Јовова беспрекорност — ко је може опонашати?
Јовова беспрекорност — ко је може опонашати?
„Он ће ме измерити на исправној мери и Бог ће спознати моју беспрекорност“ (ЈОВ 31:6, НС).
1. Зашто је добро размотрити Јовов пример, и која се питања постављају у вези тога?
ЈОВ је имао поверења у своју беспрекорност, па је радо прихватио Божје испитивање. Његов пример може бити од великог охрабрења за нас данас, нарочито сада када се сотона ђаво очајнички труди да сломи беспрекорност свих оних који служе Богу (1. Петрова 5:8). Уочавајући то, ученик Јаков је рекао да „узмемо за узор подношења невоља и вежбања стрпљивости пророке“, Јова посебно (Јаков 5:10, 11). Али, ко може да опонаша Јовову беспрекорност? Можемо ли то ми? На који је начин Јов оставио пример за нас у чувању беспрекорности?
2. а) Шта значи име Јов? б) Шта се постигло Јововим ставом чувања беспрекорности?
2 Име Јов значи ’циљ непријатељства’, што је заиста и постао. Међутим, иако је Јехова допустио сотонином захтеву и уклонио ограду сигурности од Јова, сотона није могао ништа да учини што би сломило Јовову беспрекорност према Богу (Јов 1:1—2:10). Тиме је Јов дао одговор на сотонино изругивање да може свакога одвратити од служења Богу (Приче Соломунове 27:11). Својим ставом чувања беспрекорности Јов је, у ствари, објавио целом свемиру, ’Сотоно, ти си подли лажов, јер Јехова је мој Бог, и ја ћу чувати беспрекорност према њему без обзира шта се догодило!’ (Јов 27:5).
Они слични Јову
3. Ко је био заштићен на небесима, и која су се питања појавила у вези њега?
3 Значајно је да је спорно питање између Јехове и сотоне универзално, укључујући и духовно подручје. Тамо на небесима, ограђено Јеховином заштитничком бригом, налазило се је обећано „семе“, помоћу ког је Бог наумио да изврши своје велике намере (1. Мојсијева 3:15). Да ли ће тај, када га се лиши ’ограде сигурности’, опонашати Јовову беспрекорност? Да ли ће доказати да савршен човек, какав је био Адам, може очувати савршену беспрекорност према Богу? (1. Коринћанима 15:45). Сотона је учинио припреме да то „семе“ прође кроз најжешћа искушења за време свог боравка на Земљи.
4. а) Ко је постао главни предмет сотониног непријатељства, и како знамо да је Бог уклонио своју брижљиву заштиту од њега? б) Шта је Исус обезбедио Јехови?
4 Исус Христ је доказао да је он био послано „семе“ с неба. Он је на тај начин постао центар пажње сотоне да, главни предмет сотониног непријатељства. Као доказ да је Јехова уклонио ограду заштитничке бриге, Христ је узвикнуо на мученичком стубу: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?“ (Матеј 27:46, НС; Псалам 22:1). Иако је очигледно био свестан да му је Бог ускратио своју заштиту, Исус, као и Јов, „није сагрешио или приписао Богу нешто недолично“ (Јов 1:22). Он је опонашао Јова, чувајући савршену беспрекорност према Богу, те тиме доказао да „на земљи не постоји нико њему сличан“ (Јов 1:8). Због Исуса је Јехова Бог имао потпун и вечан одговор на сотонину криву оптужбу да Бог не може на земљи имати човека који ће му остати веран под највећим искушењима.
5. а) Шта је сотона наставио да ради? б) Шта сотона чини откада је уклоњен с неба?
5 Али ипак, желећи више од једног одговора, сотона је наставио да оптужује Исусову духовну браћу, која заједно са Исусом сачињавају „семе“ Божје жени сличне организације. Када описује успостављате краљевства на небесима, Библија каже за сотону: „Јер је збачен тужитељ наше браће који их оптуживаше пред нашим Богом дан и ноћ? Међутим, сотона није остао само на оптуживању, него је прешао у непријатељски напад! (Библија објашњава да се након свог збацивања с неба, „разгневи аждаја (сотона) на жену, те оде да зарати на остало њено потомство, на оне који држе Божије заповести и имају сведочанство Исусово“ (Откривење 12:7—12, 17, др Чарнић).
6. а) Ко данас предводи дело проповедања, и ко им се придружио? б) Шта покушава свима њима учинити сотона?
6 „Преостали из (жениног) семена“ су Јеховини духом памазани сведоци који су данас преостали на Земљи. Они предводе „дело давања сведочанства за Исуса“, по целом свету јавно објављујући да је он сада устоличен као краљ, те да ће ускоро привести овај неправедни састав ствари своме крају (Матеј 24:14; Данило 2:44). Али, далеко је од тога да су они сами! Сада им се је придружило велико мноштво од преко три милиона људи да би сачињавали јединствену, светску организацију која чува беспрекорност.v Сви су ти чувари беспрекорности, такође, постали предмет сотониних немилосрдних прогонстава, а њихов небески Отац Јехова се радује њиховој беспрекорности (2. Тимотеју 3:12; Приче Соломунове 27:11).
7. Зашто можемо имати поуздање код суочавања са сотониним нападима?
7 Свакако, отрежњавајуће је спознање да ће сотона који је своју пажњу злонамерно усмерио на Јова то исто урадити и свима онима који се труде да очувају беспрекорност према Богу. Ипак, није потребно бити превише узнемирен. Зашто? Зато што је „Јехова препун наклоности и милосрђа“ и неће те напустити или потпуно оставити“ (Јаков 5:11; 5. Мојсијева 31:6). Да, Јехова ће нас подупрети. „Он је штит онима који ходе у беспрекорности“, каже Библија (Приче Соломунове 2:7, НС). Ипак, то не значи да Јехова неће допустити да будемо искушани. Хоће, као што је то учинио с Јовом. „А Бог је веран“, записао је апостол Павле, „и неће допустити да будете искушани преко онога што можете поднети, него ће вам заједно с кушњом приправити крај да бисте били способни издржати је“ (1. Коринћанима 10:13, НС).
Када смо у искушењима
8. На који нам начин Јовов пример може данас користити?
8 Јовов пример беспрекорности нам може бити од велике користи нарочито када се суочимо са тешким искушењима. Јов је толико патио да је пожелео умрети и сакрити се у шеол, општи гроб човечанства (Јов 14:13). И данас се неки слично осећају, говорећи како се могу поистоветити с Јовом када је толико патио. Можда си се повремено и ти тако осећао. Заиста, читање о његовим патњама може бити попут примања охрабрења од пријатеља који је поднео далеко тежа искушења него ми сами. Спознање да је још неко издржао, и да нас разуме, сигурно нам помаже да и ми издржимо.
9. Како се можемо окористити туђим чувањем беспрекорности?
9 Јехова је, знајући наше потребе, дао записати књигу о Јову да нам помогне да сачувамо беспрекорност као што је то учинио Јов. (Римљанима 15:4; Јаков 5:10, 11). Бог зна да као што један део тела зависи од другог, тако и верни слуге такође требају једни друге (1. Коринћанима 12:20, 26). Сети се недавног обласног састанка „Чувари беспрекорности“ којег су посетили милиони читалаца овог часописа. Они који су били присутни ће се сигурно сетили како су се добро осећали што су били у друштву толико много оних чији је главни циљ у животу чување беспрекорности према Богу. Какво ли је то само охрабрење било за очување беспрекорности за присутне што су знали да многе хиљаде око њих — на својим радним местима или у школи у њиховој околини такође чувају беспрекорност у тешким искушењима! (1. Петрова 5:9).
10. а) Како би неко могао да изгуби исправно становиште? б) Шта је Јов почео да сумња?
10 Међутим, можда увек не сачувамо исправно становиште, као што се то и Јову десило. Особа која много пати и која је у депресивном душевном стању, може да каже: ’О, зашто ли Бог то чини? Зашто допушта да ми се то догађа’? Особа може доћи чак тако далеко да се почне питати: ’Каква је корист служити Богу’? ,Не знајући за извор својих патњи, Јов је сумњао у тренутне користи исправног поступања, јер је изгледало да добри пате исто толико, ако не и више од лоших (Јов 9:22). Како каже Елијуј, Јов је рекао: „Какву ми корист доноси? Шта добијам више него да сам грешио?“ (Јов 35:3, Амерички превод). Међутим, ми не смемо допустити да постанемо толико заокупирани нашим личним невољама да због тога изгубимо исправно становиште и посумњамо у важност служења Богу.
11. Који је одличан укор Елијуј дао Јову?
11 Елијуј је дао Јову потребан укор, те је поставио ствари на право место, указујући да је Јехова далеко узвишенији од Јова (Јов 35:4, 5). Елијуј је показао да, без обзира шта се догодило, не смемо никада закључити да је Бог безбрижан или на неки начин сматрамо да му можемо пркосити због тога што се мисли да су неправде његово дело. „Ако си заиста грешио“, упитао је Елијуј Јова, „шта си постигао против њега? Ако твој револт расте, чиме му можеш наудити?“ (Јов 35:6, НС). Да, ако покушаш напакостити Богу напуштајући његове путеве и његову службу, повредићеш једино себе, а не Бога.
12. Како наше чување беспрекорности утиче на Бога?
12 С друге стране, Елијуј је показао да Јехова нема никакве личне користи ако радимо оно што је право. Наравно, Богу је драго ако чувамо беспрекорност, међутим, у исто време он ни на који начин не зависи од нашег обожавања, као што је показано оним што је Елијуј упитао Јова: „Ако си стварно у праву, шта си му дао, или шта је он примио из твоје руке?“ (Јов 35:7). Бог нам је дао живот, и због њега дишемо, крећемо се и постојимо. Његово је све! (Дела апостолска 17:25; 1. Дневника 29:14). Дакле, наша поквареност или наша праведност не утиче на Бога лично (Јов 35:8).
Када смо укорени
13. а) Како је Јов реаговао на укоравање? б) Који проблем сви имамо?
13 Како је Јов реаговао на укоравање дано, прво по Елијују, а затим од самог Јехове? (Јов 42:6). Да, Јов се је понизио, признавајући своју погрешку. Зар да се не дивимо таквој понизности? Међутим, како је са нама? Иако можемо бити непоколебљиви чувари беспрекорности као и Јов, сви ми нагињемо чинити погрешке, те постајемо на један или други начин неуравнотежени (Јаков 3:2; Галатима 2:11—14). Шта ћемо учинити када нам на наше погрешке или несавршеност укаже, можда неко млађи као Елијуј? (Јов 32:4).
14. а) Која је уобичајена склоност када се особа укори? б) Шта може да допринесе погрешкама и неисправним осудама, и који нам је пример оставио Јов када је био укорен?
14 Није увек лако прихватити укоравање (Јеврејима 12:11; Приче Соломунове 3:11, 12). Склони смо да оправдавамо сами себе. Као и Јов, ми не морамо рећи или учинити нешто лоше. Наш потицај може бити исправан. Међутим, ми можемо говорити без потпуног спознања, у недостатку разумевања или осетљивости. Можда наше примедбе одражавају расну или националну супериорност, или строгост коју Библија не подупире. Може нам се дати на знање да оно што смо рекли више одражава наше лично становиште и да то штети другима до те мере да угрожава њихову духовност. Да ли ћемо, као Јов, када смо укорени, признати да смо ’говорили без разумевања’ и „покајати се“? (Јов 42:3, 6).
Веруј Богу, не богатству
15. Како знамо да се Јов није уздао у своје богатство?
15 Вилдад је оспоравао сврху Јовове наде, дајући му на знање да је заборавио Бога и полагао наду у нешто друго (Јов 8:13, 14). Међутим, Јов је био благословљен многим материјалним стварима, он се није поуздавао у њих. Његова беспрекорност није била уопште уздрмана када је изгубио сав свој посед (Јов 1:21). Јов је у својој закључној одбрани рекао: „Да сам у злато ставио своје поуздање, или да сам рекао за злато, ’Ти си моје поуздање!’ Да сам се радовао што је моје власништво било огромно и што су моје руке стекле многе ствари . . . тада би то и те како била погрешка која заслужује судије, јер бих се одрекао правог Бога“ (Јов 31:24—28, НС).
16. а) Које самоиспитивање бисмо морали провести? б) Шта је Бог обећао онима који се уздају у њега?
16 А како је с нама? У шта ми полажемо наду — у Јехову или у оно што поседујемо? Када би нас неко измерио на прецизној ваги, као што је и Јов пожелео да буде, да ли би Бог сазнао каква је наша беспрекорност у том погледу? Да ли је стварно наша главна брига у животу да становиштем чувања беспрекорности Јехови обезбедимо одговор на сотонина изругивања? Или да ли се углавном бринемо за задовољства и материјални посед? Како би било дивно када би баш као Јов ми обрадовали Јеховино срце нашим поуздањем у њега, а не придавати неку претерану важност самима себи или материјалним стварима до којих би могли доћи! Ако се уздамо у Јехову, стављајући његове интересе на прво место, он је обећао да нас никада неће напустити или оставити на цедилу (Матеј 6:31—33; Јеврејима 13:5, 6).
Полни морал
17. На шта су алудирали Јовови „тешиоци“, али шта је рекао Јов о свом моралном понашању?
17 Јовови лажни тешиоци га нису директно оптужили за сексуално лоше владање, али су стално подвлачили да је био крив за неки тајни грех због ког га Јехова кажњава. Као имућан човек који је заиста био „најугледнији међу свим источњацима“, Јов је сигурно имао повољне прилике за ванбрачне полне односе (Јов 1:3; 24:15). И пре и после Јова, друге су Божје слуге попустиле у сексуалним искушењима (1. Мојсијева 38:15—23; 2. Самуилова 11:1—5). Јов је, међутим, одбацио сваку алузију на такве лоше поступке, изјављујући: „Склопио сам уговор са својим очима. Па како бих могао погледати девицу? Ако је жена завела моје срце, и ако сам их вребао на вратима својих другова... тада бих био разузданог понашања, и то би била погрешка која заслужује судије“ (Јов 31:1, 9—11, НС).
18. Зашто је толико тешко сачувати сексуалну моралност, те зашто ћемо бити срећни ако устрајемо у њој?
18 За сотону можда ниједан други начин није био успешнији у поткопавању беспрекорности Божјих слугу од навођења на блудништво (4. Мојсијева 25. глава). Можеш ли опонашати Јовову беспрекорност потпуно се одупирући завођењу полног неморала? То је заиста изазов, нарочито у овом сексом опседнутом свету где толико преовладава неморалност. Међутим, размисли како ће бити давно, када будемо позвани на одговорност, да можемо рећи поуздано као Јов: „Бог ће спознати моју беспрекорност!“ (Јов 31:6, НС).
Шта нам може помоћи?
19. Шта нам је потребно да бисмо сачували беспрекорност?
19 Није лако опонашати Јовову беспрекорност, јер сотона данас покушава исто тако јако скршити нашу беспрекорност као што је покушао сломити Јовову. Према томе, нужно је да обучемо потпуну Божју бојну опрему (Ефесцима 6:10—18). То укључује да се сврстамо у Божје редове, као и Јов, увек му свесно угађајући у било чему што ми или наше породице радили (Јов 1:5). Дакле, библијски студиј, редовно дружење са друговима у вери и јавно објављивање наше вере је животоважно (2. Тимотеју 2:15; Јеврејима 10:25; Римљанима 10:10).
20. а) Која нас нада може ојачати за време искушења? б) Какву награду, коју је споменуо псалмиста, можемо да задобијемо ако чувамо беспрекорност?
20 Међутим, оно што нас нарочито може ојачати за време искушења је оно што је ојачало Јова — његово поуздање да с овим животом није све свршено. „Јер, кад умре телесни човјек, може ли поновно оживјети?“ — питао је Јов. А, у наставку он је одговорио: „Ти ћеш ме позвати, а ја ћу се одазвати“ (Јов 14:13—15). Исто потпуно поверење да ће Јехова васкрснути своје верне слуге може нам такође помоћи да се суочимо са сваким искушењем које нам сотона може наметнути (Јеврејима 6:10). Давно пре, библијски псалмиста је написао: „А мене ћеш због моје беспрекорности подупрети, и пред своје ћеш ме лице ставити довека“ (Псалам 41:12, НС). Нека то буде срећна будућност за свакога од нас — да нас Јехова подупире и увек штити због тога што смо његови чувари беспрекорности!
Можеш ли одговорити?
◻ Ко је доказао да је био попут Јова, и која се поређења могу повући између њега и Јова?
◻ Шта можемо научити из начина на који је Јов реаговао на своја искушења?
◻ Како је Јов одговорио на укоравање, те шта можемо ми да научимо из тога?
◻ Какав је диван пример показао Јов с обзиром на материјалне ствари и полни морал?
◻ Шта нам помаже на сачувамо беспрекорност као што је то учинио Јов?
[Питања за разматрање]
Слика на 13. страни]
Да ли и ти као Јов икада сумњаш у садашње користи чувања беспрекорности?