Пређи на садржај

Пређи на садржај

Старешине, озбиљно прихватајте своје пастирске одговорности

Старешине, озбиљно прихватајте своје пастирске одговорности

Старешине, озбиљно прихватајте своје пастирске одговорности

„Пасите стадо Божје које вам је поверено“ (1. ПЕТРОВА 5:2)

1. Зашто је толико погодно да се употреби овца као симбол за људе који су признати од Бога?

 КАКО је само примерно употребити овцу као симбол за људе којима је бог показао наклоност! Овце су послушна створења која се одазивају на глас свог пастира и спремно га следе. Божји овцама сличан

народ допушта да га води добри пастир, Исус Христ. Они га познају, одазивају се на његов глас, и радосно прихватају његово вођство (Јован 10:11—16). Наравно, без доброг пастира верне овце убрзо постају плашљиве и беспомоћне. Није ни чудо да је онда Исус Христ осећао сажаљење према људима који су били преварени и напуштени као овце без пастира“ (Матеј 9:36).

2. Како је Јехова гледао на оне сличне овцама који су патили под нељубазним „пастирима Израела“?

2 Јехова Бог је искрено заинтересован за духовно благостање праведних људи који су у Библији означени као овце. На пример, преко пророка Језекиља је Бог објавио невоље „пастирима Израела“, одговорним људима који су напасали сами себе занемарујући стадо. Али Јехова није допустио да они слични овцама пате без олакшања, зато је рекао: „Потражићу изгубљену, и натраг довести залуталу, повит ћу рањену и ојачати болежљиву“ (Језекиљ 34:2—16).

3. Како је Исус Христ показао заинтересованост за овце?

3 Добри пастир, Исус Христ је на исти начин заинтересован за оне који су слични овцама. Због тога је Исус пре узашашћа на небо изразио жељу да овце добију потребну негу. Рекао је апостолу Петру: „Паси јагањце моје, паси овце моје, паси овце моје“ (Јован 21:15—17). И да осигура овцама добијање љубазне пажње Исус је дао „једне као пастире“ да изграде „Христово тело“ (Ефесцима 4:11, 12).

4. Шта је апостол Павле упорно захтевао од духом постављених старешина?

4 Пошто Бог и Христ показују искрену љубав и бригу за оне који су слични овцама, онда је постати потпастир Божјег стада одговорно наименовање. Због тога је апостол Павле упорно захтевао од духом наименованих ефеских „старешина“ да „пасу скупштину Божју“, исказујући јој дужну пажњу (Дела апостолска 20:17, 28). На који начин могу наименоване старешине да исправно брину за ту одговорност?

Пастири примају вођство

5. Који је савет Петар дао надгледницима?

5 Апостол Петар, од кога се очекивало да пасе Исусово стадо, је рекао надгледницима: „Пасите стадо Божје које вам је поверено, не под притиском, него драговољно; не из тежње за нечасним добитком, него горљиво; не као да владате над онима који су Божји баштиници, него настојте бити узором стаду“ (1. Петрова 5:1—3). Погледајмо како могу старешине које су постављене светим духом доследно да удовоље том савету.

6. На који начин би требале старешине да служе „Божјем стаду“?

6 Петар је захтевао од старешина: „Пасите стадо Божје које вам је поверено, не под притиском, него „драговољно“. Они који су повлашћени да служе као духовни пастири не треба да раде то тешка срца, да се осећају присиљени да служе стаду. Не смеју да се осећају примораним, као да је то нека врста мукотрпног једноличног рада или као да су их други, тако рећи, наговорили да пасу стадо. Старешине ће радије служити спремног духа (Упореди Псалам 110:3). Када је нека особа спремна да чини другима добро онда то ради веома срдачно, напрежући се и нарочито се трудећи да служи њиховим интересима. Спреман старешина обилно троши своје време и снагу. Он зна да овце могу понекад да скрену на криви пут, па због тога жели да им помогне, опонашајући Божје старање за оне који су слични овцама. Заиста је велика била Јеховина брига за Израелце који су окренули на криви пут, тако да су његове речи гласиле: „Рекох: Ево ме! Ево ме! народу који није призивао име моје!“ (Исаија 65:1).

7, 8. а) Шта значи обављати пастирску делатност без тежње за нечасним добитком? б) Шта значи служити горљиво?

7 Петар је рекао да се пастирска делатност треба обављати „не из тежње за нечасним добитком, него горљиво.“ Наименоване старешине не желе да буду овцама на терет. То је био став апостола Павла, због чега је рекао хришћанима у Солуну: „Сигурно се сећате, браћо, нашег труда и муке. Радили смо ноћ и дан тако да никоме од вас не паднемо на скуп терет док смо вам проповиједали Радосну вијест Божију.“ Такође их је подсетио: „Нисмо мећу вама ленчарили нити бадава јели ичији хлеб. Напротив, радили смо „с трудом и муком, ноћ и дан, да не паднемо коме од вас на скуп терет“ (1. Солуњанима 2:9; 2. Солуњанима 3:7, 8).

8 Слично и данас верни пастири Јеховиног стада не желе похлепно оно што припада члановима стада и не покушавају да стекну неправедни. добитак на њихов трошак (Лука 12:13—15; Дела апостолска 20:33—35). Павле је показао да они који се оспособљавају за надгледнике „не смеју да буду похлепни на нечасни добитак“ (Титу 1:7). Насупрот томе они морају служити горљиво, имајући одушевљено занимање за своју службу и настојећи да користе овцама које су поверене њиховој бризи (Филипљанима 2:4). У том случају ови пастири показују несебично занимање за стадо слично ономе које показују Јехова Бог и његов Син, Исус Христ.

9. Зашто хришћански пастири не смеју „владати над онима који су Божја баштина“?

9 Петар је такође рекао да су старешине требале да напасају Јеховин народ „не као да владају над онима који су Божја баштина, него настојте бити узор стаду.“ Љубазни пастир је пажљив, тако да не злоупотребљава овој ауторитет, надмоћно се понашајући и владајући стадом. Поносан дух је нехришћански и треба да га избегавају сви они који желе да се допадну Јехови. Приче Соломунове 21:4 кажу: ,Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко гријех је.“ И Исус је рекао својим следбеницима: „Знајте да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари управљају њим. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга“ (Матеј 20:25—27). Заиста, старешине морају да запамте да они који сачињавају стадо су Јеховине овце и да се с њима не поступа на осоран начин.

10. а) Шта су радили неки пастири стада Језекиљевих дана? б) Како су лојални надгледници добар пример стаду?

10 Себичним пастирима Језекиљевих дана Јехова је рекао: „Слабијех не кријепите, и болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.“ Бог је даље рекао да су груби пастири „непрестано гурали све што је оболело док их нису растерали“ (Језекиљ 34:4, 20, 21). Али тако то није међу љубазним пастирима данашњег „Божјег стада“. Они се не размећу својим ауторитетом него су пажљиви да не спотакну неку од оваца (Марко 9:42). Такве старешине пружају љубазну помоћ и охрабрење. Осим тога они се пуни молитве уздају у Јехову и напорно се труде да постану изврстан пример „у речи, у владању, у љубави, у вери, у чистоћи“ (1. Тимотеју 4:12). Последица тога је да су овце задовољне, да се осећају сигурне, знајући да се за њих брину љубазни богобојазни пастири.

Опасности с којима се стадо суочава

11. Зашто се савремени пастири морају бринути за Божје стадо тако добро да се овце осећају сигурне?

11 Данашње овцама сличне особе треба да се осећају сигурне, уверене у потпуну пажњу коју пружају старешине заштићујући стадо (Исаија 32:1, 2). То је нарочито тако од када се хришћани суочавају с многим опасностима у овим „опасним временима“ која су означена као „последњи дани“ (2. Тимотеју 3:1—5). Псалмиста Давид се такође суочавао са опасностима, али је могао рећи: „Јехова је мој пастир... Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном“ (Псалам 23:1—4). Савремени пастири Божјег стада би морали толико добро да пазе овце, као Давид, да би се они слични овцама осећали веома блиски Јехови. Требало би да се такође осећају сигурни што су чланови Божје организације.

12. Од ког савременог нагињања треба да буду заштићене овце, и како у том случају могу бити старешине од користи?

12 Једна опасност од које треба да се заштите чланови Божјег стада је савремено нагињање неначелном, неморалном понашању. Углавном, потицани раширеним облицима забаве, преко телевизије или на друге начине, многи људи су развили животни стил који се противречи мерилима која су истакнута у Божјој речи. Данашњем свету у коме се све допушта с одвратним неморалом, мора се супротставити чврст библијски савет који се добија у скупштини. Због тога пастири стада морају добро знати шта Библија учи о стварима моралности. Осим тога, они морају очувати своју одговорност пред овцама да би остали чисти у Јеховиној служби (Титу 2:13, 14).

13. а) Против које опасности Јудина посланица даје јасан савет? б) Који став морају заузети старешине према отпадницима?

13 Постоје такође опасности од отпадника. Сети се, да су се пре деветнаест векова, неки „безбожни људи“, који су били лажни учитељи, увукли у скупштину. Они су били опасни као „стене сакривене испод воде“ (НС), лажни учитељи који су напасали сами себе, нечовечни људи који су проузроковали нејединство и недостатак духовности. Јудина посланица даје јасан савет да би се способне старешине и сви верни могли „одлучно борити за веру“ (Јуда 3, 4, 12, 19). Без сумње је да старешине морају заузети чврст став према онима који желе да проузрокују раздор; јер је Павле написао: „Надзирете оне који желе проузроковати раздор и саблазни супротне науци коју сте примили, и клоните их се“ (Римљанима 16:17). Према томе пастири имају одговорност да сачувају стадо од ових или других „вукова у овчијем руну“ (Матеј 7:15).

Помагање стаду на друге начине

14, 15. На који начин могу старешине помоћи појединцима који се нељубазно понашају једни према другима?

14 Напасање „стада Божјег“ може у помагању овцама да доведе до решавања различитих проблема који могу да настану у скупштини. Понекад овце могу да се препиру међусобно. Због неког незнатног инцидента могу да се нељубазно понашају једни према другима. Такве особе могу чак да оговарају друге, и да се на крају престану дружити са својим ранијим друговима у Јеховиној служби што ће их довести до личног великог духовног пропадања (Приче Соломунове 18:1).

15 Духовни пастири морају бити веома будни у помагању таквим верницима. На пример, старешине можда морају да истакну колико је оговарање других опасно или како се сви хришћани морају трудити да очувају скупштинско јединство (3. Мојсијева 19:16—18; Псалам 133:1—3; 1. Коринћанима 1:10). Старешине морају бити способне да помажу на начин који је истакао Павле: „Ако један другога гризете и прождирете, пазите да се међусобно не истријебите“ (Галатима 5:13—15, СТ; Јаков 3:13—18).

16. Шта морају да предузму старешине ако примете нездраво понашање у скупштини?

16 Старешине, не заборавите да ђаво иде наоколо „као ричући лав, тражећи кога да прождере“ (1. Петрова 5:8). Сви прави хришћани воде борбу, али не против тела и крви, него против злих духовних сила (Ефесцима 6:10—13). Верни пастири сигурно не желе да сотона превари овце. Па, ако се деси да неко од оних који су слични овцама почне изостајати са састанака, брижљиве старешине треба да покушају да утврде разлоге, и тада да пруже одговарајућу духовну помоћ. Пастири морају да знају која су нагињања стада, и морају бити спремни да укажу на свако нездраво нагињање у скупштини (Приче Соломунове 27:23). Ако опазе склоност ка занемаривању службе проповедања, личног студија, или прекомерног уплитања у рекреацијске или материјалистичке ствари, ти одговорни мужеви морају да покушају да поправе стање. Опонашајући Јехову и доброг пастира Исуса Христа, старешине се брину за „Божје стадо“ нудећи одговарајућу личну помоћ или, понекад, пружајући потребне савете на састанцима (Галатима 6:1). У сваком случају старешине морају пружити доказе да озбиљно прихватају своје пастирске одговорности (Дела апостолска 20:28).

Старешинство је озбиљна ствар

17. Који су захтеви постављени за старешине?

17 Напасање „Стада Божјег“ је за старешине напоран задатак. Висока начела постављена за такве предности су записана у 1. Тимотеју 3:1—7; Титу 1:5—9 и 1. Петровој 5:1—4. Не могу сва браћа служити с таквом способношћу него само они духовни мужеви који могу носити такву одговорност (1. Коринћанима 2:6—16). Многи мушкарци који сада не служе као старешине се могу оспособити за ту одговорност, али прво морају „тежити за надгледничком службом.“ Они морају марљиво проучавати Реч Божју, тако да стекну њено дубоко разумевање. Наравно, они се морају показати вредни препоруке због удовољавања библијских захтева за именовање старешине, примерне пастире „стада Божјег“.

18. Шта је Павле осећао за скупштине, и да ли остали деле његове осећаје?

18 Глава хришћанске скупштине, добри пастир Исус Христ, служи под Јеховом Богом (Јован 10:11; 1. Коринћанима 11:3; Ефесцима 5:22, 23). Како само Исус мора бити задовољан што има потпастире стада који исправно воде и штите овце! Ти духовни мужеви удовољавају високим библијским мерилима која су постављена хришћанским старешинама. Осим тога они показују исту дубоку заинтересованост за овце коју је показивао апостол Павле, који је написао: „Поред тих ствари (тешкоћа и патњи) спољне природе, постоји и ово што ме изнутра нагони из дана у дан, а то је брига за све скупштине. Ко је слаб, а да ја нисам био слаб? Ко је наведен да посрне, а да се ја нисам разбеснео?“ (2. Коринћанима 11:23—29, НС). Павле је путовао веома много, и свакодневно је изражавао „бригу за све скупштине“, као што то данас раде путујући надгледници. Слично томе, наименоване старешине појединих скупштина осећају заинтересованост за овце унутар стада које су поверене њиховој бризи као духовних пастира.

19. Како ће се показати примењивање Јевреја 13:17, и ако старешине наставе озбиљно да прихватају своје пастирске одговорности?

19 Напасање „стада Божјег“ је напорна, али врло изграђујућа служба. Због тога духовни пастири пажљиво чувају своју драгоцену предност. Брини се добро за Божје стадо. И нека сви они који су слични овцама потпуно сарађују са потпастирима који су именовани духом светим. „Будите покорни онима који су међу вама преузели вођство и будите подложни“, рекао је Павле, „зато што они бдију над вашим душама као они који ће поднијети рачун“ (Јеврејима 13:17). Ако сви који су од свег срца предани Јехови раде заједно у јединству, тада ће и надаље добијати велике духовне благослове и предности од верне службе хришћанских старешина који су озбиљно прихватили своје пастирске одговорности.

Можеш ли да објасниш?

◻ Зашто би духовни пастири требали да служе спремног духа?

◻ Зашто старешине морају бити ослобођени тежње за нечасним добитком?

◻ Зашто би било неисправно да старешине владају над Божјим стадом?

◻ Зашто надгледници морају бити пример стаду?

◻ Које су неке од опасности од којих пастири морају да штите стадо Божје?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Као брижни пастири у стара времена, старешине данас љубазно „пасу стадо Божје“