Проглашени праведнима „за живот“

„Оправдање једног их је . . . прогласило праведнима за живот“ (РИМЉАНИМА 5:18).

1. Ко је гладан и жедан праведности и како ће се њихова жеља испунити?

 „СРЕЋНИ су они који су гладни и жедни праведности, јер ће се наситити“ (Матеј 5:6). Та жеђ за праведношћу ће бити потпуно угашена, не само онима којима „припада небеско царство“ него и онима који „ће поседовати Земљу“ (Матеј 5:10; Псалам 37:29). Обе класе учествују у нади коју је изрекао апостол Петар када је написао: „Ми очекујемо, према његовом (Божјем) обећању, нова небеса и нову земљу, у којима станује праведност“ (2. Петрова 3:13, СТ). Да, Јехова Бог је обећао праведну владавину нових небеса, „краљевство небеско“, и праведну „нову земљу“, или људско друштво на рајској земљи.

2. Који однос постоји између Јехове, праведности и наше наде за мирно Ново уређење?

² Али, шта се тачно подразумева под праведним новим небесима и праведном новом земљом? То значи да обе владавине, владавина нових небеса и човечанство на земљи, морају признавати Божја начела добра и зла. Јехова је „трајно пребивалиште праведности“ (Јеремија 50:7). Праведност се налази у самом темељу његове суверености, или престоља у свемиру (Јов 37:23, 24; Псалам 89:14). Због тога, да би био мир у свемиру, Јеховина створења морају признати његово право постављања начела за праведност и зло. Другим речима, наша нада у праведни Нови поредак зависи од Јеховиног устрајања у својим начелима (Псалам 145:17).

3. Која се питања намећу с обзиром на Јеховину савршену праведност?

³ Питање које се сада поставља је на који ће начин свети и праведни Јехова имати посла с неправедним грешницима (Упореди Исаију 59:2; Авакум 1:13). На који ће начин, остајући при том веран својим узвишеним начелима праведности, изабрати између грешника оне који ће учествовати у праведној владавини нових небеса и како ће прихватити за пријатеље оне који ће бити део праведне „нове земље“? Да бисмо одговорили на ово морамо исправно разумети библијску науку о оправдању или проглашавању праведности.

 Милосрдно засигурање

4. Зашто је пало човечанство тешко задужено пред Јеховом и зашто се сами не можемо ослободити тог дуговања?

⁴ У Светом писму се греси упоређују с дуговима (Види Матеј 6:12, 14; 18:21—35; Лука 11:4). Сви људи су грешници, те су због тога тешко задужени пред Јеховом. „Плата за грех је смрт“ (Римљанима 6:23). Откада су били „продани у ропство греха“ по свом праоцу Адаму, његови потомци нису могли ништа учинити да се ослободе тог тешког дуговања (Римљанима 7:14). Једино га смрт дужника може избрисати, „јер ко је умро слободан је од греха“ (Римљанима 6:7). Добра дела која је чинио током грешног живота не могу искупити оно што је Адам изгубио, нити му дати право да стоји пред Јеховом (Псалам 49:7, 9; Римљанима 3:20).

5. Како је Јехова провео ослобођење греншог човечанства поштујући своју савршену праведност?

⁵ Како ће Јехова провести ослобођење палог човечанства без да уђе у компромис са својим властитим начелима праведности? Одговор најјасније показује Јеховину мудрост и незаслужену доброту. Апостол Павле је лепо то објаснио у свом писму Римљанима. Он пише: „И ови (грешници) су оправдани бесплатним даром његове незаслужене доброте, откупљењем Христа Исуса. Њега је Бог понудио као жртву за помирење кроз његову крв. То је учинио зато да би показао своју праведност, јер је опростио грехе почињене у прошлости у време своје стрпљивости; и да покаже своју праведност у садашње време, да може бити праведан и проглашава праведним човека који има веру у Исуса“ (Римљанима 3:24—26).

6. а) Зашто је Јехова по својим начелима праведности прихватио Христову жртву и шта је спреман учинити? б) Како може Бог урачунати праведност у корист особе која има веру?

⁶ Својом незаслуженом добротом, Јехова је прихватио Исусову жртву у корист Адамовог потомства (1. Петрова 2:24). То је била одговарајућа жртва будући да је, као савршен човек, Исус откупио оно што је савршени човек Адам изгубио (Види 2. Мојсијева 21:23; 1. Тимотеју 2:6). Правда је морала бити задовољена, а Јехова је љубазно спреман да избрише или скине срамоту греха који су оптеретили „човека који има веру у Исуса“ (Исаија 44:22; Дела апостолска 3:19). Ако такав човек остане веран, Јехова се неће устезати „не урачунати његове прекршаје“, него ће урачунати праведност у његову корист (2. Коринћанима 5:19). Тим милосрдним засигурањем многи су постали праведни (Римљанима 5:19). То је један зид оправдавања, Божјег опраштања помоћу којег се особа сматра недужном (Дела апостолска 13:38, 39). Ко су ти који су оправдани, или проглашени праведнима, за време овог састава ствари?

144 000 „светих“

7. У ком смислу је Христ био проглашен праведним, и шта тада постаје могуће?

⁷ Наравно, Христ за себе није требао оправдање, јер је био праведан (1. Петрова 3:18). Доказавши верност све до у смрт као савршен човек („последњи Адам“) и жртвујући своје право на земаљски живот, Исус је био васкрснут од свог Оца, Јехове. Исус је био „проглашен праведним у духу“, то јест, проглашен потпуно праведним по својим властитим заслугама, те је узнешен као „животодајни дух“ (1. Коринћанима 15:45; 1. Тимотеју 3:16). Својом жртвеном смрћу поставио је темељ којим Јехова може прописати праведност верним мушкарцима и женама (Римљанима 10:4).

8, 9 а) Ко први извлачи корист засигурања праведности, и зашто? б) Ко сачињава „нова небеса“, и над ким ће они владати?

⁸ Наравно, они које је Јехова изабрао да сачињавају праведна „нова небеса“ или краљевску владавину под краљем Исусом Христом су први који ће извући потпуну корист из тог милосрдног уређења у овом саставу ствари. Данилова књига описује церемонију на небу којом је Христ, Син човечји, примио „власт, част и краљевство, да му служе сви народи, националне групе и језици (на земљи).“ Након тога, Данило је показао да се „краљевство и власт“ такође даје „светима Свевишњега“, Јехове (Данило 7:13, 14, 18, 27, НС; упореди Откривење 5:8—10).

⁹ Број „светих“ који су изабрани да владају с Јагњетом Исусом Христом на небеској гори Сиону откривен је и гласи 144 000 „откупљених између људи“ (Откривење 14:1—5). Они заједно с Христом сачињавају праведна „нова небеса“ Јеховиног новог састава ствари.

 Убројени у праведне — како и зашто?

10. а) Која библијска књига најјасније говори о оправдању и коме је упућена? б) Ко је првенствено укључен у библијску науку о оправдању?

¹⁰ Библијска књига која без сумње најјасније говори о по Богу проглашеним праведницима је Павлово писмо Римљанима. Занимљиво је да је он упутио то писмо онима „који су позвани да буду свети“ (Римљанима 1:1, 7). То објашњава зашто се наука о „оправдању“ или проглашавању праведности, коју је изложио Павле, повезује са 144 000 „светих“.

11. У ком односу стоје вера, дела и оправдање?

¹¹ Аргумент за Павлово закључивање у Римљанима је да ни Јеврејин ни нејеврејин не могу постићи оправдање пред Јеховом помоћу дела, без обзира да ли су учињена у складу са Мозаитским законом или једноставно поштовањем нагонских моралних закона (Римљанима 2:14, 15; 3:9, 10, 19, 20). Јеврејин и нејеврејин, обоје могу бити проглашени праведнима једино на основу вере у Христову откупну жртву (Римљанима 3:22—24, 29, 30). Како год, савет у закључним поглављима Римљана (12—15) показује да се таква вера мора подупирати побожним делима, као што је то објаснио и Јаков (Јаков 2:14—17). Таква дела једноставно показују да оправдани хришћанин има веру која је предуслов за Божје оправдање.

12, 13. а) Зашто 144 000 ,,светих“ мора бити проглашено праведнима? б) Шта раде са својим правима на живот који су примили?

¹² Због ког још нужног разлога треба хришћани који су „позвани да буду свети“ да буду проглашени праведнима? Овде долази до изражаја други вид оправдања, наиме, Божје проглашавање особе достојном живота као Његовог савршеног људског сина. У складу са улогом на коју су позвани да играју у праведним „новим небесима“, 114 000 се морају одрећи и жртвовати сваку наду вечног живота на Земљи (Псалам 37:29; 115:16). У том смислу они умиру жртвеном смрћу. Они се „подвргавају смрти сличној Христовој“ (Филипљанима 3:8—11).

¹³ У складу с принципима који су постављени у Мозаитском закону свака жртва која се доприноси Јехови мора бити без мане (3. Мојсијева 22:21; 5. Мојсијева 15:21). 144 000 „светих“ су споменути као „праведници који су учињени савршенима“ (Јеврејима 12:23).

Усвојени као духовни синови

14, 15. а) Коју промену с обзиром на грех морају искусити 144 000? б) На који су начин уздигнути у „нови живот“?

¹⁴ Док још живе у телу ти „праведници“ морају искусити симболичну смрт. Апостол Павле је објаснио: „Будући да смо умрли с обзиром на грех, колико ћемо још дуго наставити живети у њему? Или не знате да сви који смо крштени у Христа Исуса, крштени смо у његову смрт? Услед тога смо ми били сахрањени с шим нашим крштењем у његову смрт, да бисмо, као што је Христ био уздигнут од мртвих Очевом славом, ми такође могли на исти начин живети новим животом . . . будући да знамо да се наша стара личност разапела с њим, да се наше несавршено тело учини неделотворним, да не бисмо више робовали греху. Јер ко је умро слободан је од греха“(Римљанима 6:2—7, НС).

¹⁵ За време свог људског живота, 144 000 „светих“, чији је само мали остатак преостао на Земљи у ово време свршетка, „умиру с обзиром на грех“. После њихове симболичне смрти, они који су „позвани да буду свети“ уздигнути су у „нови живот“. Пошто их је прогласио праведнима, Јехова је у позицији да их роди својим духом као своју духовну „децу“. Они су „наново рођени“ и усвојени као „Божји синови“ (Јован 3:3; Римљанима  8:9—16). aОни су постали духовни Израелци, те су узети у нови завет (Јеремија 31:31—34; Лука 22:20; Римљанима 9:6).

Наследници свештенства и краљевства

16. Шта наслеђују 144 000 ,,светих“?

¹⁶ Као усвојени духовни „синови“ Божји, 144 000 „светих“ такође постају „наследници“ (Галатима 4:5—7). Павле је писао својој сабраћи, духом рођеним хришћанима: „Ако смо деца, онда смо и наследници: наследници Божји, а сунаследници Христови, ако патимо с њим, да се с њим и прославимо“ (Римљанима 8:17). Шта је Христово наслеђе? Јехова га је учинио Краљем—Свештеником „заувек по реду Мелхиседекову“ (Јеврејима 6:19, 20; 7:1). Као Христови „сунаследници“, духом рођени хришћани су такође помазани за духовне свештенике (2. Коринћанима 1:21; 1. Петрова 2:9). Надаље, једна од последњих сврха њиховог проглашавања праведнима по Јехови је да ће касније „владати као краљеви у животу по једној особи, Исусу Христу“ (Римљанима 5:17).

17. а) Шта морају помазани хришћани чинити свакодневно, иако су проглашени праведнима? б) На који начин ће примити своју награду?

¹⁷ За време док су још на Земљи, ти помазани хришћани, иако су проглашени праведнима, морају победити своја грешна нагињања (Римљанима 7:15—20). Потребна им је Христова крв да их очисти њихових свакодневних греха који су проузроковани несавршеношћу (1. Јованова 1:7; 2:1, 2). Ако остану верни до краја својих земаљских живота, дословно умру и васкрсну у „непролазно, неокаљано и неувело наслеђе“ као чланови праведних „нових небеса“ (1. Петрова 1:3, 4, НС; 2. Петрова 3:13).

„Ишчекивање објављивања синова Божјих“

18, 19. а) Шта очекује људско „стварство“? б) Како ће се ,,објавити“ синови Божји, и зашто људско ,,стварство“ живи у нестрпљивом ишчекивању тог објављивања?

¹⁸ Како све ово утиче на оне далеко бројније од 144000 духовних „синова Божјих“ — који су гладни и жедни праведности, а чија је жеља поседовање Земље? О њима је апостол Павле писао: „Јер стварство нестрпљиво ишчекује објављивање синова Божјих. Јер се стварство подвргло ништавности... у дубокој нади да ће се и само ослободити ропства пропадљивости и учествовати у слободи славе деце Божије“ (Римљанима 8:19—21, НС).

¹⁹ Такво људско „стварство“ које се нада живети вечно на рајској земљи, живи у „нестрпљивом ишчекивању“ времена, које је сада близу, када ће краљ Исус Христ и васкрснули „синови Божји“ бити „објављени“ уништавајући садашњи покварен састав ствари, а након тога ће владати као краљеви и свештеници „хиљаду година“ (Откривење 20:4, 6). За време хиљадугодишњег Христовог краљевства људско ће се „стварство“ само ослободити ропства пропадљивости.“

20. Шта ћемо разматрати у следећем чланку?

²⁰ На који начин ће људи праведне „нове земље“ постићи „слободу славе деце Божје“ и како библијска наука о оправдању утиче на њих већ сада, размотрићемо у следећем чланку.

[Фуснота]

Шта би одговорио у вези Божјег проглашавања праведника?

◻ Шта Библија подразумева под праведним новим небесима и праведном новом земљом?

◻ Зашто човечанство треба да се подложи Јехови?

◻ Како су задовољена Јеховина начела праведности?

◻ Зашто су 144 000 први проглашени праведнима, и шта су они урадили са својим правима на живот који су примили?

◻ У чему су 144 000 постали наследници са Христом?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 25. страни]

Постоје два вида оправдања, или проглашавања праведности:

1) Бог сматра особу недужном

2) Бог проглашава особу савршеном и достојном вечног живота на Земљи

144 000 помазаних хришћана су проглашени праведнима у оба погледа. Они су жртвовали своја права на људски живот и рођени су као духовни „синови“ који су позвани да постану краљеви и свештеници са Христом у „новим небесима“.