Како можеш да покажеш захвалност за оно што је Исус учинио?

ДЕЛА говоре гласније од речи. Исто важи и за захвалност. Према томе, ако цениш оно што је Исус учинио за тебе, ти ћеш пожелети да учврстиш веру у њега, као свог спаситеља. Само се тада можеш надати да ће ти Христова жртва користити. Сећаш ли се израза „... који у њ верује“ из Јована 3:16? Он укључује више од веровања и поседовања сазнања да је Христ умро за тебе. Да, осим вере, потребна су одговарајућа дела.

Обрати пажњу на савет који је апостол Петар дао Јеврејима одмах након духова 33. године н.р.вр.: „Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од гријеха својих“ (Дела апостолска 3:19, СТ). Ту нам се указује на две врсте дела. С једне стране, ми се духовно и телесно супротстављамо грешним склоностима. С друге стране молимо Бога да нам опрости наше грехе на темељу Христове жртве (1. Јованова 2:1, 2).

Опонашати Исусов пример

Када смо питали Колина, који је крштен већ 24 године, зашто је захвалан за оно што је Исус учинио, он је одговорио: „Ја ценим његову откупну жртву, али, оно што ми је највише помогло, је његов пример. То ми је послужило да га могу опонашати.“

Ако смо стварно захвални, зар не бисмо требали да пожелимо да следимо Исусов пример понизности, подложности и самопожртвоване љубави? Твој одговор је можда „да“, али каква су твоја дела и твој став? На пример, како би већина људи реаговала када би се суочила са стварима које додуше подупиру истинско обожавање, али захтевају понизност и жртвовање, као што је чишћење пода у краљевској сали? Како би ти реаговао? Хоћеш ли из цењења према Исусу и његовом небеском оцу, бити спреман да прихватиш задатак који би многи сматрали мање вредним или чак неугодним? Исус се лично понизио у извршењу сличне службе за друге (Јован 13:2—17; Филипљанима 2:7, 8).

Размотримо други пример. Неслагање између људи често води до оштрих речи и увреда. Шта би већина урадила, ако би били у соби пуној људи у којој се налази неко ко их дубоко вређа? Шта би ти учинио? Да ли би из захвалности према Јехови Богу и Исусу Христу био у стању мирним и кротким духом да предузмеш први корак и изгладиш спор са оним који те је увредио? Исус и његов небески отац су управо то учинили са грешним човечанством (Римљанима 5:6—10; 1. Јованова 4:9—11).

Осим што је напустио своју небеску славу да би постао човек и тада положио свој живот за откуп човечанства, Исус је својим поучавањем учинио непроцењиву услугу. Ни један други човек није тако позитивно утицао на човечанство као Исус Христ. Он је био учитељ без премца. Поучавао је људе о Божјем имену, његовој личности и шта његов отац очекује од људских створења (Јован 7:45, 46).

 Најбољи пример његовог поучавања је Проповед на гори. У њој је Исус навео нешто што је постало златно правило: „Што желиш да људи учине теби, учини и ти њима“ (Матеј 7:12, Нова енглеска Библија). Осим тога објаснио је које су две највеће заповести у закону: „Љубити Јехову Бога свим својим срцем, душом, умом и снагом, те љубити свог ближњег као самога себе“ (Марко 12:29—31). Оно преко чега се не може прећи, сигурно су Исусова пророчанства, испуњење којих јасно показује где се налазимо у извршењу Божјег плана (Матеј 24. и 25. поглавље).

Исус је подупирао своје учење својим делима, дајући нам савршен пример који треба да следимо. Почео је свој животни пут потпуно се предајући свом небеском оцу, да извршава његову вољу и симболизујући своје предање крштењем у води. Бог га је послао на Земљу првенствено да сведочи за истину. Кратко време пре своје смрти, он је могао да каже свом оцу: „Ја сам тебе прославио на земљи, извршивши дело које си ми дао да учиним. Ја сам објавио име твоје људима које си ми дао из свијета“ (Јован 17:4, 6, СТ).

Исус је желео да га други опонашају. То је очигледно из његових речи као и изјава других: „Пођите за мном“, „дођи и буди мој пратиоц“, рекао је Исус у Матеју 4:19 и 19:21. „Христ је трпео за нас оставивши нам пример како да кренемо његовим корацима“. „Угледајте се на мене, као и ја на Христа“, писали су апостоли Петар и Павле (1. Петрова 2:21; 1. Коринћанима 11:1).

Своју захвалност за оно што је Исус као велики Учитељ и пример учинио за тебе можеш показати тиме да се најпре упознаш с његовом науком. То захтева редовно проучавање Божје речи, посебно хришћанских Грчких списа где су темељи Исусовог учења. Пошто ће ти бити потребна помоћ за разумевање и правилно разликовање прочитаног, биће мудро да набавиш библијска помоћна средства која су за то предвиђена. a Такође, савесно се потруди, да научно примениш у свом свакодневном животу. Да, траже се права дела. Исус је објаснио: „Неће сваки који ми говори: Господе, Господе!“ ући у краљевство небеско, него онај који врши  вољу мога небеског Оца“ (Матеј 7: :21, СТ; 4:17; Лука 4:17—21).

Обожавање Јехове стави на прво место

Данас се бар милијарду и педесетшест милиона људи назива хришћанима. Али, како само мало људи показује захвалност за оно што је Исус учинио! Очигледно, многи мисле да раде добро ако иду у цркву два пута у години за време главних црквених празника. Други ће рећи: „Ја љубим Бога јер верујем у десет заповести“. Али, колико њих се држи тих заповести? Тај савршени Закон, некад обавезан за израелски народ, даје предност правом обожавању Јехове Бога, што се види из прве четири заповести (2. Мојсијева 20:1—11).

Колико тобожњих хришћана стварно следи Исусов пример примењујући у свакодневном животу темељна начела из Десет заповести? Да ли су „искључиво предани“ Богу, на шта их позива друга заповест? Објављују ли они Божје име на правилан начин, као Исус, што истиче трећа заповест? Прави хришћани нису само честити људи, него стављају обожавање Јехове на прво место у свом животу (Матеј 6:33).

Многи такви хришћани знају да су састанци део правог обожавања. Али, да ли си икада размишљао да пажљиво слушање на хришћанским састанцима може бити знак захвалности? Апостол Павле је имао такав став. У 10. поглављу свог писма Јеврејима он расправља о томе. Он такође открива како може бити опасна равнодушност према хришћанским састанцима. Такав би став могао да утиче да хришћанин постане обесхрабрен и пасиван у добрим делима вере. Код неких би можда могло да се покаже недостатак цењења за Божји пут спасења преко Христа. Ако се то догоди и њихов губитак вере није заустављен, може довести до намерног грешења, чак до отпада. Завршава се тако да се на Божји дар гледа као на нешто нормално чиме се врећа Бога и Христа (Јеврејима 10:23—31).

Упамтимо Павлову опомену која се односи на оне који не само да омаловажавају хришћанске састанке него и одбацују Божји дар спасења: „Кад неко преступи Мојсијев закон, без милости умире у присуству два или три сведока. Колико гору казну мислите да ће заслужити онај који погази Сина Божјег и крв савеза, којом је освећен, сматра нечистом, и огреши се о Духа благодати?“ (Јеврејима 10:28, 29, др Чарнић).

Закон је био Божји дар посредован по Мојсију. Павле зато подсећа своје читаоце: ако непокајнички грешници Божјег закона бивају кажњени смрћу, колико више заслужује казну онај ко охоло омаловажава велики Божји дар по Исусу Христу, већем Мојсију! Они који оскрвњују Сина Божјег као свог Спаситеља и презиру његову жртву, одлазе у „другу смрт“ — строга казна без наде у васкрсење (Откривење 21:8; 5. Мојсијева 13:6—10; 17:2—7).

Павле такође показује како незахвалан је намерни грешник или одметник. Такав човек је починио троструки грех. Прво, он је „погазио Сина Божјега“. Он сада гледа на Исуса као на свог непријатеља, као што је у старо време победник стао на врат непријатељу или презире Исуса, јер људи то што презиру газе (Упореди Матеј 7:6). Друго, он „сматра безначајном крв Савеза којом је био посвећен“. Он презире значење Христове крви којом се очистио. Осим тога, он поистовећује крв новог савеза са крвљу несавршеног људског тела, сматрајући да је исте вредности. Не сматра је светом. Треће, „он тешко врећа духа милости“. Хули на Божју делујућу силу, намерно се супротстављујући Јеховином утицају, говорећи да је тај дух безвредан и за њега бескористан (Ефесцима 4:30).

Таква срамотна дела презира могу се избећи ако увек ценимо Божји дар спасења. Посећивањем хришћанских састанака можемо између осталог да сачувамо наше цењење. Пошто су Јехова Бог и Исус Христос невидљиво присутни на тим састанцима, захвални хришћани неће никада о њима с презиром говорити, како то чине отпадници, него ће учинити ове што могу да би редовно били присутни (Упореди Малахија 3:16; Матеј 18:20).

Зато, буди захвалан за оно што је Исус учинио за тебе. Нека буде чврста твоја вера у откупну жртву. Опонашај његов пример у свом опхођењу с другима. Нека на првом месту у твом животу буде обожавање Његовог Оца, Јехове Бога. Тада ћеш моћи рећи: „Богу хвала на његову неизрецивоме дару!“, незаслуженој доброти по Исусу (2. Коринћанима 9:15, СТ).

[Фуснота]

[Слика на 5. страни]

Начини на које можеш показати захвалност Исусу