Пронаћи радост у браку — као поклону
Пронаћи радост у браку — као поклону
„Што је Бог саставио човек да не раставља“ — МАТЕЈ 19:6
1. Које Исусове речи су добро познате у хришћанству и која се питања намећу у вези с њима?
ДА ли су ти ове речи добро познате?Оне су без сумње добро познате милионима људи у хришћанству, који чине велики удео светске популације, зато што су то речи Господа Исуса, које је изговорио религиозним фарисејима свог времена. Речи могу бити добро познате, али шта значи Исусова изјава? Да ли човечанство следи толико значајан савет? Погледајмо.
2—4. а) Која је данас забрињавајућа ситуација у многим земљама, а тиче се Исусових речи из Матеја 19:6? б) Који став показују они који се не држе библијског савета о трајности брака?
2 Данас у многим земљама веома мали број људи поштује брачно уређење и не прекида оно што је Бог саставио. Развод је, из земље у земљу, досегао такве размере које можемо описати као епидемијске. Слика није боља ни у земљама у којима је развод законски забрањен, јер у тим земљама људи често напуштају брачне партнере, те почињу да живе с неким другим. На тај начин милиони људи из хришћанства, а и други, нису узимали у обзир вредан Исусов савет из Матеја 19:6. Да ли је то због тога што је Исусов савет био лош, или због тога што људи нису хтели да га слушају и зато су у том погледу мало марили за Исусов савет?
3 Уочљиво је да људи у великом проценту не гледају на брак као на доживотни уговор, ако се он супротставља њиховом личном животном стилу и прохтевима. По некима брак мора бити временски ограничено уређење, ако се коси с нечијим нагињањима, склоностима и антипатијама. То је довело до тога да изгледа како једни напуштају брачног друга тако лако као што други скидају капут или шешир, никада не размишљајући при том о Исусовом савету који је дао онима који ступају у брачну заједницу.
4 Ово толико раширено становиште „да свако ради оно што жели“, може утицати на оне који желе да се држе сигурног библијског савета, на тај начин да их одведе од добре науке Речи Божје. Добар савет је дат писмено и усмено, али пропуштање држања библијског савета може довести брак у потешкоће (Упореди Псалам 19:7—11). Ако усвојимо такво становиште да се све у браку супротставља нашем животном стилу, нашој вољи, нашим жељама, можемо се променити јер се нисмо држали Божјих упутстава, а тада смо у опасности. Ако се држимо таквог становишта суочавамо се с једним од највећих људских проблема, са себичношћу. Себичност најчешће лежи у корену брачних проблема. Зашто то кажемо?
Улога греха
5. Како апостол Павле у Римљанима 7:15—20 приказује проблем који је проистекао из наслеђеног греха?
5 Мушкарци и жене, потомци Адама и Еве, рођени су у греху и несавршености. То значи да је због наслеђеног греха човек промашио сврху, а његово је безакоње постајало све веће и веће. Апостол Павле је говорио о огромном терету греха, који лежи на човечанству, јер се сам затекао како ради оно што не би желео, а не ради оно што би требало (Римљанима 7:15—20). Свако ко намерно крши Божји закон је себичан. Код неких појединаца себичност може бити мала, али код других постаје начин живота, а њихова себичност постаје сурова.
6, 7. Која два проблема узрокује себичност у браку, доводећи нас до ког логичног питања?
6 У брачном уређењу, које је успоставио Бог, себичност је често у корену проблема међу супружницима. Жена, која жели да јој се испуне све жеље, или због тога што је љубав прошла или зато што су је размазили мајка и отац, је у основи себична. Супруг који жели да настави животни стил као да је самац, да буде с „друштвом“ као и пре брака, је у основи себичан. Размисли мало о стварима у којима се муж и жена не слажу, и видећеш да је себичност у корену толико много проблема.
7 У настојању да се изађе на крај с проблемима који се догађају у браку, како неко може да савлада урођена нагињања к себичности? Има много ствари које се могу учинити и које, ако се примењују, могу помоћи браку који пропада. Али сваки партнер у брачној заједници мора да буде вољан да допринесе свој део. То није једносмерна улица. Испитајмо неке од чиниоца који су укључени.
Несебичност у браку
8. Како је брак дељење?
8 Брак је дељење, што значи да ниједан партнер не узима другог као нешто што се само по себи разуме, и мисли како ће све, док један од партнера даје, а други узима, бити све у реду. То неће бити на заједнички благослов. На пример, у обзир се морају узети рођаци обе стране. Не треба допустити да то постане болна тачка у брачној заједници, тако да један узима у обзир своје родитеље и рођаке, а не укључује оне од другог партнера. Где ће породица провести празнике или остало време одмора не треба увек да буде једнострана одлука. Пажљиво занимање које показујемо у таквим стварима ће одржати брак успешним. Не гледајмо само на своју корист него показујмо несебичност (Филипљанима 2:4).
Старосни чинилац
9. До којих несрећних резултата је довело неморално гледиште о браку?
9 Због гледишта које преовладава у многим генерацијама, да се брак ако не ваља може прекинути разводом, многи млади људи склапају бракове с тим неморалним гледиштем. То може довести, а и води до раскида многих бракова млађих људи. То такође доводи до рођења многе нежељене деце. Та деца често одрасту, а да не знају како је то имати мајку и оца који их искрено воле и брину за њих.
10. У ком смислу могу Галатима 5:22, 23 помоћи будућим супружницима?
10 Колико треба да буду старе особе пре склапања брака? Не би било разумно постављати границе у овом случају. Али Писмо даје добре савете о ономе што се сматра душевном и духовном зрелошћу, а такву зрелост требају они који ступају у брак. Молимо прочитај Галатима 5:22, 23, где ћеш наћи пописане плодове духа. Пажљиво испитај сваки поједини плод духа који је тамо споменут. То су квалитети које свако мора да негује у свом животу. Не треба особа тек након склапања брака да почне да показује такве квалитете, него давно пре у свом свакодневном хришћанском животу.
11. Које самоиспитивање могу направити они који размишљају о браку?
11 На пример, да ли си ти особа која је срећна у животу, радосна да живи служећи интересима Христовог краљевства? Да ли си у миру са осталима, имајући с њима добре односе? Или да ли си свадљив, познат по изливима беса и простом речнику? Да ли дуго трпиш, да ли си способан да се помириш са слабостима свог брата и сестре, мајке и оца? Или си нагао и склон бесу ако се други одмах не сложе с твојим мишљењем? Да ли сматраш да показујеш доброту благошћу и добрим делима у опхођењу с њима? Или си себичан, егоцентричан, немаш самоконтроле, способан да планеш на друге без икаквог разлога? Да ли другима показујеш истинску љубав, желећи да им помогнеш, одступајући од својих навика, дајући им себе и своја средства да их усрећиш? Или да ли желиш да само други исказују љубав, дајући ти увек само од своје духовности?
12. Какве предности задржавају мушкарац и жена чији су се животи раније обликовали?
12 Исправно је рећи да нико од нас не поседује те квалитете у савршеном облику. Међутим, муж и жена, који неколико година живе у браку и имају прилику да развијају таква духовна својства, имају добре изгледе да им брак буде успешан; у много су бољој позицији него особе које и не покушавају да стекну те духовне плодове након склапања брака (Упореди 2. Петрова 1:5—8).
13, 14. а) Које могућности даје протицање времена духовним вредностима? б) Шта могу да учине родитељи да помогну својој деци?
13 Зашто искрено не испиташ своје околности и антипатије? Зар не опажаш да се је твоје цењење живота повећало током година? Да ли си исто размишљао о вредностима у тринаестој као у петој, или на исти начин у двадесетој као у тринаестој години? Да ли је твоје схватање и цењење живота порасло или је ослабило стицањем већег искуства током година? Да ли сада, као одрастао, примећујеш исте људске особине као онда када си био дете? Зар није често истина да се „једини младић“ у девојачком животу, када има 16 или 17 година, врло брзо заборави када девојка прерасте у жену, и да сада придаје већу важност хришћанским обележјима мушкарца. Њен ће поглед с 22 или 23 године живота бити усмерен више на духовне, душевне и емоционалне особине мушкарца, него на физички изглед. Исто се може рећи и за младића који одраста у мушкарца. Његове наде и тежње, које се односе на супругу, дозревају како он сазрева. У својим каснијим годинама, како се мењају вредности, тражиће супругу која има разумевања и доброте, која је добра домаћица и мајка, и која у свом срцу има дубоко усађену жељу да угоди првенствено свом творцу Јехови, и да изврши његову вољу — Прича Соломунове 31:10, 26, 27.
14 Ствар је у томе што време мења нечије погледе на вредности. Због тога је претерана журба за браком у младом добу повезана с многим опасностима. Вероватно неће бити баш лако убедити двоје врло младих људи да причекају неко време, пре него што ступе у брак. Насупрот томе, родитељи могу охрабрити, нарочито децу у раним годинама, да озбиљно размишљају о животу, о духовности, о осећајима и душевној припреми за брак пре склапања доживотног уговора „у злу и у добру“ с другом особом.
15. Ако касније склопљени брак није одговор на све проблеме, који савет је дат с изгледом на праву будућност?
15 То не значи да женидба у зрелим годинама неће донети своје проблеме. Напротив, проблема ће бити, нарочито ако се дозволи укорењавање себичности, која доводи до раздора међу супружницима. У обзир се због тога морају узети душевне, емоционалне и духовне потребе сваког појединог брачног друга. Неки хришћани допуштају себи да се дубоко мешају у ствари света, искључивши на тај начин скупштинске активности у које спадају служење на састанцима и суделовање у служби проповедања и прављења ученика. Тада се, покушавајући прикрити оно што они сматрају недостацима у свом животу, препуштају разним уживањима. Сматрају да ће се, све дотле док су заузети тим стварима, њихови проблеми за сада некако решити, а у „новом саставу ствари“ ће се удовољити свачијим емоционалним, душевним и духовним потребама. Међутим, животна пракса је другачија. Павле саветује да мужеви љубе своје жене као своја тела (Ефесцима 5:28). То значи да се сада треба придавати важност потребама своје супруге, као што се придаје својим дневним потребама. Исто се може рећи и за супругу.
Уравнотежени став према брачном животу
16—18. а) Зашто је потребан уравнотежен став у животу и браку, и како смо упозорени да гледамо на наше и туђе потребе? б) Зашто је добро размислити о тим стварима пре брака?
16 Уравнотежен став у животу ће ти помоћи уравнотежити брак. Уравнотежене особе ће схватити да на савладавању наслеђених себичних нагињања морају радити све време. Тако је лако никад не мислити на потребе других колико год претпостављали нечије личне жеље. Мало дете жели све играчке и ако га родитељи нису добро одгајали, неће их делити са осталом децом. Његова ће себичност, у каснијим годинама, прећи и на друга подручја. Често можемо видети децу и омладину, која захтевају ствари на свој посебан начин, а у својим настојањима за удовољавањем својих себичних жеља неки нису чак ни забринути да ли ће неко бити повређен или ће патити. Кад одрасту такве особе увек чезну за оним што они хоће, не бринући се ни најмање за потребе других.
17 Уравнотежена особа се неће потпуно одрећи себе, али ће тако уредити свој живот да и остали могу заузети место у њему. Питаће се шта може да учини да помогне другима, да даје себе и од онога што има да би користио другима. Неће инсистирати на својим одлукама као на првим, последњим и јединим. Приче Соломунове кажу: „Дарежљива душа сама постаје податнија, и ко дарежљиво напаја друге, сам ће се богато напојити“ (Приче Соломунове 11:25).
18 Ако се такав начин живота проводи у самаштву, онда ће то касније бити од користи у брачном животу. Партнера ће увек укључити у доношење било каквих одлука. Те ће радије него да сматрају брак експериментом или временски ограниченим уговором, такве особе гледати на брак као на трајан уговор, каквим га је сматрао Јехова Бог када је саставио први људски пар у Едену (1. Мојсијева 2:22—24). Напори у очувању брака и помагању партнеру ће у сваком случају успети, ако обоје буду напредовали у цењењу Бога и један другога.
Закључак
19—21. а) Како можемо бити сигурни да на брак не гледамо као на неко експериментално уређење? б) На шта треба да мисле све особе, старе и младе, ако траже истинску срећу у браку?
19 „Што је Бог саставио човјек да не раставља.“ Да, те саветодајне Исусове речи су врло значајне правим хришћанима. Брак није експериментални уговор који се може прекинути ако га неко сматра тешким. Морамо се стално борити с несавршеним телом да бисмо држали људска себична нагињања под контролом, како бисмо примили Божје одобравање (Упореди Римљанима 7:21—25). Да би успело у браку, оба партнера морају да науче да дају и примају да се брину и да буду забринути, те никад не смеју да сматрају другог као нешто само по себи разумљиво (Ефесцима 5:21—23, 28, 33).
20 Одређене се године не могу поставити као законско правило за особе које се желе венчати, над оним које су већ законски постављане, али свако треба да има на уму свој духовни раст у складу с Галатима 5:22, 23, када ће бити способан за брак. Време веома мења људска схватања вредности. Зато нека се нико не жури да склопи брак. Прво нека свако изгради своју хришћанску личност како би стварно био способан за брачну заједницу. И никад не заборави да нико не сме да растави оно што је Бог саставио (Матеј 19:4—6).
21 Примењујући уравнотежен став прво у животу, а касније у браку, можеш наћи истинску радост и срећу у уговору који је створио сам Јехова Бог за мушкарца и жену, како је то показано првим браком у Едену (Приче Соломунове 5:18). Али шта још може свако од нас да учини да се докаже спремним за преузимање улоге мужа и жене? Молимо, прочитајте шта се даље о тој ствари говори с обзиром на хришћанску личност мушкараца и жена.
Како би одговорио на следећа питања?
◻ Која гледишта о браку треба избегавати?
◻ Како може супружник изаћи на крај с урођеним нагињањима којима је узрок грех?
◻ Зашто млади хришћани не треба да журе с браком?
◻ Зашто се препоручује уравнотежен став према браку?
[Питања за разматрање]
[Слика на 20. страни]
Поштено самоиспитивање може открити наше грешке које треба лечити