвао из светске „таме у своје дивно светло“. Ово „светло“ светли нарочито од краја „времена незнабожаца“ односно „одређеног времена народа“ 1914. године a (Лука 21:24). Он их цени као „посебну својину“ божанског Даваоца тог дивног светла. За њега су они као духовни виноград.

³ Овде се сећамо Исусових речи упућених његовим апостолима који су представљали све његове евентуалне духом рођене следбенике: „Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. Сваку лозу на мени — која не рађа рода — он уклања, и чисти сваку која рађа плод — да више рода доноси. Ви сте већ чисти због речи коју сам вам говорио. Останите у мени и ја ћу остати у вама. Као што лоза не може да доноси род сама од себе — ако не остане на чокоту — тако не можете ни ви, ако не останете у мени. Ја сам чокот, ви сте лоза. Ко остаје у мени, и ја у њему, тај доноси много рода, јер без мене не можете ништа чинити“ (Јован 15:1—5, др Чарнић).

4. а) На који опис из 27. главе Исаије нас подсећа Исусово поређење? б) Када и над ким има ово пророчанство савремено испуњење? в) Какво становиште Бог нема више према свом народу?

⁴ То поређење односно парабола Исуса Христа подсећа нас на Јеховине речи из Исаије 27:2—4 где читамо:

 „У онај дан, пјевајте му, винограду винородном: Ја, Јахве, њега чувам, сваки час га залијевам; и да га ко не оштети, дању и ноћу стражим. Нема гњева у мени!“ (Исаија 27:2—4, СТ).

 Данашњи „виноград винородни“ на Земљи можемо упоредити са остатком грана лозе симболичног „чокота“ на којем су духом рођени хришћани „светог народа“ продуктивни чланови. Према томе они имају обавезу да донесу много рода (Јован 15:5). Према пророчанству Исаије, песму о „винограду винородном“ је требало певати у време када је Јеховин народ поново придобио његову наклоност  (Упореди Исаија 27:13). Тиме се почетак савременог испуњења овог узбудљивог пророчанства поставља у године после рата, наиме 1919, а историја потврђује да се то испуњава све до данас. Данас се Јехова не „гњеви“ на свој народ, ни на остатак свог „светог народа“, „народа одређеног за посебну својину“, ни на лојалне хришћане који очекују вечни живот на Земљи. Милосно им је постао наклоњен, што објашњава њихов духовни напредак и плодност.

5. Шта из овог симболичног винограда радује људе и о чему у вези тога могу говорити?

⁵ Овај духовни „народ“, заједно са њиховим друговима који напорно раде, је као плодоносни виноград који доноси много „вина“. То је духовно вино које радује Јеховино и човечје срце (Судије 9:13). Ово је оправдани разлог за људе које је ово духовно пиће обрадовало, да радосно певају и говоре о свему што је Божански Виноградар „винограда“ урадио за симболични „виноград“. Симболично говорећи, он је заиста стално ’заливао’ овај „виноград“ да га освежи, тако да доноси сочне, слатке плодове који могу развеселити.

Супротност — „земаљски чокот“

6. Шта ће, према 14. глави Откривења, доживети „земаљски чокот“?

⁶ То није случај са оним што последња књига Библије назива „земаљским чокотом“. Ускоро ће небеске уништавајуће силе добити божанско наређење: „Пошаљи свој оштри срп и порежи грожђе земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе.“ Затим, као што Откривење даље показује, „анђео баци свој срп на Земљу, те обра земаљски чокот и стави у велику муљару гнева Божјег. И муљара би изгажена изван града и изиђе крв из муљаре коњима до узде — хиљаду и шест стотина стадија“ (Откривење 14:18—20, др Чарнић). То ће се десити владајућем делу сотонине видљиве организације на Земљи, чији је он виноградар и противи се „правом чокоту“ чији Виноградар је Бог Јехова. „Земаљски чокот“ се уопште неће обновити!

7—9. Које двоструко испуњење има Исаија 27:7—13 и у које време?

⁷ Ипак је пророчанство из 27. главе Исаије пророчанство обнове, најпре Израелаца као народа, а затим духовног Израела у нашем 20. веку. То се види из завршног дела главе од 7. до 13. ставка, где пише:

⁸ „Је ли га ударио како удари оне који њега удараху? Је ли га убио како уби оне који њега убише? За казну га потјера, изагна, однесе га силним дахом својим у дан источњака. Тако ће се окајати безакоње Јаковљево; а ово је све плод опроштења гријеха његова. Нека се смрве сви каменови жртвеника као што се у прах дроби кречно камење! Нек се више не дижу ашере и сунчани ступови! Јер опустје тврди град, насеље је похарано, напуштено као пустиња. Телад ондје пасе — лежи ондје, грмље брсти. Кад му се осуше гране, ломе их, долазе жене и огањ пале. Јер то је народ неразуман, зато га неће жалити Створитељ, Творац му се неће смиловати.

⁹ Јахве ће у онај дан класје вријећи од Еуфрата до Потока египатског, и бит ћете побрани један по један, дјецо Израелова. У онај дан, затрубит ће велика трубља, и доћи ће изгубљени у земљи асирској, и који бијаху изгнани у земљу египатску, и поклонит ће се Јахви на светој гори, у Јерузалему“ (СТ).

10. Која истакнута светска сила је била за време пророчанства Исаије и како је прошла у намераваном нападу на главни град краљевства Јуде?

¹⁰ У време овог пророчанства Исаије, Асирија је постала доминантна светска сила тиме што је одстранила прву из серије седам светских сила, мада је Египат још постојао, али као другоразредна сила. Десетплеменско краљевство Израела се одвојило од владања Данилове краљевске куће из Јудиног племена. Тако је асирски краљ управо од града Јерусалима тражио да се безусловно преда ако не жели да буде уништен. Међутим, Јехова се борио на страни краљевства Јуде, и надутог краља Сенахирима послао да се поражен, тетурајући, неславно врати кући (Исаија 36. и 37. глава).

11. Цар које светске силе је срушио краљевство Јуде и како 27. поглавље Исаије описује тај догађај?

¹¹ Ипак, цар следеће Вавилонске светске силе, је добио овлашћење да уништи свети град Јерусалим и његов храм. Према Библији то се догодило године 607. пре н. ере, руком цара Навуходоносора. Он је био тај који је одвео заробљенике у вавилоноку земљу да тамо проведу 70 година у изгнанству. Имајући у виду долазеће уништење Јерусалима и вођење заробљеника у 70—годишње изгнанство у Вавилон — са правом се појавило питање:

 „Је ли га ударио како удари оне који њега (израелски народ) удараху?“ (Исаија 27:7, СТ).

  Као никада пре у историји народа од 1513. године пре н.ере, Божји народ је задесила 607. пре наше ере несрећа која умало није значила његово истребљење. Жртве у заузетом граду Јерусалиму су биле огромне. Да, Јехова је видео да је тај корак неопходан, зато се то и догодило. Видео је неопходну потребу да се успротиви онима који су требали остати његови пријатељи, са којима се спријатељио када је са њима склопио савез по посреднику Мојсију.

12. Дакле, за које питање је Јехова могао да инспирише пророка Исаију да пита у вези Израела и како је то имало утицаја на Израелов однос са Јеховом?

¹² Зато је Јехова могао да пита даље:

 „Је ли га (народ Израела или Јакова) убио како уби оне који њега убише?“ (Исаија 27:7).

 Да, за Јехову је сада постало неопходно да се окрене против народа којем је некада био наклоњен, да подигне застрашујући глас помоћу војних снага Вавилона, треће светске силе у библијској историји. Зато је божанска изјава гласила:

 ,,3а казну га потјера, изагна, однесе га силним дахом својим у дан источњака (што показује из којег правца долази рат)“ (Исаија 27:8, СТ).

 Таквим уводом ће отерати неверни народ који му је некада, као примерна жена била његова видљива организација на Земљи. Сада ју је отпустио из њене од Бога дане домовине и руком вавилонских освајача шаље је у далеку земљу, као да су се привремено раставили (Упореди Исаија 50:1).

13. На који начин је према пророчанству Исаије израелски народ требало да се покаје због кршења Божјег савеза?

¹³ Сада је дошло време да се народ Израела или Јакова покаје за своје „безакоње“ на скупљи начин који их је више коштао него што је то било жртвовање животиња на олтару храма у Јерусалиму. Ово је Јехова прописао својој, жени сличној организацији:

 „Тако ће се окајати безакоње Јаковљево; ово је све плод опроштења гријехова његова. Нека се смрве сви каменови жртвеника као што се у прах дроби кречно камење! Нек се више не дижу ашере и сунчани ступови!“ (Исаија 27:9, СТ).

 Какав израз божанског беса односно гнева ће бити испуњење овог пророчанства — и то оправдано! Неће више бити идолопоклоничких ступова и кађења унутар његовог кажњеног народа.

14. На какво опустошено стање треба да се сведе израелска земља и како ће се, слично симболичном грмљу, са њом поступати?

¹⁴ Указујући на уништење које је требало да снађе овај жени сличан народ старог Израела, Јехова додаје:

 „Јер опустје тврди град, насеље је похарано, напуштено као пустиња.“

 Некад насељена земља ће опустети, да за неко време буде само пашњак.

 „Телад ондје пасе — лежи ондје, грмље брсти (Јехова са својим деловањем). Кад му се осуше гране, ломе их, долазе жене и огањ пале“ (Исаија 27:10, 11, СТ).

 Тако ће Јеховин, жени сличан народ, бити сведен на ниво материјала за ложење ватре којег ће и жене моћи користити без потешкоћа. Какво жалосно стање за жени сличну организацију Израела! Но, зашто ће мужу слично Божанство као што је Јехова предузети такве рушилачке кораке? Прочитајмо:

15. Имајући у виду Јеховине посебне припреме, као какав народ су Израелци требали да се покажу, међутим, зашто су постали слични народима који су обожавали идоле?

¹⁵ „Јер то је народ наразуман, зато га неће жалити Створитељ. Творац му се неће смиловати“ (Исаија 27:11, СТ).

Израелци су због свих Јеховиних припрема у виду образовања и просвећења његове одлично уређене организације, требали да докажу да су веома образован народ. Требали би  да буду довољно разумни да схвате безвредност обожавања идола, да, довољно оштроумни да виде бесмисленост идолопоклонства које су примењивали неуки народи који нису били обухваћени савезом са живим и правим Богом Јеховом. Међутим, пошто је њихов небески Створитељ и Творац био невидљив, изгубили су веру и окренули се ка видљивим, од човека направљеним боговима, што их је и упропастило. То је разлог зашто је том самовољном народу била одузета даљња наклоност и божанска милост.

Ослобобење из изгнанства

16. На шта је Јехова требало да обрати пажњу да би обновио свој народ?

¹⁶ Дакле, да би их вратио правом обожавању у њиховој домовини, било је потребно да Јехова обрати пажњу на земљу Вавилон, кроз коју је текла велика „река“ Еуфрат. Осврнуће се и доле према југу, на Египат, јер је и тамо његов народ због карања отишао у изгнанство. Због тога је Јехова морао да оствари своју следећу намеру:

 „Јехова ће у онај дан класје вријећи од Еуфрата до Потока египатског (суво корито реке на југозападној ивици обећане земље), и бит ћете побрани један по један, дјецо Израелова“ (Исаија 27:12, СТ; упореди 4. Мојсијева 34:2, 5).

17. Како је Јехова откинуо свој народ из стања изгнанства и која средства је за то употребио?

¹⁷ Да би свој народ могао да врати из изгнанства у њихову домовину Јудеју, Јехова је морао да их откине као воће и тако их ослободи. То је постигао свргавањем вавилонске светске силе и довођењем царства Медо—Персије на њено место, четврте светске силе у библијској историји. Одредба персијског цара Кира Великог, коју је објавио на почетку овог владања, ослобађала је Јеховин изгнан народ, тако да су се могли вратити на подручје старог Јерусалима и поново саградити Јеховин храм. Овај повратак је уследио крајем седамдесетих година изгнанства, 537. пре н.ере (Исаија 45:1—7).

18. Каква је морала бити реакција народа у изгнанству када су сазнали за одредбу о њиховом ослобођењу?

¹⁸ Укорени Израелци у Вавилону, као и у Асирији и Египту, били су Јеховино власништво и он је имао право да их као симболично воће откине од присилног изгнанства и расејаности те им тако искаже милост и незаслужену доброту. О, како су се ови древни Израелци морали радовати Кировој одредби и како су морали ревно да прихвате ту величанствену понуђену прилику! Шта је дакле, требало рећи о том значајном „дану“ који је уливао наду?

19. ) Коме су се морали Израелци, расејани по Азији и Египту, према пророчанству поклонити? б) Шта ће то значити за обожавање Јехове на месту првобитног храма и на који савремени духовни народ то показује?

¹⁹ „У онај дан, затрубит ће велика трубља, и доћи ће изгубљени у земљи асирској, и који бијаху изгнани у земљу египатску, и поклонит ће се Јахви на Светој тори, у Јерузалему“ (Исаија 27:13, СТ).

 Ово није могло ништа друго да значи него насељавање обећане земље, реконструкцију храма у Јерусалиму, и обнову обожавања Створитеља и Творца од стране у живот враћеног израелског народа. То се требало догодити према раније изреченим речима пророка Исаије, записаним у 6. ставку. Земља повратника је требала да постане земља која врви од људи уједињених обожавањем Јехове у храму, мада то реконструисано место за обожавање вероватно није било тако величанствено као раскошан храм који је саградио краљ Соломун. Тако је то требало да наговести савремено духовно испуњење у вези „Божјег Израела“, пунећи „сав свијет плодовима“ који дају живот (Галатима 6:16; Исаија 27:6, СТ).

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Када и како је земаљски Израел доживео „ударац“ проречен у Исаији 27:7?

◻ Када се Израел „укоренио“? (Исаија 27:2, 6)

◻ На коме се у савремено време испуњава пророчанство из 27. главе књиге пророка Исаије?

◻ Како су они постали родни виноград који доноси „вино“?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Јехова је помоћу Вавилонаца задао тежак ударац 607. пре н. ере