Да ли си захвалан за оно што је Исус учинио?

КАКО би се једноставније могли захвалити него рећи „хвала“? Али, реч „хвала“ не мора безусловно да значи захвалност. Наведена реч може да се изговори потпуно механички или из учтивости за нешто што нам је неко други учинио

Међутим, најискренији изрази захвалности су обично упућени за драгоцени поклон. Поклон нас може обрадовати и задовољити нашу потребу. Он има изузетну вредност. Али, ако одмах затим буде одбачен или игнорисан, тада је свака захвалност била узалудна. Дакле, цењење или недостатак цењења поклона често пута је одраз нашег понашања према њему, како га чувамо и како га употребљавамо.

Створитељ човека, Јехова Бог, дао нам је највредније, свог сина, као поклон. У Јовану 3:16 пише: „Бог је тако љубио свијет да је дао свога јединорођеног Сина да не погине ни један који у њ вјерује, већ да има живот вјечни“ (СТ). Тај поклон ће нас обрадовати и задовољити наше потребе, ако покажемо искрену захвалност. Али, ако је Јехова онај који дарује, зашто би требало да будемо захвални Исусу?

Шта је Исус учинио за тебе

„Шта је Исус учинио за мене?“ — можда се питаш. Пре него што си се родио Исус је урадио нешто за тебе. Шта је то било? Исус је напустио своје небеско, надљудско постојање, да би био рођен као обичан човек од девице Марије (Лука 1:26—33) То није била мала ствар. Да ли би ти отишао из места где влада мир, сигурност и здравље, и где си окружен верним пријатељима, и настанио се тамо где стално владају опасности, сукоби, болести и где непријатељи кују заверу како би те убили? Рећи ћеш, ни у ком случају!“ Али Исус је то ипак учинио (Јован 17:5; Филипљанима 2:5—8)

Исус није имао греха на себи јер његов отац није био човек него сам Јехова Бог (Лука 1:34, 35) Ниједном није сагрешио ни мислима, ни речима нити делима. Упркос несавршености и противљењу око њега, он је имао храбрости да каже својим противницима: „Ко ме од вас може оптужити за грех?“ Нико то није могао! О томе је писао апостол Петар: „Он који не (учини гријеха и у чијим се устима не нађе пријеваре“ (Јован 8:46; 1. Петрова 2:22). Уз помоћ тих чињеница можемо показати шта то значи за тебе.

Многим људима тешко пада посета болесницима у болници и зато их напуштају. Исус је имао савршено тело и зато је био потпуно здрав. Он није био изолован од других, нити је чезнуо за животом у изолованој околини. Из љубави према болесном и смртном  човечанству Исус се спремно дружио, јео и спавао с њима (Матеј 15:30—37; Марко 1:40—42).

На крају Исус је добровољно дао свој савршени људски живот за добро човечанства. Као савршен имао је право на вечни живот, који је жртвовао, да би нам дао велику прилику. Тако је изјавио: „Син човјечји (је дошао) . . .да служи и да да̂ свој живот као откуп мјесто свих“ (Матеј 20:28, СТ). Његови апостоли су дали сличну изјаву исказујући томе поштовање: „Видели смо Исуса, који је једно кратко време учињен нижим од анђела... да би Божјом незаслуженом добротом окусио смрт за свакога“ (Јеврејима 2:9, НС). Исус је положио свој људски живот за човечанство, што се показало као највећи могући израз љубави према сваком живом човеку. С тим нам је прибавио највећи поклон, наиме, да ми као несавршена људска створења, имамо могућност добити вечни живот (Јован 3:16; 15:13).

„Исус је сасвим сигурно учинио много за мене“, можда ћеш закључиш, „али, како могу показати захвалност“?