Објављуј надалеко Божје царство

„Остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божије“ (ЛУКА, 9:60, др Чарнић).

1. Која се важна питања јављају с обзиром на Исусову изјаву из Луке 9:60?

 ЦАРСТВО Божје је играло најзначајнију улогу у Исусовом животу! Исто тако и свима нама, који смо његови истински следбеници. Као хришћани, ми се трудимо да што доследније следимо Исусове стопе живећи у складу са Библијом (1. Петрова 2:21). Зар није потребно сада, када смо ушли у 1986. да се преиспитамо шта нам је најважније у животу? На пример, како би ти објаснио Исусове речи „остави мртве нека сахрањују своје мртве“? Шта мислиш, зашто је Исус тада нагласио важност објављивања поруке о Царству насупрот ономе што би изгледало као достојна брига за породицу? Шта ти кажеш на то?

2. Када је започео Јеховин суверенитет, и колико дуго ће трајати?

² Давно пре него што је Исус употребио израз „Царство Божје“, псалмиста Давид је написао под божанским надахнућем: „Јехова је на небесима себи чврсто утемељио престоље; и његова краљевска власт управља над свима“ (Псалам 103:19, НС). Јеховина сувереност је отпочела када је започео са стварањем. Темељи његовог престоља се не могу помакнути. Његово му се право на универзалну сувереност не може никада одузети. Није никакво чудо да је псалмиста подбудио: „Казујте народима његову славу, ... зато што је Јехова велик и предостојан хвале!“ (Псалам 96:3, 4, НС; 109:21; Данило 4:34, 35).

3. а) Који догађаји су довели до оспоравања Јеховиног права владања? б) Како Бог намерава да реши спорно питање универзалне суверености?

 ³ Међутим, нису сви наставили да хвале Јехову. Сотона, први отпадник, је оспоравао начин којим је Јехова изражавао и извршавао своју сувереност над својим земаљским створењима (1. Мојсијева 3:1—5; Јов 1:6—12; 2:1—5). Резултат тога је био да су се нека створења на Земљи, а касније и на небу заразила сотониним бунтовничким ставом. Сотона је такође утицао на људе да успоставе многа људска краљевства. Искористио их је за оспоравање исправности Божјег начина владања (Откривење 13:1—6). Са циљем да реши то питање универзалне суверености, Јехова је наумио да учини нешто необично, што је проречено у Данилу 2:44: „А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути. . . . Оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека.“

Јехова постаје цар над Израелом

4. У ком смислу је Давид могао да каже да је ’Јехова постао цар’, те шта је један такав догађај изазвао?

⁴ Сада постаје јасније зашто је Јехова, премда његова сувереност датира од почетка стварања, намеравао да на нарочити начин нагласи своју царску власт, да заувек реши питање исправности своје суверености. Тај израз је било небеско Месијанско Краљевство. Земаљско краљевство које је Јехова успоставио над израелским народом је служило као мала предслика овог Краљевства ,,које неће никада пропасти“. Зато је краљ Давид с правом могао раздрагано да пева када је донео заветни ковчег у град Јерусалим; „Нека се веселе небеса, нека се земља радује, нека се говори међу народима, ’Јехова је постао цар!’“ (1. Дневника 16:31). Да, на одређени начин је Јехова „постао цар“ читавог Израела. Било је то време велике радости, те је Давид желео надалеко да разгласи тај диван догађај!

5, 6. а) У ком погледу је Давид био јединствен међу краљевима? б) Кога је Давид наговештавао и у ком погледу?

⁵ Пастирска прошлост краља Давида га чини јединственим краљем међу краљевима. Он је био пастир—краљ. Псалмиста је описао како је Бог изабрао Давида на тај положај овим речима: „(Јехова) изабра Давида слугу својега, и узе га од торова овчијих . . . да пасе народ његов, Јакова, и наследство његово, Израиља. И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама“ (Псалам 78:70—72).

⁶ Давидова пастирска брига за свој народ, његова честитост срца према свом Богу, те његова спретност као вође, га добро оспособљавају за предочавање долазећег Месије, који ће на посебан начин изразити Јеховино универзално право владања и деловати као љубазни Пастир—Краљ. Тај чудесни развој догађаја Јеховиних настојања је касније описао пророк Језекиљ: „И подигнућу им (Израелу) једнога пастира који ће их пасти, слугу својега Давида; он ће их пасти . . . А ја Јехова, бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја, Јехова рекох“ (Језекиљ 34:22—24).

Проречени пастир—краљ се појавио

7, 8. а) Како је проречени Пастир—Краљ, био препознат и шта је његово појављивање заслужило? б) За коју сврху је Исус био „одабран“ од Јехове?

⁷ Онај којега је Јехова прорекао је његов властити Син, Исус. За њега је анђео Гаврило рекао девици Марији: „И гле, зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Данила, те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја“ (Лука 1:31—33, др Чарнић). Какав ли ће само то бити диван израз Јеховиног владања! Сигурно, тај ће предстојећи догађај потврдити највеће светско објављивање; „Сам Јехова је постао цар!“

⁸ После Исусовог чудесног рођења и његовог одрастања до пунолетности он је дошао на воде реке Јордана да се крсти. Тада је Бог Исуса признао као свог Сина изливајући на њега дух и говорећи: „Ти си син мој, љубљени мој, кога сам одабрао!“ (Лука 3:22, СТ). За шта је Исус био „одабран“? Лукин извештај објашњава: „Сам је Исус, када је започео своје дело, био стар око тридесет година“ (Лука 3:23, НС); фуснота у Референтној Библији: „Или, ’када је започео (поучавати)’“. Ревидирани стандардни превод и Нови међународни превод кажу: „Када је започео своју службу.“ Шта је био Исусов „посао“  или „служба“? Шта је „поучавао„? Писац Матеј даје одговор: „И обилажаше Исус сву Галилеју, учећи у синагогама њиховим и проповедајући јаванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ у народу“ (Матеј 4:23, др Чарнић).

9. У ком погледу је Исус сличан свом праоцу Давиду?

⁹ Исус је посветио свој живот „објављивању царства Божјег надалеко“. Он је, као и његов праотац Давид, доказао своју беспрекорност срца никад не изневеривши своју приврженост Јеховином царству (Лука 9:60; 4:3—13; Јован 16:33). Исус је доказао да је он тај „један пастир“ за ког је Јехова обећао да ће га подигнути. Он је био срећан што је духовно хранио оне које су религиозне вође „сатрле и расејале као овце без пастира“ (Матеј 9:36, НС). У вези свог спретног дела напасања народа које ће се током година постепено проширивати, Исус је рекао: „Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој и биће једно стадо и један пастир“ (Јован 10:14, 16).

10. Шта можемо да научимо из различитог реаговања Јевреја на Исусов позив да га следе?

¹⁰ Како су Јевреји реаговали на Исусов позив да постану његови овцама слични следбеници? Њихове реакције су биле различите. Док разматрамо неке од њихових реакција размисли о твом реаговању када си дошао у контакт с вешћу о Божјем царству.

„Буди мој следбеник“ — шта би одговорио ти?

11. Опиши одговоре Симона, Андрије, Јована, Јакова и Матеја на Исусов позив ’Пођи за мном’.

¹¹ Док је Исус пролазио поред Галилејског мора опазио је Симона и његовог брата Андрију како лове рибе. „И рече им Исус: хајдете за мном, па ћу учинити да постанете рибари људски. И одмах оставивши мреже пођоше за њим. И отишавши мало даље, виде Јакова Зеведејева и Јована брата његова,. . . те их одмах позва. И оставише оца свога Зеведеја у чамцу са најамницима па одоше за њим“ (Марко 1:16—20, др Чарнић). Исти позитиван став је показао и цариник Левије, или Матеј. „(Исус) му је рекао: ’Буди мој следбеник’. А он, остављајући ове за собом, устаде и пође за њим“ (Лука 5:27, 28, НС).

12. У чему је био проблем човека који је рекао Исусу: „Ја идем за тобом куд год ти пођеш“?

¹² Међутим, нису сви позитивно реаговали на Исусов позив „Буди мој следбеник“. Сети се оног човека којег је Исус сусрео на свом путу из једног села у друго, а описао је то Лука у деветој глави. Он је рекао Исусу: „Господе! ја идем за тобом куд год ти пођеш“. Матејев извештај показује да је тај човек био писар. Писари су били поштовани међу народом, те су их звали ,,рави“. Запази шта му је Исус одговорио: „Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а син човјечји нама гдје заклонити главе“ (Лука 9:57, 58). Исус је том човеку тиме рекао да ће морати да живи без удобности ако постане његов следбеник. Импликација је у томе што је тај човек био превише поносан да прихвати такав начин живота. Није могао да поднесе неизвесност, пошто није знао где ће да проведе следећу ноћ.

13. Зашто је Исус узвратио на такав начин једном другом човеку који је могао да постане следбеник?

¹³ Исус је рекао једном другом посматрачу: „Хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.“ Запази Исусов одговор: „Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије“ (Лука 9:59, 60). Изговор овог човека није подразумевао да је његов отац већ умро. Да је умро, било би мало вероватно да би се син налазио на путу и слушао Исуса. Не, из онога што је човек рекао произлази да је он ишчекивао смрт свог оца. Он није био спреман одмах да стави Царство Божје на прво место у свом животу (Матеј 6:33).

14, 15. а) Шта се закључује из молбе коју је трећи човек упутио Исусу? б) Шта можемо да научимо из Исусовог одговора том човеку?

¹⁴ Запис говори и о трећем човеку који се добровољно јавио: „Ја идем за тобом, али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.“ Тај човек је по свој прилици захтевао одређене услове да би пристао да постане Исусов следбеник. Он као да је рекао Исусу: „Гледај! Ја ћу бити један од твојих следбеника ако . . .“ Шта је Исуе на то одговорио? „Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг“ (Лука 9:61, 62). Ако орач жели да изоре равну бразду на пољу, он мора стално да гледа право напред. Ако окреће своју главу да би гледао уназад, та бразда вероватно ће постати кривудава. Може  се чак спотакнути и пасти! Тако је и са Исусовим следбеницима; онима који се осврћу за стварима овог старог састава, па макар на тренутак, то може изазвати потешкоће, узрокујући да њихове ноге посрну или скрену са „тесног пута који води у живот“ (Матеј 7:14; види Лука 17:31—35).

¹⁵ Да ли си чуо за Исусов позив: „Буди мој следбеник“? Какав је био твој одговор? Да ли си показао исто позитивно становиште као ученици Симон, Андрија, Јаков, Јован и Матеј? Као и ти људи, да ли си спреман да поднесеш све жртве које су потребне у слеђењу Учитељевих стопа? Ако је твој одговор ’да’, тада ћеш и ти такође уживати непроцењиве предности суделовања у надалеком објављивању добре вести о Божјем Царству.

16. Како је Исус припремио своје ученике за суделовање у проповедању добре вести с њим?

¹⁶ Пре него што је Исус послао своје ученике да најаве Царство, он их је својим личним примером спретно научио како то да раде. На тај начин им је Исуе дао детаљна упутства како да траже овцама сличне људе на сваком подручју. Исусова упутства су још увек употребљива и у двадесетом веку. Испитајмо нека од њих која су записана у десетом поглављу Матејевог извештаја.

Упутства за проповедање Царства

17. Упореди садржај поруке о Царству која се проповедала у првом веку с данашњим.

¹⁷ Предмет поруке ученика је требало да буде оно исто што је објављивао Исус: „А ходећи проповиједајте и казујте да се приближило царство небеско“ (Матеј 10:7). Међутим, то Царство је сада успостављено на небесима. Јеховин Пастир—Краљ, Исус Христ, већ влада! Сада Давидове речи добијају веће значење: „Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ (Јехова) царује!“ (1. Дневника 16:31). Ми данас, немамо само предност да подупиремо тај посебан израз Јеховиног универзалног права владања, него такође, имамо радост живети у време када ће се за сва времена решити питање Јеховине суверености.

18. Шта је Исус у Матеју 10:8—10 нагласио својим следбеницима, и ко то може данас нарочито да потврди?

¹⁸ Матеј 10:8—10 описује став оних који суделују у делу проповедања. Они су на прво место ставили Божје Царство, а телесне потребе на друго. Зашто? Исус је рекао: „Јер радник заслужује своју храну“ (НС). Наш небески Отац ће се увек бринути о онима који се уздају у њега. Ту чињеницу могу посведочити стотине хиљада пуновремених слугу међу Јеховиним сведоцима (4. Мојсијева 18:30, 31; 5. Мојсијева 25:4).

19. Како се данас обавља сакупљање оних достојних, те под чијим вођством?

¹⁹ Исус поучава даље: „А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и ондје останите док не изиђете“ (Матеј 10:11). Достојни чега? Достојни предности угошћавања тих Божјих слугу и слушања вести о Божјем царству. Наравно, у оно време би ученици вероватно остали у дому те достојне особе, те га користили као полазиште за детаљно обрађивање подручја у тражењу других достојних особа. Данас Јеховини сведоци следе сличан поступак. Они проводе милионе сати и утроше много напора у проналажењу оних достојних на различитим подручјима. Када пронађу такве, Јеховини сведоци осећају велику радост у томе да таква домаћинства поново посете, те им објасне Реч Божју. Дакле, Исус данас спретно сакупља оне овцама сличне људе за своју десну страну милости (Матеј 25:31—33).

20. Како достојна домаћинства доживљавају мир који им желе проповедници Царства?

²⁰ „Улазећи пак у кућу поздравите је. И ако кућа буде достојна, нека дође ваш мир на њу“ (Матеј 10:12, 13, др Чарнић). „Мир кући овој“ је био уобичајени поздрав Исусових дана (Лука 10:5). Анђели су певали у време Исусовог рођења: Слава Богу на висини, а мир међу људима добре воље“ (Лука 2:14, НС). Домаћинство је искусило тај мир прихвативши посланике Царске вести.   Данас, добра вест о Царству има исти учинак. Она доводи људе у миран однос с Богом преко Исуса Христа, те такође доприноси миру међу верним друговима (2. Коринћанима 5:20, 21; Филипљанима 4:7; Ефесцима 4:3)

21. Зашто је толико подесан годишњи ставак за 1986. годину?

²¹ За време 1986. календарске године у краљевским салама Јеховиних сведока широм света налази се годишњи ставак из Луке 9:60; „Објављуј надалеко Божије Царство“. Каква ли је то дивна опомена и подбуда за све праве Божје слуге да редовно суделују у проповедању Божјег царства! Да, то је Краљевство присутно већ од 1914. године! Оно је Божје средство у рукама његовог Месијанског краља, које ће здробити сва сотонска светска царства. Није онда ни чудо да Божје Царство мора да буде од прворазредне важности у животу сваког Јеховиног сведока. Ми знамо да то представља спас за живот (1. Тимотеју 4:16).

Како би одговорио?

◻ Колико је старо и сигурно Јеховино право владања?

◻ Које се универзално спорно питање треба сада решити?

◻ Шта мора да буду спремни чинити сви Исусови следбеници?

◻ Зашто је израз „Јехова је постао цар“ данас још значајнији?

◻ Којој сврси служи годишњи ставак за 1986. годину?

[Питања за разматрање]