„Борите се“
„Борите се“
„Борите се да уђете на уска врата, јер ће многа, кажем вам, тражити да уђу, али неће моћи“ (ЛУКА 13:24, НС).
1. Шта жели већина људи?
УПИТАЈ шестогодишњег Робија зашто жели да уђе у краљевску салу и он ће ти одговорити: „Тамо учим о Јехови и рају где ћу моћи дуго, дуго да живим са добрим животињама“. Његов трогодишњи братић Дастин познаје тако добро навике својих родитеља да тачно зна када треба да каже: „Хоћу у краљевску салу!“ Оно што је рекао Роби и што Дастин учи да изговара, већини би се допало: живот, вечни живот. Људи би желели да буду „спашени“. Али како? Зар једноставно посећивањем религиозних састанака?
2. а) Зашто не можемо да заслужимо спасење? б) Како нам Исусове речи из Луке 13:24 показују шта је потребно за спасење?
2 Спасење не можемо да заслужимо посећивањем састанака, нити било чим другим. Оно је дар Божји. Ипак, Јехова тражи од нас да се напрежемо, ако желимо да добијемо његов дар вечног живота (Римљанима 6:23). Шта ове томе припада? Пре свега, делотворно залагање у његовој служби, које мора да одговара правом цењењу. Једном је неки човек упитао Божјег сина, Исуса Христа: „Господе, је ли мало оних који ће се спасити?“ Исусов одговор се не односи само на онога ко је питао, него и на ове друге који су заинтересовани за спасење — укључујући и нас. Он је одговорио: „Борите се да уђете на уска врата, јер ће многи, кажем вам, тражити да уђу, али неће моћи“ (Лука 13:23, 24, НС).
3. а) Зашто је било необично питање тог човека? б) Како је Исус укључио и нас у свој одговор?
3 Човек, чије име се не спомиње, поставио је необично питање. Он је питао: „Је ли мало оних који ће се спасити?“, а не „Да ли ћу се ја наћи између оних мало који ће се спасити?“, или „Како бих се ја могао спасити?“ Можда га је на такво теоретско питање навело јеврејско схватање да само ограничени број људи заслужује спасење. a Али, без обзира шта је био разлог његове знатижеље, Исус је брзо уздигао то питање из подручја апстрактне теорије, до практичне личне примене. Присилио је онога који је поставио питање, да размишља о томе шта он мора да учини да би се спасио. Осим тога, Исусов позив „борите се“, изречен у множини, треба и нас да потакне да озбиљно размишљамо о нашем начину обожавања.
4. Шта морамо да радимо да бисмо добили вечни живот?
4 Дакле, није тако лако постићи вечни живот како то многи мисле. Исус је дао на знање да је потребно тешко радити или стално се напрезати, да „би се ушло на уска врата“. Покретачка снага тог напрезања, које никада не попушта, је непоколебљива вера, темељена на послушности према Христовој науци. Дакле, да бисмо добили спасење, ми морамо више него само да ’слушамо његове речи’; морамо да устрајемо у ’вршењу истих’ (Лука 6:46—49; Јаков 1:22—25).
Сада се мораш „борити“
5. а) Шта укључују Исусове речи „борите се“? б) Како те речи обогаћују твоје гледиште о светој служби?
5 Шта значи израз „борити се“? Грчки израз агонизесте долази од речи (агон) која значи „борилиште“. У Кингдом Интерлинеар преводу преведана је са „борити се непрестано“. Дакле, представи себи спортисту на неком стадиону старог века, који се бори или улаже сву снагу да би добио награду. Иако је овде употребљени грчки глагол технички израз за борбе старих Грка, он подвлачи Исусово упозорење да треба целим срцем да крене на дело. Напори са пола срца једноставно не задовољавају (Лука 10:27; упореди 1. Коринћанима 9:26, 27).
6. Зашто се морамо сада борити?
6 Када и како дуго се морамо ’борити да уђемо на уска врата’? (Лука 13:24). Осмотри добро Исусове речи из Луке 13:24 и молимо да запазиш разлику између „борити се“ (садашњост) и „ће тражити да уђу“ (будућност). Дакле, сада је време да се боримо. Они који неће да буду пуштени унутра, покушавају очигледно да иду у време које њима лично изгледа најповољније. Али, тада ће бити прекасно; врата те прилике ће бити затворена. Према Луки 13:25, Исус је рекао даље, да ће људи, чим господар затвори врата, почети куцати и молити: „Господе, отвори нам“. А он ће им тада одговорити: ’Не знам, одакле сте’. Какав жалостан крај очекује оне који нису обожавање Јехове сада учинили главним задатком у свом животу! (Матеј 6:33).
7. Како указују мисли из Филибљанима 3:12—14 на сталну борбу и зашто је то потребно?
7 Наша борба непрекидно траје. Ниједан од нас није још у потпуности ушао на ’уска врата’. Павле је то схватио. Његова трка за живот је била свакодневно напрезање. Писао је: „Не као да већ достигох или се већ саврших, него тјерам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус. Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: што је остраг заборављам, а за оним што је напријед сежем се, и трчим к биљези, к дару горњега звања Божијега у Христу Исусу“ (Филибљанима 3:12—14).
8. а) Шта задржава „многе“ од вечног живота? б) Како је то за нас опомена?
8 Ко су ти „многи“ и зашто нису у стању да уђу? Те „многе“ можемо да изједначимо са тобожњим хришћанством, пре свега са његовим свештенством. Они тврде за себе да познају Исуса, да су део његове породице, говорећи како су ’јели и пили с њим’. Али, обзиром да желе да буду спашени према властитим представама, а не по Божјој, Исус је одлучно затајио да их познаје, сматрајући их „неправедницима“ (Лука 13:26, 27). Међу онима којима ће бити забрањен приступ вечном животу, могле би да се нађу чак и особе које су попустиле у својој светој служби за Јехову, па сада показују млитави став према правом обожавању. Такви су постали млаки у својој ревности за интересе Царства (Откривење 3:15, 16). Додуше, они могу још увек да имају „облик побожности“ — можда иду реда ради у службу проповедања — али не показују веру која треба да буде права покретачка снага правог обожавања (Упореди 2. Тимотеју 3:5). Они пропуштају да схвате да није довољно само покушати ући на „уска врата“. Да би се могао ући, потребно је борити се.
Зашто на „уска врата“?
9. Зашто је потребно борити се да би могли ући на уска врата?
9 Уска врата спасења стоје отворена свима. Али, „многи“ се не желе борити, да би могли да уђу. Шта је све укључено у борбу да би се ушло на уска врата? Најпре је потребно стећи тачно спознање библијских истина, упознати Јехову Бога и Исуса Христа (Јован 17:3). То значи напустити традиције и обичаје светских религија, којима припада и хришћанство. Потребно је вршити Божју вољу, што је чинио и Исус за време свог живота овде на Земљи (1. Петрова 2:21). Као Богу предани, крштени хришћани ми морамо такође да избегавамо материјализам, неморал и сваку врсту светске прљавштине (1. Јованова 2:15—17; Ефесцима 5:3—5). Треба напустити све то и заменити Христу сличним особинама (Колошанима 3:9, 10, 12).
10. Која веза постоји између самосавладавања и постизања вечног живота?
10 „Мало“ је оних који знају колико је драгоцена ревност у служби, повезана са доношењем плодова духа, укључујући и самосавладавање (Галатима 5:23). Они се уз помоћ светог Јеховиног духа боре да би победили и надвладали своје тело, како би могли да постигну циљ, вечни живот (1. Коринћанима 9:24—27).
Шта за тебе значе Исусове речи?
11. а) На којим подручјима се неки морају напрезати и зашто? б) У којој делатности се морамо сви напрезати?
11 Без обзира да ли смо крштени недавно, или већ десетину година делујемо у Јеховиној организацији, ми не смемо да попустимо у настојању да му се допаднемо. Из Исусових речи јасно произлази да морамо да будемо целим срцем предани Јехови, спремни по сваку цену да уђемо на уска врата. Иако Исус није претресао посебна побољшања и проширења наше службе за Бога, има међу нама неких који се морају борити да поправе свој начин живота или да се ослободе лоших навика, како ’не бисмо дали никаквог повода за спотицање’ (2. Коринћанима 6:1—4, ИС). Неки од нас морају стално да пазе на то да одржавају редовно лични студиј, како би наша ’љубав све више расла у правом спознању и сваком расуђивању’ (Филибљанима 1:9—11, СТ). Други пак, морају да предузму веће напоре да би редовно посећивали скупштинске састанке укључујући и скупштински студиј књиге — и да би активно суделовали на њима (Јеврејима 10:23—25). Али, сви можемо да размишљамо о својој служби проповедања и да покушамо да утврдимо да ли се заиста напрежемо у ’делу објављивања јеванђеља’ (2. Тимотеју 4:5).
12. Која питања можемо себи поставити, да бисмо тестирали обим нашег духовног напрезања?
12 Тиме што су напредовали у својој борби да би се допали Јехови, све више особа је сада у стању да делује као помоћни или општи пионири, и да служе у Бетелу. Али, како је с тобом? Да ли би, ако си већ објавитељ Царства, могао више пута у години да суделујеш у помоћној пионирској служби или чак да постанеш општи пионир? Да ли тежиш за општом пионирском службом, ако си већ помоћни пионир? Ако не, зашто да то не узмеш на ум? То би могло да представља благослов за тебе, јер ћеш тако да развијеш још ближи однос са Јеховом Богом и Исусом Христом (Псалам 25:14).
Можеш ли да се бориш да би постао пионир?
13. а) Које две ствари безусловно су потребне да би се могло постати пионир? 6) На којим подручјима је можда потребно учинити промене, ако се жели постати пионир?
13 Да ли можеш, ако би ти било могуће да постанеш општи пионир, да се „бориш“ да предузмеш промене у свом животу, како би то постао? За то су потребне две ствари. Најпре то мораш да желиш. Као друго, потребне су праве околности. Ако немаш жељу, онда се моли за то, разговарај о томе са пионирима. Прошири своје деловање као скупштински објавитељ, суделујући у помоћној пионирској служби кад год ти је то могуће. Ако ти то околности не дозвољавају, тада размисли да ли се оне могу променити. Можда некој запосленој жени није потребно да ради. Онај ко је у пензији, не мора можда и даље да ради. Високи животни стандард, скупа путовања за време годишњег одмора, најновији ауто и слично томе, нису животоважне ствари (Лука 12:15; Јован 2:15—17).
14. а) Зашто један брачни пар није био задовољан тиме да остану скупштински објавитељи? б) Које циљеве стављају они пред своју децу?
14 Један отац тројице синова — двојица нису још тинејџери — ступио је у пионирску службу пре шест година. Зашто? „Желео сам да учиним више“, објаснио је. „Да нисам постао општи пионир, иако сам то могао, значило би да не живим одговарајуће свом предању.“ И његова жена се укључила у општу пионирску службу. Зашто? „Четири године сам редовно деловала у помоћној пионирској служби и приметила да ми то коначно иде лако“, рекла је. „Желела сам да имам већи удео у делу које се никада више неће поновити. Такође сам хтела да дам добар пример нашим синовима.“ Тај човек и његова жена су упознали истину након што су стекли факултетско образовање. „Наши родитељи су тражили од нас да студирамо четири године“, рекао је отац. А које циљеве су они сада ставили пред своје синове? „Дајем својим синовима до знања, да бисмо радо видели како постају пионири, и да најмање четири године служе у Бетелу.“
15. а) Из којих разлога су се неки напрезали да би могли да служе као општи пионири? б) Из ког разлога би ти радо деловао у пуној служби?
15 Као следеће наводимо разлоге из којих су се неки други одлучили за општу пионирску службу:
Нисам напредовао у духовном погледу, а то ме је забрињавало“ (Роберт X.).
„Никада нисам била задовољна као обични објавитељ“ (Реа X.).
„Пионирска служба је дала мом животу правац и циљ“ (Ханс К.).
„Желела сам да служим Јехови свом снагом, а решење за то нашла сам у пионирској служби“ (Чарањит К.).
„Пожалио бих да нисам уложио своју енергију, снагу и младост у то величанствено дело“ (Грегори Т.).
„Јехова благосиља само напор. Желела сам да му дам нешто што би могао да благослови“ (Грејен Т.).
„Пионирска служба ми је помогла да изразим ове што осећам за Јехову“ (Марко П.).
„Пуно радно време проведено на светском послу није ми доносило срећу коју сам примећивала код пионира“ (Неиси П.).
Које разлоге ти можеш да додаш овој листи?
Да ли ти чиниш све што можеш?
16. Да ли су пионири једини који се напрежу? Објасни то..
16 Многи Јеховини сведоци су искрено и у молитви испитали своју личну ситуацију и утврдили да раде све што у садашњим околностима могу. Можда си и ти један од њих. Ако јеси, скупи храброст. Јехова и његов син брину за тебе, ценећи заиста службу коју ти извршаваш целим срцем (Упореди Лука 21:1—4). На пример, у неким земљама морају наша браћа да раде под неповољним политичким или економским приликама пет или шест дана у седмици по девет сати, само да би задовољили основним животним потребама. У једној земљи где је дело Јеховиних сведока строго забрањено, пионири су — и у тим земљама је број пионира у порасту — обично пензионери или млади људи који раде ноћу, као и мајке (са децом) које су по закону ослобођене посла.
17. Како нам случај Епафродита показује да Јехова не просуђује наша напрезања само према обиму послова које обављамо у његовој служби?
17 Али, ти би могао да кажеш: „Тако бих желео да имам више снаге. Када бих само опет могао да будем млад!“ Не буди обесхрабрен. Наша напрезања се не просуђују само по обиму посла који обављамо у Божјој светој служби. Да ли знаш како је било са Епафродитом? Као болестан сигурно није више могао да учини толико за „дело Господње“ као док је био здрав. Павле га је ипак похвалио за његов труд. И тако према Павловим речима ми морамо ’такве мужеве и жене и даље да поштујемо’ (Филибљанима 2:25—30, НС).
18. а) Како могу неки, иако ограничених могућности, унапређивати пуновремену службу у скупштини? б) Шта можеш ти да учиниш да би оживео пионирски дух у твојој скупштини?
18 Упркос свему, могуће ти је да учиниш нешто у унапређивању пуновремене службе у скупштини. Шта то? Бори се да показујеш пионирски дух. Ако ти из породичних разлога не можеш тренутно да служиш као пионир, да ли би на пример могао да помогнеш неком од чланова твоје породице — жени, детету, брату или сестри — да постану пионири? Онај ко је слабог здравља или је спречен због било чега другог, може да покаже прави интерес за оне који су у могућности да буду пионири, тиме да иде с њима у службу проповедања, колико му то год допуштају његове околности (Упореди 1. Коринћанима 12:19—26). На тај начин се могу сви у скупштини борити за истицањем пуновремене службе. Резултата тога могу за све да буду врло охрабрујући.
19. На шта морамо да будемо одлучни?
19 Шта за тебе значи позив „Борите се“? Напредак, који ће довести до крштења? Савладати неку лошу навику? Ојачати свој однос са Јеховом у неком одређеном смислу? Прихватити помоћну пионирску службу? Или, општу пионирску службу? Службу у Бетелу? Шта би год морао да учиниш у правцу духовног напредовања, исплати се сада се борити за то. Зато, наставимо сви да се боримо да уђемо на уска врата која воде у вечни живот!
[Фуснота]
a Број спашених представљао је за рабине теолошки проблем о ком се много расправљало. У једном библијском приручнику читамо: „Својеврсној тајанственој фантазији рабинера припадао је и покушај да уз помоћ бројчане вредности абецеде овог или оног текста утврде број спашених“.
Тачке које треба запамтити
◻ Шта је мислио Исус, када је саветовао: „Борите се“?
◻ Када и како важе и за тебе Исусове речи?
◻ Зашто „многи“ нису у стању да уђу на уска врата?
◻ Како се могу борити неки са ограниченим могућностима?
◻ Како се дуго морамо борити да бисмо ушли на уска врата?
[Питања за разматрање]