Проглашени праведнима као пријатељи Божји

„Аврам верова Јехови, и то му се урачуна у праведност, те би назван ’Божјим пријатељем’“ (ЈАКОВ 2:23, НС).

1, 2. Како се „ствари на небесима“ и „ствари на Земљи“ измирују с Богом?

 „БОГ је сматрао добрим да у њему (Христу) настани сву пунину, и да се по њему поново измири са свим стварима, успостављајући мир крвљу коју је пролио на мученичком стубу, без обзира да ли су на

земљи или на небу“ (Колошанима 1:19, 20). Та божанска одлука о измирењу се приближава свом врхунцу.

² „Ствари на небу“ нису духовна створења, јер анђели нису откупљени Христовом крвљу. То су људи који су откупљени Јагњетовом крвљу да постану „краљеви и свештеници“ са Христом у „новим небесима“. Ови су већ потпуно проглашени праведнима по Христовој крви. Осим тога, Јехова већ неких педесетак година склапа мир са „стварима на земљи“, оним људима који ће постати део праведне „нове земље“ (Откривење 5:9, 10; 2. Петрова 3:13). Ово сакупљање „свих ствари заједно“, небеских и земаљских, „је у складу с његовом (Јеховином) добром вољом према оном што је прије у њему одлучио“ (Ефесцима 1:9, 10).

Божја намера с његовим сином Адамом

3, 4. Какав је био Адамов став пред Јеховом, али због чега није био још проглашен праведним?

³ Адам је отворен као савршен, праведан Божји људски син (Лука 3:38). Његова праведност му није поверена, или наметнута. Била му је прирођена. По Јеховином становишту праведности Адам није требао бити „проглашен“ праведним. Док се год подвргавао Божјој законској владавини, одржавао је добар став пред својим Створитељем.

 ⁴ Како год, он се још није доказао чуварем беспрекорности и још није био процењен да је достојан права на вечни живот на Земљи. Због тога је одређено време морао доказивати верност Јехови и приврженост праведности. Дакле, ако би у кушњи доказао своју беспрекорност, могао би добити право вечног живота на Земљи. Тада би Бог прогласио или изјавио да је Адам заслужио бескрајни живот. У складу с тим Јехова би га без сумње одвео ка „дрвету живота“, допуштајући му да једе од његових плодова (1. Мојсијева 2:9, 16, 17; 3:22).

5. а) Шта је Адам изгубио за себе и своје потомство? б) Коју је наду у ослобођење од греха и смрти дао Јехова људском стварству?

⁵ Али Адам је изневерио када је био искушан, те је због тога изгубио савршеност, праведност и статус сина за себе и своје потомство (Римљанима 5:12). Последица тога била је да се сво Адамово потомство родило отуђено од Бога, наследивши неправедност (Ефесцима 2:3; Римљанима 3:10). Дакле, људско стварство је „подвргнуто ништавности“, али у „дубокој нади“ у ослобођење од греха и смрти, која је дата одмах након побуне у Едену (Римљанима 8:20, 21; 1. Мојсијева 3:15).

Проглашени праведнима пре христа — како то?

6, 7. а) До које мере су неки људи били проглашени праведнима пре Христове жртвене смрти? б) Који су неки од примера Јеховиних предхришћанских слугу који су добили праведан став?

⁶ Нада човечанства у ослобођење од греха и смрти зависи од доласка обећаног „семена“, Божјег јединорођеног Сина (Јован 3:16). Пре Христове жртвене смрти за људе није постојао начин постизања „ослобођења и живота“, или „проглашавања праведнима за живот“ (Римљанима 5:18, НС). Упркос томе, чак и пре него што је Христ платио откупнину за човеково ослобођење, неки људи су веровали Божјем обећању и подупирали ту веру делима. Због тога им је Јехова љубазно опростио њихов грех те их прихватио каО своје слуге. Он их је с љубављу сматрао сразмерно невинима у поређењу с већином човечанства које се отуђило од Бога (Псалам 32:1, 2; Ефесцима 2:12). Он им је даровао праведан положај, проглашавајући их праведнима будући да су били примерни у своје време.

⁷ На тај начин је вером Авељ „примио сведочанство да је праведан“ (Јеврејима 11:4). Ноје је „постао наследник праведности која је у складу с вером“ (Јеврејима 11:7). Упркос својим слабостима Јов је рекао да је „непорочан и праведан“ (Јов 1:1, 22; 7:21). Финес је показао горљивост према чистом обожавању, „и то му се урачуна у праведност“ (Псалам 106:30, 31; 4. Мојсијева 25:1—13). „Вером и својим милосрдним делима према Божјем народу је паганска блудница Рава примила праведан положај, или била проглашена праведном (Јеврејима 11:31; Јаков 2:25).

Како се Авраму урачунала праведност?

8, 9. а) Чија праведност је у средишту Павловог писма Римљанима? б) У ком смислу је проглашавање праведности „светих“ изнад Аврамовог?

⁸ Аврамов случај заслужује посебну пажњу. Његово проглашавање праведним спомињу два писца Хришћанских грчких списа, а обојица су писали хришћанима првог века позваним да буду део 144 000 чланова духовног Израела (Римљанима 2:28, 29; 9:6; Јаков 1:1; Откривење 7:4).

⁹ У свом писму Римљанима Павле закључује да су они који су „позвани да буду свети“ (1:7), и Јевреји и нејевреји (1:16, 17), проглашени праведнима „вјером без обзира на дјела закона“ (3:28). Да поткрепи своју тврдњу започео је дуго објашњење (4:1—22) цитирајући 1. Мојсијеву 15:6: „Верова Аврам Јехови, и то му се урачуна у праведност“. Затим је у завршним ставцима четвртог поглавља Павле рекао да је Исус „предан због наших преступа и васкрснут ради нашег оправдања (тј. „светих“) (Римљанима 1:7). То „нашег“ не укључује Аврама, будући да је он умро давно пре Христове смрти и васкрсења. Дакле, када Павле у даљим поглављима говори о онима који ће „владати као краљеви“, и о њиховом проглашавању праведнима „за живот“ са изгледом да постану „Божји синови“ и „сунаследници Христови“, тада он очигледно говори о нечем сасвим другом него што је Божје приписивање праведности Авраму (Римљанима 5:17, 18; 8:14, 17, 28—33).

10. Како је Јаков помогао да схватимо смисао Аврамовог проглашавања праведним?

¹⁰ Јаков такође спомиње Аврама као пример да покаже како се вера мора поткрепити  богобојазним делима. Након што је утврдио да је Аврам проглашен праведним, цитирајући 1. Мојсијеву 15:6, Јаков је придодао коментар који нам помаже да схватимо смисао Аврамовог оправдања. Он пише: „Тако се испуни писмо које каже: Аврам верова Јехови, и то му се урачуна у праведност, те би назван Божјим пријатељем“ (Јаков 2:20—23). Да, у складу са својом вером, Аврам је проглашен праведним као пријатељ Јеховин, а не као син који има право на савршени људски живот или на краљевање са Христом. Занимљиво је шта пише Роберт Гирдлстоун у вези Аврамове праведности у својој књизи Синоними Старог завета: „Та праведност није била потпуна, тј. таква каква би Аврама препоручила Богу као законитог тражиоца наслеђа синовства.“

Јеховина књига сећања

11. Чија имена су уписана у Јеховину књигу сећања и зашто?

¹¹ Право на сразмерну праведност верних мужева и жена пре Христа је било предзнак праве, или стварне, праведности или савршенства праћеног вечним животом којег могу добити на Божјој новој Земљи. С обзиром на њихове животне наде, они могу сматрати да ће им се имена наћи записана у књизи сећања (Упореди Малахија 3:16; 2. Мојсијева 32:32, 33). Она садржи имена оних које Јехова сматра „праведницима“, оних који су доказали своју веру праведним делима и оних који су на путу да добију вечни живот на Земљи (Псалам 69:28; Авакум 2:4).

12. Шта морају учинити ,,праведни“ који ће васкрснути да би задржали своја имена у Јеховиној књизи сећања?

¹² Међутим, та имена још нису записана у Јеховину „књигу живота“ (Откривење 20:15). Када се ти верни мужеви и жене прошлости врате на земљу у „васкрсењу праведних“ они ће без сумње са: вером прихватити Јеховину припрему за живот кроз Христову откупну жртву (Дела апостолска 24:15). Тада ће постати део Исусових „других оваца“, заједно са „великим мноштвом“ које ће преживети „велику невољу“ (Јован 10:16; Откривење 7:9, 14). Ако тако поступају задржаће своја имена записана у Јеховиној књизи сећања.

Урачунати праведни као пријатељи за опстанак

13. Кога сада сакупља Добри пастир, и како се они уписују у Јеховину књигу сећања?

¹³ Добри пастир Исус Христ сада сакупља „друге овце“ које нису „мало стадо“ 144 000 „светих“ којима је предато небеско Царство (Лука 12:32; Данило 7:18). Те „друге овце“ слушају глас Доброг пастира (Јован 10:16). Оне продубљују веру у Јехову и његовог Сина. Оне су посветиле своје животе Јехови на темељу Христове откупне жртве. Крстиле су се у име Оца и Сина и духа светога и сматрају да је потребно неговати „плодове духа“ (Матеј 28:19, 20; Галатима 5:22, 23). Њихова имена су записана у Јеховиној књизи сећања.

14. Шта даје ,,другим овцама“ чист став пред Јеховом, али шта треба да траже од Бога?

¹⁴ Те „друге овце“ сакупљене у ово време краја ће сачињавати „велико мноштво“ које је апостол Јован видео у визији, након што је видео 144 000 чланова духовног Израела (Откривење 7:4, 9). Он је описао „велико мноштво“ које је „опрало своје хаљине и убелило их у крви Јагњетовој“ (ставак 14). Због њихове вере у проливену крв Јагњета, приписана им је у извесној мери праведност. То је сликовито приказано њиховим симболичним белим хаљинама. Они су чисти у Јеховиним очима, те им је због тога допустио да му „служе дан и ноћ у његовом храму“ (ставак 15). Ипак, они морају свакодневно признавати Јехови своје грехе и тражити опроштење преко Исуса Христа (1. Јованова 1:9—2:2).

15. а) Како поређење о овцама и јарцима показује да ,,друге овце“ имају праведан став пред Јеховом? б) На чији су ниво праведности они данас проглашени?

¹⁵ Да ће „друге овце“ постати Божји пријатељи, те да ће већ сада заузимаш релативно праведан став пред њим, разјашњено је у Исусовом пророчанству о „знаку његове присутности“ које укључује поређење о овцама и јарцима. Будући да „овце“ чине добро остатку Христове 144 000 браће који су још увек на Земљи, Исусов Отац их је благословио и назвао „праведнима“. Као Аврам, они су урачунати, или проглашени праведнима као пријатељи Божји. Њихов праведан став такође представља њихов опстанак када ће „јарци“ отићи у „вечно одрезање“ (Матеј 24:3—25:46, НС). Они ће „доћи из велике невоље“ што ће означиш крај садашњег злог састава ствари (Откривење 7:14).

 Доведени до савршенства

16. Како знамо да „друге овце“ нису проглашене праведнима пре „велике невоље“?

¹⁶ „Велико мноштво“ које преживи „велику невољу“ неће одмах бити проглашени праведним за живот. То сазнајемо по чињеницама из поглавља које их описује: „Јагње, које стоји насред престоља, ће их пасти, и водити на изворе воде живота“ (Откривење 7:17). Дакле, иако их је Бог већ убројао у праведне, упоређујући их с већином човечанства, и у своје пријатеље, они требају додатну помоћ, или предузимање корака да би могли бити проглашени праведнима за живот.

17. а) Шта представља „лечење народа“? б) Чија ће имена требати да се нађу записана у „књизи живота“?

¹⁷ За време хиљадугодишта, устоличено Јагње, Христ Исус ће заједно са својих 144 000 придружених краљева и свештеника, применити програм духовног и телесног „лечења народа“ (Откривење 22:1, 2). Те „народе“ ће сачињавати преживели из велике невоље, деца коју ће они изродити после Армагедона, и они који су дошли по „васкрсењу праведних и неправедних“ (Дела апостолска 24:15). Сви који верују у Христову крв и извршавају примарна „дела“ ће па крају имати уписана своја имена у „књизи живота“ (Откривење 20:11—15).

18. До ког ће стања бити доведени земаљски становници на крају хиљадугодишта?

¹⁸ На крају Христове хиљадугодишње владавине, они од земаљских становника који буду показали да прихватају Христову откупнину и који буду живели по Јеховиним начелима биће доведени до савршенства. Биће као Адам пре него што је погрешио. Као и он, они ће тада бити искушани с обзиром на своју подложност.

„Слобода славе Божје деце“

19. а) Шта ће се десити одмах после хиљадугодишта? б) Шта ће бити с онима чија имена нису уписана у „књизи живота“?

¹⁹ Одмах након хиљадугодишта Христ ће свом Оцу предати савршен људски род (1. Коринћанима 15:28). „Сотона ће бити пуштен“ да задњи пут искуша човечанство (Откривење 20:7, 8). Имена оних који буду потпали кушњама неће се „наћи уписана у књизи живота“. Они ће симболично бити „бачени у језеро огњено“, које „значи другу смрт“ (Откривење 20:15; 21:8).

20. а) Кога ће тада Јехова прогласити праведнима за живот и зашто? б) Како ће Јеховино милосрдно засигурање оправдања служити својој сврси?

²⁰ Они који докажу верност Јехови имаће неизбрисиво уписана имена у „књигу живота“, пошто су били савршено беспрекорни и достојни права вечног живота на Земљи. Сам Јехова ће их тада прогласити праведнима у потпуном значењу (Римљанима 8:33). Вечни живот ће бити њихово оправдање (Откривење 20:5). Бог ће их усвојити као своје земаљске синове, те ће их тада увести у обећану „слободу славе деце Божје“ (Римљанима 8:20, 21). У свемиру ће се обновити мир и хармонија. „Ствари на земљи“ и „свари на небесима“ ће се потпуно измирити с Богом (Колошанима 1:20). Јеховино милосрдно засигурање оправдавања ће испунити своју сврху. На питање, „Да ли си прав пред Богом?“ свако створење на небу и на Земљи ће бити спремно одговорити са да и додати: „Ономе који сједи на пријестољу и Јагњету припада благослов и част и слава и власт у вијеке вјекова“ (Откривење 5:13).

Шта би одговорио с обзиром на став „других оваца“ пред Јеховом?

◻ Зашто Адам није био проглашен праведним?

◻ До које су мере били Аврам и остали мужеви и жене пре Христа проглашени праведнима?

◻ Чија имена су уписана у Јеховину књигу сећања?

◻ До којег нивоа имају „друге овце“ праведан став у данашње време и када ће бити доведене до савршенства?

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 30. страни]

Вером у „крв Јагњетову“, „друге овце“ су добиле праведан став пред Јеховом, те су проглашени праведнима за пријатељство с њим и за опстанак у време „велике невоље“. Они ће постићи савршенство на крају хиљадугодишта. После последње кушње биће проглашени праведнима за живот