Пређи на садржај

Пређи на садржај

,,Реч је била с Богом и Реч је била . . .“?

,,Реч је била с Богом и Реч је била . . .“?

,,Реч је била с Богом и Реч је била . . .“?

МАЛО одломака Библије је било праћено са таквом пажњом у црквама хришћанства као што је то случај са цитатом из Јована 1:1. Начин тумачења тог ставка у многим преводима Библије је сличан преводу Кинг Џејмс: ,,У почетку беше Реч, и Реч је била с Богом (хо теос) и Реч беше Бог (теос)“.

Многи који прихватају тројство, наводе тај одломак у прилог њихове доктрине. Ставак је међутим, указао на различитост у неким преводима, потврђујући да грчки оригинал открива ту разлику, наиме, да је прави смисао тог ставка откривен у преводима, као што је наведено.

1984. године појавио се на енглеском језику превод немачког коментара научника Ернста Хенхена (Коментар Јовановог јеванђеља). Он овако цитира Јована 1:1: ,,У почетку био је Логос, и Логос је био са Богом, и (свет, божанствен) беше Логос“ (Јован 1: тумачење јеванђеља Јовановог 1—6 пог., стр. 108, превод Роберта В. Фанка).

Када упоредимо 1. Мојсијеву 1:1 са првим ставком Јовановог јеванђеља, у тумачењу се примећује: ,,Међутим, Јован 1:1 нам говори о нечем што је постојало још у преисториском раздобљу, али је запањујуће, да то није ,,Бог“... Логос (ми иначе немамо одговарајуће речи на немачком или енглеском језику која би се могла упоредити са том речи у грчкој терминологији) је услед тога уздигнут тако високо да то постаје скоро увредљиво. Израз је учињен разумљивим једино уз помоћ додатка ,,Логос је био у присутности Бога“, тј. у интимној, присној заједници са Богом.“

Зар вам се не чини да научник Хенхен опажа у грчком неку разлику између Бога и Логоса, или Речи? Ауторово интересовање за те жаришне речи постоји заправо због тога, што у оригиналном језику реч теос (бог) на крају ставка нема одређени члан. Аутор објашњава:

,,Да би се избегли неспоразуми — треба овде напоменути да теос и хо теос (,,божански, свет“ и ,,Бог“) у то време нису значили исто. Фило је зато написао: Логос значи једино теос (божански, свет), а не хо теос (Бог), јер логос није Бог у строгом значењу . . . У сличном облику, Ориген такође објашњава: Еванђелисти нису рекли да је логос Бог, једино да је логос ,,свет“. У ствари, за аутора песме (из Јована 1:1), као и за еванђелисте, једино Отац је био Бог (хо теос; упореди 17:3); Син је био Њему подређен (14:28). Али, то се овде само кратко спомиње јер у овом одломку је акценат на сродство једног са другим.“

Хенхен запажа: ,,Било је сасвим могуће у јеврејском и хришћанском монотеизму говорити о небеским створењима која живе једно уз друго под Богом, али се не поистовећују с Њим. Филипљанима 2:6—10 то доказује. У том одломку Павле описује управо такво небеско створење које касније постаје Исус Христос... Према томе, ни у Филипљанима ни у Јовану 1:1 не ради се о дијалектичком сродству између две особе у једној, него о личном јединству две различите особе“ (стр. 109, 110).

Зато, пре него да каже да је Логос (Исус) био са Богом и да је био Бог, Јован 1:1 објашњава да је Логос био са Свемогућим Богом и да је био по прилици Божјој, или да је био бог.