Да ли је апостол Павле био члан водећег тела хришћана?

Оправдано је закључити, да је Павле био члан хришћанског водећег тела у првом веку н. р. вр.

Библија даје једину краћу појединост о саставу раног водећег тела, у већини информација из Дела апостолских 15. главе. Тај опис показује да је у 49. ст. група људи основала водеће тело које се састојало од „апостола и старијих људи у Јерусалиму“. Ко су они били? (Дела апостолска 15:2,  4, 6).

Јаков, Исусов полубрат, који је председавао, водио је на тим састанцима дискусију, да ли нејевреји који се обраћају хришћанству, морају држати Мојсијев закон, укључујући и обрезање. Апостол Петар је суделовао у тој дискусији. Опис говори и о Јуди (звани Варнава) и Сили, као „водећем човеку међу браћом“, али не говори ништа посебно да су били чланови водећег тела (Дела апостолска 15:7, 13, 22). Ствар је у томе, што Библија не даје комплетан списак имена оних који су сачињавали водеће тело. Многи су сматрали да Павле није могао бити укључен пошто је био путујући мисионар и пошто се бавио проблемима скупштина у Антиохији и Сирији.

Истина је, да Павле није био један од „дванаесторице“ који су проводили време с Исусом, јер је Матеј био изабран да замени Јуду Искариота. a Али ниједан није био заменик Јакова, премда је он, очигледно био члан водећег тела. Осим тога, Исус се појавио пред Павлом, и означио га „као одабраног да прошири његово име народима“. Павле је тако постао „апостол, нити од људи, нити по човеку, него по Исусу Христу и Богу“. Он је себе назвао „апостолом народима“ (Дела апостолска 9:3—6, 15; Галатима 1:1; Римљанима 11:13; 1. Коринћанима 9:1; 15:7, 8).

Као даљњи знак да је апостол Павле постао члан тела „апостола и старијих људи“ који су управљали скупштинама, размотри шта је он учинио с Божјом моћи. Павле је написао 14 књига Хришћанских грчких списа. Петар је поистоветио писање „нашег љубљеног брата Павла“ са Остатком писма“ (2. Петрова 3:15, 16). Павле је заузео истакнуто место у ширењу хришћанства и давао обиље савета скупштинама. Његови инспирисани списи показују да је Павле понекад решавао и властите проблеме. Био је у могућности да тражи да (у служби) са њим иде неко из водећег тела ко је био удаљен од централног тела и ко се суочавао са спорим средствима комуникације (1. Коринћанима 5:11—13; 7:10—17). Но, друга времена, довела су и до других предмета расправе у том јединственом телу, као што приказује опис из Дела апостолских 15. главе.

Павле, Божји слуга и апостол Исуса Христа, писао је Титу: „Оставио сам те на Кристу, да можеш исправити ствари које су мањкаве и да можеш поставити старешине по градовима, као што сам ти дао заповест (Титу 1:1, 5). За време путовања, Павле је сигурно контактирао са Водећим телом (Дела апостолска 16:4, 5).

Премда је његов задатак од Господина укључивао дуга путовања и логично томе, одсуство с неких састанака централног водећег тела, докази како је био употребљен у служби за Бога и Христа, неоспорно потврђују да је он био члан Водећег тела.

[Фуснота]